Једра (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Једра
Сазвежђе
Једра
Латинско имеVela
СкраћеницаVel
ГенитивVelorum
СимболизујеЈедра брода Арго
Ректасцензија9
Деклинација-50
Површина500 sq. deg. (32)
Најсјајнија звездаГама Једара (1,75m)
Метеорски ројевиПупиди-Велиди
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +30° и −90°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у марту.
Сазвежђе Argo Navis у „Уранографији“ Јоханеса Хевелијуса.
Тадашња пракса је била да приказује изглед као да неко споља посматра небеску сферу, зато су замењене лева и десна страна.

Једра (лат. Vela) је једно од 88 модерних сазвежђа. Настало је деобом ранијег сазвежђа Argo Navis („брод Арго“), које је подељено на Прамац, Једра и Крму.

Звезде[уреди | уреди извор]

Након поделе сазвежђа Argo Navis, новонастала сазвежђа су задржала старе ознаке звезда, па тако не постоје алфа и бета Једара. Најсјајнија звезда овог сазвежђа је гама Једара (Сухаил, „величанствена звезда заклетве“) магнитуде 1,78, звездани систем од бар 6 компоненти. У овом систему се налази и најтежа Волф-Рајеова звезда до сада откривена. Гама Једара се налази на око 800 светлосних година од Сунчевог система.

Делта Једара, по сјајности друга звезда овог сазвежђа, је такође вишеструки систем, који се састоји од две бинарне звезде. Магнитуде 1,96, ово је најсјанија еклипсна променљива, а налази се на 79,7 светлосних година од Земље.

Трећа звезда по сјајности је ламбда Једара, неправилна променљива чија се магнитуда креће између 2,14 и 2,30. Овај суперџин или светли џин се налази на око 570 светлосних година од Земље.

Делта и капа Једара и јота и епсилон Прамца чине астеризам назван „Лажни крст“ јер се накада меша са Јужним крстом, астеризмом из сазвежђа Крст

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

Планетарна маглина NGC 3132

Пре 11 000 до 12 300 година је екплодирала супернова чији је остатак пулсар који се налази у овом сазвежђу. Са овом суперновом су повезане две маглине — планетарна маглина NGC 3132 и емисиона маглина NGC 2736.

Историја[уреди | уреди извор]

Арго Навис је било једно од 48 класичних сазвежђа које је навео астроном Птоломеј из 2. века и представљао је брод Арго, који су користили Јасон и Аргонаути у потрази за златним руном у грчкој митологији. Немачки картограф Јохан Бајер је приказао сазвежђе на својој Уранометрији из 1603. и дао Бајеровим звездама ознаке од алфе до омега. Међутим, његова карта је била нетачна јер сазвежђе није било у потпуности видљиво са северне хемисфере.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, VA: The McDonald & Woodward Publishing Company. стр. 83, 315—19. ISBN 978-0-939923-78-6. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]