Маргарета Угарска — разлика између измена

Маргарета Угарска
Маргарета Угарска
Лични подаци
Датум рођења	1175
Место рођења	Мађарска,
Датум смрти	1223
Место смрти	Беотија,
Породица
Супружник	Исак II Анђео, Бонифације од Монферата, Никола I од Сент Омера
Потомство	Манојло Анђео, Јован Анђео од Срема, Димитрије Монфератски, Бела од Сент Омера, Вилијам од Сент Омера
Родитељи	Бела III; Агнеса од Антиохије
Династија	Арпадовци
Византијска царица
Период	1185–1195
Претходник	Агнеса од Француске (византијска царица)
Наследник	Еуфросина Дука Каматерина

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 9. јануар 2020. у 18:01

Маргарета Угарска (1175 - 1223) била је супруга Исака II Анђела, а затим Бонифација Монфератског. Била је кћерка Беле III и Агнесе од Антиохије. Маргерата је била баба српске краљице Јелене, супруге краља Уроша Немањића.

Биографија

Брак са Исаком II Анђелом

Маргарета је била најстарија ћерка угарског краља Беле III из династије Арпада. Мајка јој је била Агнеса Антиохијска, ћерка антиохијског кнеза Ренеа и његове супруге Констанце. Имала је старијег брата Емерика, који ће наследити оца након смрти. Такође је имала и млађег брата Андрију II и сестру Констанцу. Могуће да је имала и двојицу млађе браће Соломона и Стефана, али су они умрли млади. Маргарета се 1185. године удала за византијског цара Исака II Анђела. Био је то политички брак закључен након угарско-византијског рата. По доласку у Цариград, Маргарета се крстила под именом Марија. Са Исаком је Маргарета имала двојицу синова:

Манојло Анђео (умро 1212.), претендент на византијски престо 1205. године
Јован Анђео (око 1193. - 1259.), емигрирао у Угарску, где ће постати господар Срема као вазал Беле IV.

Исак је свргнут са престола и ослепљен 1195. године од стране свог брата Алексија III. Исак је након свргавања утамничен, али није сигурно да је у тамници завршила и његова супруга. Алексије IV Анђео, Исаков син из претходног брака, успео се спасти заточеништва и покренуо је побуну против Алексија, мало пре избијања Четвртог крсташког рата. Крсташи 1204. године заузимају Цариград и оснивају низ крсташких држава, од којих је најмоћније било Латинско царство.

Брак са Бонифацијем Монфератским

Исак је умро фебруара 1204. године. Могуће је да је био отрован у тамници у којој је био затворен. Када је Бонифације Монфератски, командант копнених снага при заузећу Цариграда, дошао у палату Букелеон, пронашао је Маргариту и ослободио је. Бонифације је био један од могућих кандидата за латинског цара, али је изгубио од Балдуина IX Фландријског. За узврат је добио територије на азијској обали Босфора. Бонифације се потом оженио Исаковом удовицом Маргаретом. Те исте, 1204. године, Бонифације је мењао своје територије у Азији за област око Солуна, где оснива Солунску краљевину. Одржавао је добре односе са Маргаретиним братом Андријом. Маргаретина пасторка Агнеса од Монферата удала се за латинског цара Хенрија Фландријског фебруара 1207. године. Исте године Бонифације ратује против Бугара. У једној од битака он је заробљен и одведен бугарском цару Калојану Асену. Са солунским краљем Маргарета је имала сина Димитрија. Он се верио за сестру атинског војводе, и умро је без деце.

Брак са Николом I од Сент Омера

Бонифације је Солунску краљевину оставио своме сину Димитрију у наслеђе. Маргарета је владала као регент. Бонифацијев син Вилијам (из претходног брака) наследио је Маркизат Монферат. Маргарета је 1216. године отишла у Угарску, остављајући у Солуну Димитрија. Тамо се по трећи пут удала. Трећи супруг био јој је Никола I од Сент Омера, господар Беотије. Са Николом је Маргарета имала два сина:

Папа Хонорије узео је Маргерету у заштиту 30. марта 1223. године. Тада се по последњи пут као жива помиње у изворима. Година и место њене смрти нису познате.

