Чиопе — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: lv:Svīrveidīgie |
м r2.6.4) (Робот додаје: rue:Серпикоподобны |
||
Ред 151: | Ред 151: | ||
[[ro:Apodiformes]] |
[[ro:Apodiformes]] |
||
[[ru:Стрижеобразные]] |
[[ru:Стрижеобразные]] |
||
[[rue:Серпикоподобны]] |
|||
[[sk:Dážďovníkotvaré]] |
[[sk:Dážďovníkotvaré]] |
||
[[sl:Hudourniki]] |
[[sl:Hudourniki]] |
Верзија на датум 30. децембар 2011. у 12:03
Чиопе | |
---|---|
Афричка чиопа (Apus Barbatus) | |
Научна класификација | |
Царство: | Животиње (Animalia)
|
Тип: | Хордати (Chordata)
|
Класа: | Птице (Aves)
|
Ред: | Apodiformes Peters, 1940.
|
Породице | |
|
Чиопе (Apodiformes) су ред птица. Састоје се од две породице: праве чиопе (Apodidae) и ћубасте чиопе (Hemiprocinidae). У овај ред је након скорашњих истраживања сврстана и породица колибрија (Trochilidae), коју поједини аутори издвајају у сопствени ред Trochiliformes. Ред чиопа има око 450 врста, и има велику улогу у култури индијанских народа.
Опис
Назив Apodiformes потиче од грчких речи „a pous“, што значи „без ногу“. Чиопе имају малена стопала, а и ноге су им кратке. Многе птице у овом реду не могу ходати, и не могу брзо побећи ходањем од грабљивица. Иако су им стопала слаба, снажни су летачи. Због вратних мишића ове птице могу брзо окретати главу. Неке физичке разлике и разлике у понашању раздвајају ред у две породице.
Птице породице правих чиопа (Apodidae) се хране, паре и спавају у ваздуху. Ове птице имају дуга, оштра крила. Дужина од главе до тела варира од 9 до 25 cm. Тежина враира од 5 до 205 g. Имају кратак кљун и широка уста за хватање инсеката у ваздуху. Боја перја је смеђа или црна, са белим шарама код неких врста. Мужјаци и женке су слични.
Ћубасте чиопе припадају породици Hemiprocnidae. Тако се зову јер имају ћубу на глави. За разлику од чиопа, ове птице се могу хватати ногама за гране. Дужина им варира од 15 до 30 cm, а тежина од 21 до 79 g. Имају бркове око кљуна. Крила су дуга, а реп рачваст. Боја перја је смеђа, светлосива, са мало плаве, зелене и беле. Мужјаци и женке се разликују.
Колибрији породице Trochilidae су најмање птице на свијету. Посебни су по томе што могу лебети на једном месту, јер изузетно брзо машу крилима, чак 80 пута у секунди. Хране се нектаром, али исхрану допуњују и инсектима. Врло су упадљивих и светлих боја, најчешће са металним одсјајем.
Гнезде се под крововима, на литицама и у пећинама, док ћубасте чиопе граде гнездо од коре и других материјала залепљених за грану. Све врсте полажу 2-3 бела јаја.
Класификација
Породица правих чиопа има 2 потпородице (укупно 92 врсте у 19 родова):
- Apodinae
- Cypseloidinae
Породица ћубастих чиопа има само номинотипски род Hemiprocne, са четири врсте:
- Hemiprocne longipennis
- Hemiprocne cornata
- Hemiprocne mystacea
- Hemiprocne comata
Породица колибрија (Trochilidae) има 2 потпородице (са више од 100 родова и око 330-340 врста):
- Phaethornithinae
- Trochilinae
Вероватни филогенетски односи између фамилија представљени су на следећем стаблу:
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Врсте
На списку су наведене неке најпознатије врсте из фамилије Чиопа (Apodidae):
Врста, стручни назив | Врста, српски назив |
---|---|
Apus apus | Црна чиопа |
Apus affinis | Мала чиопа |
Apus caffer | Афричка чиопа |
Apus melba | Велика чиопа |
Apus pallidus | Сива чиопа, Бледа чиопа |
Apus unicolor | Канарска чиопа |
Tachymarptis melba | Бела чиопа |