Станоје Аксић

С Википедије, слободне енциклопедије
станоје аксић
Станоје Аксић
Лични подаци
Датум рођења(1921-02-27)27. фебруар 1921.
Место рођењаДоња Гуштерица, код Липљанa, Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти22. фебруар 1970.(1970-02-22) (48 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија,  СФР Југославија
Професијаправник
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинкапетан у резерви
Председник Народне скупштине
АП Косова и Метохије
Период18. јун 196324. јун 1967.
ПретходникДушан Мугоша
НаследникФадиљ Хоџа

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем
Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Станоје Аксић (Доња Гуштерица, 27. фебруар 1921Београд, 22. фебруар 1970), правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Србије и САП Косова.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 27. фебруара 1921. године у Доњој Гуштерици код Липљанa.

Народноослободилачком покрету се прикључио 1941. године у Липљану. Од октобра 1943. године, деловао је у партизанским одредима на Шар планини и у северној Албанији.

Крајем 1944, постао је члан Обласног комитета СКОЈ-а за Косово и Метохију.

После рата завршио је Вишу политичку школу и Правни факултет у Београду. На Правном факултету у Београду 1965. докторирао је на тему „Положај покрајина у уставном систему СФР Југославије".

Био је секретар Среског, затим Градског народног одбора у Приштини, народни посланик Републичког већа Народне скупштине Србије, члан Обласног комитета СК Србије за Косово и Метохију, члан Обласног одбора Социјалистичког савеза радног народа за Косово и Метохију.

Био је председник Народне скупштине Косова од 18. јуна 1963. до 24. јуна 1967. године.

У периоду од 1967. до 1969. обављао је функцију потпредседника Извршног већа СР Србије.

Више пута је био биран за одборника Обласног народног одбора за Косово и Метохију.

Имао је чин капетана у резерви.

Умро је 22. фебруара 1970. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941, и више југословенских одликовања.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година, 13. стр.