Светлана Макарович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Светлана Макарович
Svetlana makarovic img 5508.jpg
Датум рођења(1939-01-01)1. јануар 1939.(80 год.)
Место рођењаМарибор
  Краљевина Југославија
ОбразовањеАкадемија за позориште, радио, филм и телевизију Универзитета у Љубљани
Занимањепозоришна глумица, илустраторка, певачица, преводилац, писац и песник.

Светлана Макарович (Марибор, 1. јануар 1939) је словеначка позоришна глумица, преводилац, илустраторка, певачица, писац и песник. Названа је Првом дамом словеначке поезије[1]. Такође, борац је за права жена и бори се за то, да се у словеначкој култури више истражује и промовише о женама, за које сматра да нису довољно заступљене[2]. Ауторка је књижевности за одрасле али и за децу. Њени радови познати су широм Словеније и имају посебно место у историји словеначке литературе за младе. Освојила је Левсткову награду за животно достигнуће, 2011. године[3].

Биографија[уреди]

Макаровичева је рођена 1. јануара 1393. године у Марибору. Након завршетка основне школе у родном граду одлази у Љубљану, где завршава средњу школу за предшколске наставнике. Почетком шездесетих година учила је психологију, педагогију, етноологију и стране језике. Свирала је клавир по кафићима у Љубљани, а након тога постала наставница за децу са посебним потребама. Године 1968. завршила је Академију за позориште, радио, филм и телевизију Универзитета у Љубљани и након тога почела да глуми у Љубљанском градском позоришту и Словеначком националном позоришту. Од 1974. године постала је независни писац[4].

Радови[уреди]

Књижевност[уреди]

Макаровичева је 1957. године почела да своје радове објављује у часописима и новинама. Њена прва песма У црном притиску објављена је за ча словеначки омладински часопис Младе стазе. Своје песме објављивала је и у часописима Наша савременост (19531963)[5][6], Трибина (1951)[7], Проблеми (1962-1963)[8], Перспектива (19601964), Савременост (1963)[9] и за часопис Дијалог.

Њена прва колекција песама названа Сумрак, изашла је 1964. године. Овај, као и сви остали радови у другој половини педесетих и почетком шездесетих година прате доминантни пут словеначке лиркес поезије из интимизма до модернизма. У колекцији песама Летња ноћ из 1968. године изразила је своју личну поетику засновану на традиционалним поетским формама. Њене народне поезије песме представљају нову експресију егзистенцијалне кризе модерног човека. На почетку седамдесетих година, писала је поезију у доста оштријем облику, са доминантним детаљима трагедије и баладе. Такву врсту поезије представила је у својој колекцији песама Једеш, бићеш поједен из 1998. године. Своју нову колекцију песама са доста креативности назвала је Исцелитељ и објавила је 1973. године. Антологију песама Екстракција издала је 1997. године. Њена антологија песама Усамљеност објављена је 2002. године. У фебруару 2012. године објавила је балада-бајку названу Снегурочка. Била је инспирисана ликом из руске бајке Снегурочка. Макароовичева је од малена имала велику страст према руској традицији и култури[10].Након 1970. године, Макаровичева је почела да пише прозу за децу. У својим прозним радовима развила је свој индивидуални стил, познат по оригиналном именовању ликова.

Наредних година објављивала је модерне приче са животињама као што су Pekarna Mišmaš (1974) и (Sapramiška) (1976), објављује колекције Take živalske (1973), Мачија пера (1992) и Веверица посебне сорте (1994). У њеним прозама протагонисти су животиње, које живе у посебном свету и имају сличне карактеристике као и људи, окрутност, себичност и завидност и описује животиње које пролазе кроз тренутке очаја, беса, туге и усамљености[11]. Приче попут Патуљак Кузма освојио награду (1974) и Вештица Зофка (1989) сматрају се причама где су главни карактери засновани на митовима. Њене приче истичу, у њеној суштини, неразумевање и неприхватање разлика. Једне од њених најпопуларнијих су приче Kam pa kam kosovirja? (1975) и Mi, kosovirji (2009) које говоре о слободним бићима која се противе правилима и захтевима власти. Неки од њених радова су снимљени и то : Pekarna Mišmaš (1976), Sapramiška (1986), Čuk na palici (1998), Mali kakadu (1898), Sovica oka (1992) и многе друге.

