Пређи на садржај

Хазари

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Хазарија)
Мапа Хазарског каганата о периоду од 650. до 850. године.

Хазари су били номадско туркијско племе, које је створило политички ентитет који је за вријеме свог постојања био најмоћнија земља произашла од бившег Западног туркијског каганата.[1] Налазећи се на главној артерији трговине између сјеверне Европе и југозападне Азије, Хазарија је постала једна од најистакнутијих трговачких империја средњовјековног свијета, управљајући западном рутом Пута свиле и играјући кључну комерцијалну улогу као раскрсница између Кине, Средњег истока и Кијевске Русије.[2][3] Током отприлике три вијека (око 650965) Хазари су доминирали пространим подручјем које се протезало од Волшко-донске степе до источног Крима и Сјеверног Кавказа.[4]

Хазарија је дуго служила као тампон држава између Византијског царства на једној страни и номада из сјеверних степа и Омејадског калифата на другој; касније је служила као заступник Византије против Сасадинске Персије. Савез је престао да постоји око 900. године када је Византија почела да охрабрује Алане да нападају Хазарију и ослабе њене посједе на Криму и Кавказу, покушавајући да прибаве савез са растућом моћи Руса на сјеверу, које су жељели да преведу у хришћанство.[5] Између 965. и 969. године, кнез Кијевске Русије Свјатослав I освојио је пријестолницу Итилу и уништио хазарску државу.

Одређивање поријекла и природе Хазара блиско је повезано са теоријама о њиховом језику, али то ствара сложене потешкоће јер не постоје хазарски записи на матерњем језику, а држава је била полиглотска и полиетничка. Сматра се да је изворна религија Хазара био тенгризам, као и код сјевернокавкаских Хуна и осталих туркијских народа.[6] Полиетничке становништво Хазарског каганата чинило је мултиконфесионални мозаик пагана, тенгриста, јудаиста, хришћана и муслимана.[7] Владајућа елита Хазара је према Јехуди Халевију и Ибн Дауду прешла на рабински јудаизам у 8. вијеку,[8] али обим преласка осталог становништва на јудаизам у Каганату остаје неизвјестан

Могуће хазарско поријекло доводи се у везу са јудајским Суботницима, Бухарским Јеврејима, муслиманским Кумицима и Казасима, Донским козацима, туркијским Кримчацима и њиховим кримским сусједима Караимима, затим молдавским Чангима, Горским Јеврејима и другим.[9][10][11] Крајем 19. вијека, појавила се теорије према којој је језгро данашњих Ашкенаских Јевреја генетски води поријекло од хипотетске хазарске јеврејске дијаспоре која се са простора данашње западне Русије и Украјине пресилила у данашњу Француску и Њемачку. Овe теорије наилазe на повремену подршку, али већина научника је сматра скептичном.[12][13] Ова теорија се повремено повезује са антисемитизмом[14] и антиционизмом.[15]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Немет Гиула, према Гомбоц Золтану, изводи Xazar из хипотетског *Qasar који одражава туркијски коријен qaz- („лутати, скитати”) што је хипотетски самогласничка варијанта светуркијске ријечи kez-.[16] На фрагменту Тариатског натписа Ујгуског каганата налази се облик Qasar, иако је непознато да ли то представља лично или племенско име, постепено се јављају друге хипотезе. Луј Базен изводи из туркијског коријена qas- („тиранисати, угњетавати, тлачити”) на основу фонетске сличности са ујгурским племенским именом, Касар.[17] Андраш Ронаташ назив повезује са кесаром, пахлавском транскрипцијом римске титуле цезар..[18]

Даглас Данлоп покушао је да повеже кинески термин за Хазаре са једним од племенских имена Токуз Огуз Ујгура, првенствено са Gésà.[19][20] Замјерке су биле то што Gesa/Qasar није било племенско име него презиме поглавице Сираки племена Токуз Огуз Ујгура и да је на средњокинеском етноним „Хазари”, увијек ишао уз ријеч Tūjué (кин: 突厥可薩部; пин: Tūjué Kěsà bù; кин: 突厥曷薩; пин: Tūjué Hésà), што је транскрибовано знаковима разчитим од оних који се користе за коријен Qa- у ујгурској ријечи Qasar.[21][22][23]

Након преобраћања Хазара на јудаизам забиљежено је да су усвојили хебрејско писмо,[24] и да су вјероватно, иако су говорили туркијским језиком, хазарске канцеларије под јудаизмом вјероватно међусобно комуницирале на хебрејском.[25] У Expositio in Matthaeum Evangelistam, Газари, вјероватно Хазари, називају се хунским народом који живи у земљи Гога и Магога и да су обрезани према законима јудаизма.