Породично стабло

16. Алмош

8. Бела II Слепи

17. Предслава Кијевска

4. Геза II

18. Урош I

9. Јелена Вукановић

19. Anna

2. Бела III

20. Владимир Мономах

10. Мистислав I Велики

21. Гита од Весекса

5. Еуфросина Кијевска

22. Дмитриј Завидич

11. Љубава Дмитријевна

1. Маргарета Угарска

24. Gaucher de Châtillon

12. Анри од Шатијона

6. Рене од Шатијона

26. Aubry de Montjay

13. Ерменгарда од Монжеа

3. Агнеса од Антиохије

28. Боемунд Тарентски

14. Боемунд II од Антиохије

29. Констанца Француска

7. Констанца Антиохијска

30. Балдуин II Јерусалимски

15. Алиса Антиохијска

31. Морфија од Мелитене

Извори

* Rodd, Rennell (1907). The Princes of Achaia and the Chronicles of Morea: A Study of Greece in the Middle Ages. 1. E. Arnold. стр. 51, 56, 61, 64, 78, 82, 85, 86, 89, 153.
Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204. Cambridge University Press.
Makk, Ferenc (1994). "III. Béla". In Kristó, Gyula; Engel, Pál; Makk, Ferenc. Korai magyar történeti lexikon (9–14. század) [Encyclopedia of the Early Hungarian History (9th–14th centuries)] (in Hungarian). Akadémiai Kiadó
Alexandru Madgearu, The Asanids: The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1185-1280), p. 133, Brill, 2016, ISBN 9789004325012, series: East Central and Eastern Europe in the Middle Ages 450-1450 (Book 41)

