Папа Александар VII

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар VII[а]

Папа Александар VII
Папа Александар VII

Пуно име Фабио Чиги
Датум рођења (1599-02-13)13. фебруар 1599.
Место рођења Сијена (Велико војводство Тоскана)
Датум смрти 22. мај 1667.(1667-05-22) (68 год.)
Место смрти Рим (Папска држава)
Редослед 237.
Понтификат 7. април 1655 — 22. мај 1667.
Претходник Иноћентије X
Наследник Климент IX

C o a Alessandro VII.svg
детаљи

Папа Александар VII (13. фебруар 1599 — 22. мај 1667), рођен као Фабио Чиги (Fabio Chigi), био је папа Римокатоличке цркве. Понтификат му је трајао од 7. априла 1655. до смрти.[1]

Биографија[уреди]

Детињство и младост[уреди]

Рођен је у Сијени, у богатој банкарској породици Чиги. Био је рођак папе Павла V (1605–1621).[2] Подучаван је приватно, а докторате из филозофије, права и теологије стекао је на Универзитету у Сијени.

Папство[уреди]

Избор[уреди]

Када је Иноћентије X умро, Чиги, кандидат кога је подржавала Шпанија, је изабран за папу 7. априла 1655, након конклаве која је трајала осамдесет дана. Узео је име Александар VII.

Непотизам[уреди]

На конклави се веровало да ће Александар VII да се оштро супротстави непотизму, од кога су патиле претходне папе. Заиста, прве године своје владавине, Александар VII је живео једноставно и чак је забранио својим рођацима да уопште посећују Рим. Међутим, по речима савременика Џона Баргрејва (који је посетио Рим убрзо потом избора, и затим поново касније), Папа Александар VII је врло брзо променио своје понашање, почео да ужива у богатству и да пати од таштине и амбиције.[3] Убрзо је своје рођаке довео у Рим, и предао им на управу већину административних положаја.

Спољни односи[уреди]

Шведска[уреди]

Промена вере краљице Кристине од Шведске (1632–1654) се догодило за време владавине папе Александра VII. Након што је абдицирала, дошла је да живи у Риму, где је њено крштење потврдио папа, који јој је постао дарежљив пријатељ.

Француска[уреди]

Понтификат Александра VII је био обележен сталним сукобима са Кардиналом Мазареном, саветником Луја XIV (1643–1715), који му се супротстављао током преговора који су довели до Вестфалског мира. Током конклаве, он се противио избору Чигија, али је био принуђен да га прихвати као компромис. Међутим, спречио је Луја XIV да пошаље уобичајено посланство Александру VII, и док је он био жив, спречавао је постављање француског амбасадора у Риму, а дипломатске односе су у међувремену спроводили кардинали протектори, обично лични непријатељи Папе. 1662, подједнако непријатељски настројени Дук де Креки је постављен за амбасадора. Он је злоупотребом традиционалног права азила у амбасади произвео сукоб између Француске и Папе, који је довео до тога да Александар VII привремено изгуби Авињон, а његове снаге прихвате понижавајући Споразум у Пизи 1664. године.

Шпанија и Португал[уреди]

Подржавао је Шпанију у њеном спору са Португалом, који је поново успоставио своју независност 1640.

Језуити и јансенијанци[уреди]

Александар VII је подржавао језуите. Када је Млетачка република тражила помоћ на Криту против Отоманске Турске, Папа је заузврат изнудио обећање да ће језуити моћи да се врате на млетачку територију, одакле су истерани 1606. Он је такође био на страни језуита у њиховом сукобу са јансенијанцима, чију је осуду оштро подржавао као саветник папи Иноћентију X. Француски јансенијанци су тврдили да се одредбе осуђене 1653. у ствари и не налазе у делу Augustinus, које је написао Корнелијус Јансен. Александар VII је потврдио да се налазе, булом Ad Sanctam Beati Petri Sedem (16. октобра 1656) прогласивши да пет одредби које је група теолога са Сорбоне извукла из Јансеновог дела, које се углавном тичу Божје милости и Пада човека јеретичким.

Напомене[уреди]

  1. Напомена о нумерацији: Папа Александар V се сада сматра антипапом. Међутим, у доба док ово није био случај, пети прави папа Александар је узео званични број VI. Ово је узроковало да шести прави папа узме број VII. Ово је увећало редни број свих наредних папа под именом Александар за један. Папе Алексадри под редним бројем VI-VIII су у ствари пети до седмог папе са овим именом.

Референце[уреди]

  1. Williams, George L. (1998). Papal Genealogy: The Families And Descendants Of The Popes. McFarland & Company. стр. 114. 
  2. Williams (1998). стр. 114.
  3. Pope Alexander the Seventh and the College of Cardinals by John Bargrave, edited by James Craigie Robertson (reprint; 2009)

Литература[уреди]

  • Williams, George L. (1998). Papal Genealogy: The Families And Descendants Of The Popes. McFarland & Company. стр. 114. 
  • "[Catholic Encyclopedia (1913)/Pope Alexander VII Pope Alexander VII]". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913.
  • Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „неопходно име чланка”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. 

Спољашње везе[уреди]

Emblem of the Papacy SE.svg
Иноћентије X Папа
16551667.
Климент IX