Пређи на садржај

Пехар (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сазвежђе Пехар)
Пехар
Сазвежђе
Пехар
Латинско имеCrater
СкраћеницаCrt
ГенитивCrateris
Симболизујеврч бога Аполона
Ректасцензија11
Деклинација-16
Површина282 sq. deg. (53)
Најсјајнија звездаделта Пехара (3,56m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +65° и −90°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у априлу.

Пехар (лат. Crater) је једно од 88 савремених и једно од 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. По легенди, Аполон је гаврану дао врч и послао га да му донесе воду. Гавран је уз пут угледао дрво чије воће само што није сазрело. Сачекао је пар дана да воће сазри, појео га, а да би се оправдао, Аполону је донео водену змију и оптужио је да је блокирала прилаз извору. Аполон је прозрео лаж, а на небо поставио Гаврана, врч (Пехар) и змију (Хидра), и осудио гаврана да буде вечито жедан а поред њега пехар пун воде.

Митологија

[уреди | уреди извор]
Old chart with various constellation figures overlaid onto stars
Корвус, Кратер и друга сазвежђа виђена око Хидре, из Уранијиног огледала (1825). Кратер (у средини) је приказан као златна шоља са двоструком дршком и украсним филиграном.

У вавилонским каталозима звезда који датирају из најмање 1100. године пре нове ере, звезде Кратера су вероватно биле укључене са звездама вране Корвуса у Вавилонском гаврану (MUL.UGA.MUSHEN). Британски научник Џон Х. Роџерс приметио је да суседно сазвежђе Хидра означава Нингишзиду, бога подземног света у вавилонском компендијуму MUL.APIN. Он је предложио да су Корвус и Кратер (заједно са воденом змијом Хидром) били симболи смрти и означили капију у подземни свет.[1] Корвус и Кратер се такође појављују у иконографији митрајизма, за који се сматра да је био блискоисточног порекла пре него што се проширио на стару Грчку и Рим.[2]

Пехар нема сјајних звезда, једино је делта Пехара сјајнија од четврте магнитуде (3,56). Овај наранџасти џин лежи на око 195 светлосних година од Сунца. Остале сјајније звезде овог сазвеђа, поређане по сјајности, су:

  • гама Пехарадвојна звезда магнитуде 4,05, око 89 светлосних година удаљена од Сунца. Око белог патуљка се креће пратилац 11. магнитуде;
  • алфа Пехара — за нијансу мање светла (магнитуде 4,08), наранџасти џин удаљен од Сунца око 174 светлосних година, са нешто бржим сопственим кретањем од оближњих звезда;
  • бета Пехара — бели субџин на око 265 светлосних година од Сунца, магнитуде 4,46 око кога кружи бели патуљак мале масе.

Објекти дубоког неба

[уреди | уреди извор]

У Пехару се налазе 4 спиралне галаксије са листе NGC објеката: NGC 3887, NGC 3511, NGC 3512 и NGC 3981. NGC 3511 и NGC 3512 се налазе на свега 11 лучних минута једна од друге. Све четири су релативно слабе (магнитуде 11 — 12).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rogers, John H. (1998). „Origins of the ancient constellations: I. The Mesopotamian traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108: 9—28. Bibcode:1998JBAA..108....9R. 
  2. ^ Rogers, John H. (1998). „Origins of the ancient constellations: II. The Mediterranean traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108: 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]