Интернационални стил — разлика између измена
м Враћене измене 93.87.224.45 (разговор) на последњу измену корисника 87.116.177.100 ознака: враћање |
revert vandalizma |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
== Појам међународног стила == |
== Појам међународног стила == |
||
Појам међународног стила [[Филип Џонсон]] и [[Хенри Расел Хичкок]] употребили су као обележје минималистичких и функционалистичких тенденција у модерној архитектури двадесетих и тридесетих година 20. века. Први пут је појам употребљен као наслов за изложбу [[1932|1932.]] године у Музеу модерне уметности у [[Њујорк]]у у публикацији ''-{The International Style: Architecture Since 1922}-'' у којој су аутори сугерисали да се нова архитектура интернацилизовала и одвојила у један нови стил историје архитектуре. |
|||
Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је коришћен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за [[функционализам]] и [[рационализам]]. |
Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је коришћен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за [[функционализам]] и [[рационализам]]. |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
# Међународни стил је ослобођен сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност.. |
# Међународни стил је ослобођен сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност.. |
||
Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, просторним експериментима модерне посвећују мање пажње. По Хичкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледају лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време [[брутализам|брутализма]] које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим |
Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, просторним експериментима модерне посвећују мање пажње. По Хичкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледају лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време [[брутализам|брутализма]] које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилски принцип се поред равних кровова прокламованих [[Ле Корбизје|Ле Корбизијеом]] прихватају и једноводни коси кровови. |
||
Међународни стил у току времена првих две десетине година после [[Други светски рат|Другог светског рата]] доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Међународни стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваквим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света. |
Међународни стил у току времена првих две десетине година после [[Други светски рат|Другог светског рата]] доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Међународни стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваквим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света. |
||
== Изабрани представници == |
== Изабрани представници == |
Верзија на датум 6. март 2018. у 18:43
Међународни стил (енгл. The International Style) је правац класичне модерне архитектуре који се често поистовећује с њом. Међународни стил је почео свој развој 1922. године у Европи и касније се раширио по целом свету.
Појам међународног стила
Појам међународног стила Филип Џонсон и Хенри Расел Хичкок употребили су као обележје минималистичких и функционалистичких тенденција у модерној архитектури двадесетих и тридесетих година 20. века. Први пут је појам употребљен као наслов за изложбу 1932. године у Музеу модерне уметности у Њујорку у публикацији The International Style: Architecture Since 1922 у којој су аутори сугерисали да се нова архитектура интернацилизовала и одвојила у један нови стил историје архитектуре. Појам је прихваћен најпре у англосаксонским земљама и у међувремену је коришћен за обележавање кубичке варијанте модерне и често за функционализам и рационализам.
Принципи стила
Историчари уметности Џонсон и Хичкок су анализирали нову архитектуру и одредили неколико њених принципа:
- Архитектура се дефинише као формирање ограниченог простора а не градње једне тектонике.
- Модерна архитектура је правилна и модуларна. Задатак архитеката јесте да уједине једнаке и различите функције под једним шеширом. Основа је природна и асиметрична.
- Међународни стил је ослобођен сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност..
Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, просторним експериментима модерне посвећују мање пажње. По Хичкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледају лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време брутализма које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилски принцип се поред равних кровова прокламованих Ле Корбизијеом прихватају и једноводни коси кровови.
Међународни стил у току времена првих две десетине година после Другог светског рата доминира, са призматичким спратницама и са стакленим фасадним преградама. Међународни стил био је много критикован због монотоности у пројектовању зграда са оваквим фасадама од стакла које су биле униформисане и многобројне у великим градовима света.
Изабрани представници
- Марсел Бројер (Marcel Breuer)
- Гордон Буншафт (Gordon Bunshaft)
- Ле Корбизје (Le Corbusier)
- Валтер Гропијус (Walter Gropius)
- Филип Џонсон (Philip Johnson)
- Рихард Неутра (Richard Neutra)
- Лудвиг Мис ван дер Рое (Ludwig Mies van der Rohe)
- Ханс Шарон (Hans Scharoun)
Литература
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
- Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha 1967.
- истоимени чланак немачке Википедије
Види још
Спољашње везе
- Имање Вајсенхоф
- Фото галерија имања Вајсенхоф
- Бели град Тел Авива -- Модерни покрет
- Баухаус у Тел Авиву
- Arts & Architecture magazine [1]