Њени радови су препоручени за курикулум за словеначки језик у школама[12] и то : Jaz sem jež, Čuk na palici, Pismo , Sovica Oka, Papagaj in sir, Zajček gre na luno , Razvajeni vrabček, Pod medvedovim dežnikom, Jazbec in ovčka, Prašičkov koncert, Pekarna Mišmaš, Coprnica Zofka, Kosovirja na leteči žlici, Miška spi, Volk in sedem kozličkov, Kam pa kam и kosovirja и Jutro.

Музика[уреди]

Мараковичева је објавила књигу шансона Krizantema na klavirju 1990. године. Основи њених шансона су врло слични онима у њеним песмама - текстови се односе на области савремене породице, васпитања, друштвених навика, моралне норме и друштвене конвенције. Разлика је у томе што у својим шансонима има више хумора.

Снимила је неколико албума интерпретација својих шансона и то : Nočni šanson (1984), Dajdamski portreti (1985), Pelin žena (1985) и Namesto rož (1999)[4].

Писала је и за друге, за албум Место Младих од групе Беле вране, албум Најјачи остају извођачице Неце Фанк и за многе друге[13]. Одрадила је уводу музичку нумеру за словеначки филм Срећа на ланцу.

Сарадња са луткарским позориштем Љубљана[уреди]

Њен рад Sovica Oka представљен је 1972. године на бини Љубљанског лутарског позорипта[14]. Њен рад Sapramiška изведен је неколико пута у овом позоришту. Први наступ након успостављања сарадње са позориштем изведен је 17. октобра 1986. године. Са Љубљанским луткарским позориштем Макаровичева је сарађивала много пута, радила је музику, адаптирала текстове, радила дизајн и многе друге ствари. На сцени лутарског позоришта била је 31. пут, а са њим изводила представе у Италији, Аустрији, Мексико, Аустралији и Хрватској.

Сценски радови[уреди]

  • Sovica Oka, 1972 (аутор и адаптација)
  • Hiša tete Barbare, 1975 (аутор)
  • Pekarna Mišmaš, 1977 (аутор и адаптација текста)
  • Igra o letu, 1983 (аутор)
  • Mačja prodajalna, 1984 (аутор, музика и улога)
  • Mrtvec pride po ljubico, 1986 (аутор)
  • Sapramiška, 1986 (аутор дела, израда музике и више улога)
  • Mi, kosovirji, 1988 (author и адаптација текста)
  • Korenčkov Palček, 1989 (аутор, музика, дизајн и више улога)
  • Gal med lutkami, 1992 (аутор, музика и луткарски дизајн)
  • Medena pravljica, 1994]] (продуцент и аутор дела)
  • Jólakötturinn, 1997 (продуцент, преводилац, адаптација текста, песме и улога)
  • Kokoška Emilija, 1997 (продуцент, аутор и улога у представи и израда музике)
  • Tacamuca, 1998 (аутор наступа и музике)

Критика друштву[уреди]

Мараковичева је напустила Словеначко друштво писаца јер се није сложила са правилима за доделу чланства у друштву. Веровала је да главни критеријум треба да буде квалитет, а не квантитет. Противила се званичним издавачима, тврдећи да они само користе остале ауторе. Поред тога, она је тежи и социјалним правима слободних уметника. Подржала је и учествовала у оснивању часописа који је посвећен књижевношћу а пласиран је 1980. године. Сматрала је да су тадашња политичка и идеолошка питања уништавала уметности. Забрањивала је објављивање својих дела у неким часописима и књигама, који су засновани на црној поезији, сматрајући да ће због тога млади мрзети књижевности. Изузетно се противила тврдњама да је уметност за све људе[4]. У својим колумнама, често је изражавала критике о њеном друштвеном окружењу[15].

2000. године одбила је пријем Прешернове награде.

У својим критикама често је називала Словенце примитивним, лицемерним и људима хладног срца[10]. У њеној песми Pesmi o Sloveniji za tuje in domače goste објављеној 1984. године, изнела је јасно своју критику према друштву Словеније[4].

