Часовник (сазвежђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Часовник
Сазвежђе
Часовник
Латинско име Horologium
Скраћеница Hor
Генитив Horologii
Симболизује часовник са клатном
Ректасцензија 3
Деклинација -60
Површина 549 sq. deg. (58)
Најсјајнија звезда алфа Часовника (3,86m)
Метеорски ројеви нема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +30° и −90°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у децембру.

Часовни (лат. Horologium) је једно од 88 савремених сазвежђа. Налази се на јужној хемисфери и нема сјајних звезда. Креирао га је у 18. веку француски астроном Никола Луј де Лакај под називом Horologium Oscillitorium („Сат са клатном“) у част Кристијана Хајгенса који је изумео часовник са клатном али и открио Сатурнове прстенове. Назив сазвежђа је касније скраћен на данашњи облик.

Звезде[уреди]

Све звезде Часовника су врло слабе. Најсјајнија звезда овог сазвежђа је алфа Часовника, џин магнитуде 3,86 који је од Сунца удаљен 177 светлосних година. Друга по сјају је делта Часовника, бинарни систем магнитуде 4,93 са масивним белим субџином као примарном компонентом. Од Сунца је удаљен 175 светлосних година. Бета Часовника је џин А класе магнитуде 4,99, необичног хемијског састава.

Објекти дубоког неба[уреди]

У Часовнику се налази суперкластер Часовник (или суперкластер Часовник-Мрежица) — суперкластер који се састоји од преко 5000 група галаксија. Од Млечног пута је удаљен 900 милиона светлосних година, а протеже се на око 550 милиона светлосних година. Овај суперкластер је релативно слабо проучен.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]