Лингвистика

[уреди | уреди извор]

Одређивање поријекла и природе Хазара блиско је повезано са теоријама о њиховом језику, али је то питање сложене природе јер не постоје домаћи записи на хазарском језику, а њихова земља је била полиглотска и полиетничка.[26] Док су владар и владајућа елита вјероватно говорили источном варијантом шаз туркијског језика, племена су вјероватно говорила варијантом лир-туркијског језика, као што су огурски, који је идентификован са бугарским, чувашким и хунским (касније засновано на тврдњи персијског историчара Истахрија да је хазарски језик другачији од било ког познатог језика).[27].[28] Једна од метода за праћење његовог поријекла састоји се у анализи могућих етимологија етнонима Хазари.

Историја

[уреди | уреди извор]

Племенска организација и рана историја

[уреди | уреди извор]

Племена[29] која су чинила Хазарски каганат нису била етничка заједница, него огранци степских номада и народа који су били потчињени и обавезани на кључно турскијско вођство.[30] Многе турскијске скупине, као што су огурски народи, укључујући Сарагуре, Огуре, Оногуре и Булгаре који су раније били дио Тијеле конфедерације, а којој су пришли након што су их на запад отјерали Савири, а који су опет бјежали од азијских Авара, почели да се досељавају у Поволшко-каспијско-понтску област још од 4. вијека и то је забиљежио Приск, који је већ од 463. године живио у западном дијелу евроазијске степе.[31][32] Они изгледа потичу из Монголије и јужног Сибира из периода након слома хунског/сјунгнског номадског субјекта. Разноврсна племенска федерација коју су предводили ови Туркијци, која се вјероватно састојала од сложеног скупа иранских,[33] прамонголских, уралских и палеосибирских племена, покорила је Жоужански каганат средњоазијских Авара 552. године и отиснула се даље на запад, узимајући у свом походу друге степске номаде и народе Согдијане..[34]

Владајућа породица ове конфедерације можда је потицала из клана Ашина из западнотуркијских племена,[35] иако Константин Цукерман гледа улогу Ашина и њихову кључну улогу у формирању Хазара са скептицизмом.[36] Голден напомиње да су кинески и арапски извјештаји готово идентични, што везу чини јаком, и претпоставља да је њихов вођа можда био Ибрис-Шегуј кан, који је власт изгубио или је убијен око 651. године.[37] Крећући се на запад, конфедерација је стигла до земље Акацира,[38] који су били важни савезници Византије у борби против Атилине војске.

Успон хазарске државе

[уреди | уреди извор]

Успон Русије и слом хазарске државе

[уреди | уреди извор]
Ископине Хазарског утврђења Саркел из 1930.

У 9. веку, по извештају Константина VII Порфирогенита, група од три хазарска племена, Кабари, се побунила против хазарске централне власти. Разлог побуне је по неким изворима[39], била верска несугласица. После ратног сукоба и пораза Кабари су се придружили Мађарима и њиховој федерацији од седам мађарских племена.

Крајем 9. века Хазари су напали Печењезе који су их угрожавали. Печењези су били приморани да се повуку западније где су дошли у сукоб са тамошњим мађарским племенима. Печењези су успели да истисну Мађаре из Донско-Дњепарског базена. Под вођством Леведа а касније Арпада, Мађари крећу према Панонској низији и остављају празан простор у Хазарском каганату.

Хазари су у 10. веку ушли у савез са Византијом где су се истакли у борбама против Арапа. Године 965, војвода од Кијева, Свјатослав, је потукао Хазаре и њихова држава је пропала.

Поједина хазарска племена су наставила живети ван бившег Хазарског каганата и утопила се у народе нових држава.[тражи се извор]

Опис народа

[уреди | уреди извор]