Став према цркви[уреди]

У јануару 2012. године Макаровичева је изазвала је контраверзу са њеном изјавом: "По мом мишљењу Католичка црква у Словенији је нешто што мора да се мрзи, осјећам то као своју грађанску дужност"[16]. Конзул католичке цркве окарактерисао је ову изјаву као примитивну и неприхватљиву[17]. Полиција Словеније је добила неколико иницијатива за интервенцију због Макаровичеве изјаве. Иако полиција није преузела ништа, наглашено је да осуђује све обллике мржње и нетолеранције упућене према појединцима и групама људи[18].

Библиографија[уреди]

Поезија за одрасле[уреди]

Светлана Макарович у алеји награђених Левстиковом наградом у Љубљани
Макаровичева током доделе награде, 2011. године

Проза за одрасле[уреди]

Литература за младе[уреди]

Проза и поезија[уреди]

Приче за младе[уреди]

Преводи и адаптације[уреди]

Дискографија[уреди]

Албуми[уреди]

Награде и признања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Segel, H.B. (2008). The Columbia Literary History of Eastern Europe Since 1945. Columbia University Press. стр. 241. ISBN 9780231508049. Приступљено 2. 8. 2015. 
  2. ^ Juvan, M. (2008). History and Poetics of Intertextuality. Purdue University. стр. 159. ISBN 9781557535030. Приступљено 2. 8. 2015. 
  3. ^ „STA: Makarovic Wins Lifetime Achievement Award for Literature”. sta.si. Архивирано из оригинала на датум 11. 09. 2012. Приступљено 2. 8. 2015. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „(Novak Popov: 2006)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 09. 2011. Приступљено 21. 11. 2017. 
  5. ^ Pesem Midva, Naša sodobnost (1959)dLib
  6. ^ Pesem Nokturno, Naša sodobnost (1959) dLib
  7. ^ Makarovič, Lirika mladih, Tribuna: list slovenskih študentov, 1963, letnik 13, št. 19, Tribuna pp. 6 dLib
  8. ^ Makarovič, Pesmi, Problemi: revija za kulturo in družbena vprašanja, 1962/1963, letnik 1, št. 2. стр. 156 dLib
  9. ^ Pesem Mlinska vešča, Sodobnost (1963–) dLib
  10. 10,0 10,1 „Svetlana Makarovič o temni lepoti, ki se rodi iz gorja” [Svetlana Makarovič About a Dark Beauty, Which is Born from Woe] (на језику: Slovenian). MMC RTV Slovenia. 16. 2. 2012. 
  11. ^ (Novak Popov: 2006) Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 27, 2011) (на језику: енглески).
  12. ^ „Učni načrt za slovenščino” (PDF). mss.gov.si. Приступљено 2. 8. 2015. 
  13. ^ Intervju, Irena Pan, Jana, 6. 1. 2009
  14. ^ „Lutkovno gledališče Ljubljana”. lgl.si. Приступљено 2. 8. 2015. 
  15. ^ Recenzija knjige S krempljem podčrtano, zbirke časopisnih kolumn iz Naših Razgledov (1992–1993), Jane (1994) in Sobotne priloge Dela (2004).
  16. ^ Stojiljković, Gordana (6. 1. 2012). „Nekatere stvari je treba sovražiti” [Some Things Must be Hated]. Planet Siol.net (на језику: Slovenian). TSmedia, medijske vsebine in storitve, d. o. o. 
  17. ^ „Makarovičin sovražni govor: Pirc Musarjeva ne bo podala ovadbe” [The Hate Speech of Makarovič: Pirc Musar will not File a Criminal Complaint] (на језику: Slovenian). MMC RTV Slovenia. 25. 1. 2012. 
  18. ^ „Varuhinja: Svetlana Makarovič je talent uporabila na način, ki prizadeva in rani ljudi” [The Ombudsman: Svetlana Makarovič Used her Talent in a Way that Hurts and Wounds People] (на језику: Slovenian). MMC RTV Slovenia. 25. 1. 2012. 
  19. ^ in Sepetu naziv častni meščan, Delo, 2011[мртва веза]
  20. ^ „Sterijino pozorje”. Архивирано из оригинала на датум 3. 03. 2016. Приступљено 21. 11. 2017. 
  21. ^ [http://www.ibby.si/index.php/int-ibby/nagrade/castna-lista Častna lista IBBY | accessdate = 3. 11. 2012}}
  22. ^ „Predsednik odlikoval Svetlano Makarovič, 5. 5. 2009”. Архивирано из оригинала на датум 21. 08. 2011. Приступљено 21. 11. 2017.