Шестар (сазвежђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Шестар (вишезначна одредница).
Шестар
Карта сазвежђа Шестар
кликните за већу слику
Латинско име Circinus
Генитив Circini
Скраћеница Cir
Симболизује шестар
Ректасцензија 15 h
Деклинација -60 °
Површина 93 кв. степени
(Ранг: 85)
Број звезда
сјајнијих од m = 3
0
Најсјајнија звезда алфа Шестара
(привидна величина 3,18)
Метеорски ројеви

нема

Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +30° и −90°
У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у јуну
.
уреди

Шестар (лат. Circinus) је једно од 88 савремених сазвежђа. Налази се на јужној хемисфери, мало је по површини (4. најмање сазвежђе) и нема звезда сјајнијих од треће магнитуде. Креирао га је у 18. веку француски астроном Никола Луј де Лакај да би покрио простор између Кентаура и Јужног троугла.

Звезде[уреди]

Алфа Шестара је најсјајнија звезда овог сазвежђа, магнитуде 3,18. Бета Шестара је звезда А класе са главног низа Х-Р дијаграма, и са магнитудом 4,1 је друга најсјајнија звезда Шестара. Трећа најсјајнија је гама Шестара, бинарни систем кога чине две врло блиске звезде — плава и жута. Магнитуда гаме Шестара је 4,51.

Објекти дубоког неба[уреди]

Извор X зрака Circinus X-1
(у вештачким бојама)

У Шестару се налазе објекат (двојна звезда) Circinus X-1 који се састоји од неутронске и звезде главног низа. Пар је извор X зрака, а од Сунца је удаљен око 20.000 светлосних година.

Други значајан објект дубоког неба је галаксија Шестар, спирална галаксија у којој се уочавају два прстена — унутрашњи окружује црну рупу која се налази у средишту, а у спољном долази до формирања звезда. Галаксија Шестар је откривена 1975. године, а од Сунца је удаљена око 15 милиона светлосних година.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]