Хазари су били степски ратници: на коњима, наоружани копљем, луком и стрелом, сабљом уобичајеним за степу а имали су и неку врсту секире. Сами су себе у борбама штитили примитивним кожним оклопима. Њихова утврђења у којима су живели су била чврста и већином изграђена од камена. Тврђава у Саркелу, изграђена од цигала показује византијски утицај, уз чију помоћ су је и саградили.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sneath 2007, стр. 25.
  2. ^ Noonan 1999, стр. 493.
  3. ^ Golden 2011, стр. 65.
  4. ^ Noonan 1999, стр. 498.
  5. ^ Noonan 1999, стр. 499, 502–3.
  6. ^ Golden 2007a, стр. 131.
  7. ^ Golden 2007a, стр. 28.
  8. ^ Golden 2007a, стр. 149.
  9. ^ Kizilov 2009, стр. 335.
  10. ^ Patai & Patai 2987, стр. 73.
  11. ^ Wexler 1987, стр. 70.
  12. ^ Wexler 2002, стр. 536.
  13. ^ Rubin 2013.
  14. ^ Davies 1992, стр. 242.
  15. ^ Vogt 1975.
  16. ^ Golden 2007a, стр. 15.
  17. ^ Golden 2007a, стр. 16 и n.38, citing L. Bazin, 'Pour une nouvelle hypothèse sur l'origine des Khazar,' in Materialia Turcica, 7/8 (1981—1982): 51–71..
  18. ^ Golden 2007a, стр. 16, Compare Tibetan dru-gu Gesar (the Turk Gesar)..
  19. ^ Dunlop 1954, стр. 34–40.
  20. ^ Golden 2007a, стр. 16.
  21. ^ Golden 2007a, стр. 17, Kěsà (可薩) would have been pronounced something like kha'sat in both Early Middle Chinese/EMC and Late Middle Chinese/LMC while Hésà (曷薩) would yield γat-sat in (EMC) and xɦat sat (LMC) respectively, where final 't' often transcribes –r- in foreign words. Thus, while these Chinese forms could transcribe a foreign word of the type *Kasar/*Kazar, *Gatsar, *Gazr, *Gasar, there is a problem phonetically with assimilating these to the Uyğur word Qasar/ Gesa (EMC/LMC Kat-sat= Kar sar= *Kasar)..
  22. ^ Shirota 2005, стр. 235, 248.
  23. ^ Brook 2010, стр. 5.
  24. ^ Golden 2007b, стр. 148, Ibn al-Nadīm commenting on script systems in 987-8 recorded that the Khazars wrote in Hebrew..
  25. ^ Erdal 2007, стр. 98–99, "The chancellery of the Jewish state of the Khazars is therefore also likely to have used Hebrew writing even if the official language was a Turkic one.".
  26. ^ Erdal 2007, стр. 75, n.2.'there must have been many different ethnic groups within the Khazar realm … These groups spoke different languages, some of them no doubt belonging to the Indo-European or different Caucasian language families.'. The high chancery official of the en:Abbasid Caliphate under en:Al-Wathiq, Sallām the interpreter (Sallam al-tardjuman), famous for his reputed mastery of thirty languages, might have been both Jewish and a Khazar.Wasserstein 2007, стр. 376, and n.2 referring to.Dunlop 1954, стр. 190–193.
  27. ^ Golden 2006, стр. 91, 'Oğuric Turkic, spoken by many of the subject tribes, doubtless, was one of the linguae francae of the state. Alano-As was also widely spoken. Eastern Common Turkic, the language of the royal house and its core tribes, in all likelihood remained the language of the ruling elite in the same way that Mongol continued to be used by the rulers of the Golden Horde, alongside of the Qipčaq Turkic speech spoken by the bulk of the Turkic tribesmen that constituted the military force of this part of the en:Činggisid empire. Similarity, Oğuric, like Qipčaq Turkic in the Jočid realm, functioned as one of the languages of government..
  28. ^ Golden 2007a, стр. 13–14, 14 n.28, al-Iṣṭakhrī 's account however then contradicts itself by likening the language to Bulğaric..
  29. ^ Golden 2001b, стр. 78.'The word tribe is as troublesome as the term clan. It is commonly held to denote a group, like the clan, claiming descent from a common (in some culture zones eponymous) ancestor, possessing a common territory, economy, language, culture, religion, and sense of identity. In reality, tribes were often highly fluid sociopolitical structures, arising as "ad hoc responses to ephemeral situations of competition," as Morton H. Fried has noted.'
  30. ^ Whittow 1996, стр. 220–223
  31. ^ Golden 2007a, стр. 14
  32. ^ Szádeczky-Kardoss 1994, стр. 206
  33. ^ Golden 2007a, стр. 40–41;Brook 2010, стр. 4 note that Dieter Ludwig, in his doctoral thesis Struktur und Gesellschaft des Chazaren-Reiches im Licht der schriftlichen Quellen, (Münster,1982) suggested that the Khazars were Turkic members of the Hephthalite Empire, where the lingua franca was a variety of Iranian.
  34. ^ Golden 2006, стр. 86
  35. ^ Golden 2007a, стр. 53,
  36. ^ Zuckerman 2007, стр. 404.Cf.'The reader should be warned that the A-shih-na link of the Khazar dynasty, an old phantom of . . Khazarology, will . .lose its last claim to reality'.
  37. ^ Golden 2006, стр. 89.
  38. ^ Golden 2006, стр. 89–90. In this view, the name Khazar would derive from a hypothetical *Aq Qasar.
  39. ^ Артамонов, Михаил Илларионович је вршио ова истраживања

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]