Пухов (Словачка)
Пухов (Словачка) Púchov | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Крај | Тренчински |
Округ | Пухов |
Регија | Вах |
Становништво | |
Становништво | |
— 31. 12. 2006. | 18.582 |
— густина | 447,76 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 07′ 12″ С; 18° 19′ 50″ И / 49.12° С; 18.330556° ИКоординате: 49° 07′ 12″ С; 18° 19′ 50″ И / 49.12° С; 18.330556° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 265 m |
Површина | 41,50 km2 |
Поштански број | 020 01 |
Позивни број | +421-42 |
Регистарска ознака | PU |
Пухов (слч. Púchov, мађ. Puhó, нем. Puchau) град је у Словачкој, у оквиру Тренчинског краја.
Географија[уреди | уреди извор]
Пухов је смештен у западном делу државе, близу границе са Чешком (15 километара западно од града). Главни град државе, Братислава, налази се 170 km југозападно од града.
Рељеф: Пухов се развио у долини реке Вах, на месту где иде узаном долином. Надморска висина града је око 365 m. Западно од града издиже се планина Бели Карпати, док се источно издижу најзападнији делови Татри.
Клима: Клима у Пухову је умерено континентална.
Воде: Кроз Пухов протиче река Вах, најважнија река у држави. Она дели град на два дела.
Историја[уреди | уреди извор]
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије (Пуховска култура). Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у 1243. г., а 1471. г. насеље је добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште.
Крајем 1918. г. Пухов је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас Пухов има нешто мање од 19.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 71,4%,
- лутерани - 13,8%%,
- атеисти - 11,3%,
- остали.