@@ Ред 18: / Ред 18: @@
 | отац = [[Бела III]]
 | мајка = [[Агнеса од Антиохије]]
-| супружник = [[Исак II Анђео]], [[Бонифације од Монферата]]
+| супружник = [[Исак II Анђео]], [[Бонифације од Монферата]], [[Никола I од Сент Омера]]
-| деца = [[Димитрије Монфератски]], [[Јован Анђео од Срема]]
+| деца = Манојло Анђео, [[Јован Анђео од Срема]], [[Димитрије Монфератски]], [[Бела од Сент Омера]], [[Вилијам од Сент Омера (син Николе I)|Вилијам од Сент Омера]]
 }}
 {{Византијске царице}}
-'''Маргарета Угарска''' ([[1175]] - [[1223]]) била је супруга [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]], а затим [[Бонифације од Монферата|Бонифација Монфератског]]. Била је кћерка [[Бела III|Беле III]] и [[Агнеса од Антиохије|Агнесе од Антиохије]].
+'''Маргарета Угарска''' ([[1175]] - [[1223]]) била је супруга [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]], а затим [[Бонифације од Монферата|Бонифација Монфератског]]. Била је кћерка [[Бела III|Беле III]] и [[Агнеса од Антиохије|Агнесе од Антиохије]]. Маргерата је била баба [[Краљевина Србија (1217—1345)|српске]] [[Српске владарке|краљице]] [[Јелена Анжујска|Јелене]], супруге [[Немањићи|краља]] [[Урош I Немањић|Уроша Немањића]].
+==Биографија==
+===Брак са Исаком II Анђелом===
+{{Main|Исак II Анђео}}
+Маргарета је била најстарија ћерка [[Угарско краљевство (1000–1526)|угарског]] краља [[Бела III|Беле III]] из династије [[Арпад|Арпада]]. Мајка јој је била [[Агнеса Антиохијска]], ћерка [[Кнежевина Антиохија|антиохијског]] кнеза [[Рене од Шатијона|Ренеа]] и његове супруге [[Констанца Антиохијска|Констанце]]. Имала је старијег брата [[Емерик Угарски|Емерика]], који ће наследити оца након смрти. Такође је имала и млађег брата [[Андрија II Арпадовић|Андрију II]] и сестру [[Констанца Угарска|Констанцу]]. Могуће да је имала и двојицу млађе браће Соломона и Стефана, али су они умрли млади. Маргарета се 1185. године удала за [[Византијско царство|византијског]] цара Исака II Анђела. Био је то политички брак закључен након угарско-византијског рата. По доласку у Цариград, Маргарета се крстила под именом '''Марија'''. Са Исаком је Маргарета имала двојицу синова:
+* Манојло Анђео (умро 1212.), претендент на византијски престо 1205. године
+* [[Јован Анђел од Срема|Јован Анђео]] (око 1193. - 1259.), емигрирао у Угарску, где ће постати господар Срема као вазал [[Бела IV|Беле IV]].
+Исак је свргнут са престола и ослепљен 1195. године од стране свог брата [[Алексије III Анђел|Алексија III]]. Исак је након свргавања утамничен, али није сигурно да је у тамници завршила и његова супруга. [[Алексије IV Анђео]], Исаков син из претходног брака, успео се спасти заточеништва и покренуо је побуну против Алексија, мало пре избијања [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]]. [[Крсташи]] 1204. године [[Први пад Цариграда|заузимају Цариград]] и оснивају низ [[Крсташке државе|крсташких држава]], од којих је најмоћније било [[Латинско царство]].
+===Брак са Бонифацијем Монфератским===
+{{Main|Бонифације од Монферата}}
+Исак је умро фебруара 1204. године. Могуће је да је био отрован у тамници у којој је био затворен. Када је Бонифације Монфератски, командант копнених снага при заузећу Цариграда, дошао у палату Букелеон, пронашао је Маргариту и ослободио је. Бонифације је био један од могућих кандидата за латинског цара, али је изгубио од [[Балдуин I, латински цар|Балдуина IX Фландријског]]. За узврат је добио територије на азијској обали Босфора. Бонифације се потом оженио Исаковом удовицом Маргаретом. Те исте, 1204. године, Бонифације је мењао своје територије у Азији за област око Солуна, где оснива [[Солунска краљевина|Солунску краљевину]]. Одржавао је добре односе са Маргаретиним братом Андријом. Маргаретина пасторка Агнеса од Монферата удала се за латинског цара [[Хенрик Фландријски|Хенрија Фландријског]] фебруара 1207. године. Исте године Бонифације ратује против Бугара. У једној од битака он је заробљен и одведен [[Друго бугарско царство|бугарском]] цару [[Калојан|Калојану Асену]]. Са солунским краљем Маргарета је имала сина [[Димитрије Монфератски|Димитрија]]. Он се верио за сестру [[Атинско војводство|атинског]] војводе, и умро је без деце.
+===Брак са Николом I од Сент Омера===
+{{Main|Никола I од Сент Омера}}
+Бонифације је Солунску краљевину оставио своме сину Димитрију у наслеђе. Маргарета је владала као регент. Бонифацијев син [[Вилијам VII од Монферата|Вилијам]] (из претходног брака) наследио је [[Маркизат Монферат]]. Маргарета је 1216. године отишла у Угарску, остављајући у Солуну Димитрија. Тамо се по трећи пут удала. Трећи супруг био јој је Никола I од Сент Омера, господар Беотије. Са Николом је Маргарета имала два сина:
+* [[Бела од Сент Омера]]
+* [[Вилијам од Сент Омера (син Николе I)|Вилијам од Сент Омера]].
+[[Папа Хонорије III|Папа Хонорије]] узео је Маргерету у заштиту 30. марта 1223. године. Тада се по последњи пут као жива помиње у изворима. Година и место њене смрти нису познате.
 == Породично стабло ==
@@ Ред 68: / Ред 94: @@
 }}
+==Извори==
-{{клица-биог}}
+* * {{cite book |author= Rodd, Rennell |title= The Princes of Achaia and the Chronicles of Morea: A Study of Greece in the Middle Ages |volume=1 |year=1907 |publisher= E. Arnold |url= https://books.google.co.uk/books?id=-ubQAAAAMAAJ&pg=PA64 |isbn= | pages= 51, 56, 61, 64, 78, 82, 85, 86, 89, 153 |}}
+*  Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204. Cambridge University Press.
+* Makk, Ferenc (1994). "III. Béla". In Kristó, Gyula; Engel, Pál; Makk, Ferenc. Korai magyar történeti lexikon (9–14. század) [Encyclopedia of the Early Hungarian History (9th–14th centuries)] (in Hungarian). Akadémiai Kiadó
+* Alexandru Madgearu, The Asanids: The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1185-1280), p. 133, Brill, 2016, ISBN 9789004325012, series: East Central and Eastern Europe in the Middle Ages 450-1450 (Book 41)
 [[Категорија:Рођени 1175.]]