Равна пећ
| Равна пећ | |
|---|---|
| Положај | |
| Држава | Србија
|
| Место | |
| Одлике | |
Равна пећ, некада Равна пећина, је пећина и споменик природе у југоисточној Србији. Налази се на северној падина Сврљишких планина у атару села Преконоге, недалеко од Сврљига.
Споменик природе[уреди | уреди извор]
Године 1949, Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије, заједничком одлуком ставио је под заштиту Равну пећину, Преконошку пећина, Голема дупку и јаму Пропаст. Предлогом ревизија заптите, заштићена добра су узета као засебне целине. Године 2005, Завод за заштиту природе Србије предложио је пећину Равна пећ за заштиту као значајно природно добро.[1]
Према међународној класификацији IUCN заштићених подручја, Равна пећ је категорисана у категорију III, док је због мале површине изузета од уписа на IUCN Листу националних паркова и заштићених подручја.
Површина заштићеног природног добра износи 13,03ha и обухвата део западне падине суве долине на падини Костоловог камена и део дна ове долине.
Основне карактеристике[уреди | уреди извор]
Равна пећина убраја се у морфолошки једноставне пећине. Некада је била део већег пећинског система који се временом делимично уништио. У пећини је 1923. године, откривена стеноендемична врста троглобионтске трехине Duvalius (Paraduvalius), што је за сада једнино познато станиште ове врте на свету.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „СПОМЕНИК ПРИРОДЕ ПЕЋИНА РАВНА ПЕЋ ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ЗНАЧАЈНОГ ПРИРОДНОГ ДОБРА” (PDF). Завод за заштиту природе Србије. 2005. Приступљено 18. 08. 2023.
