Пређи на садржај

Иван Обрадовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Обрадовић
Иван Обрадовић, 2017. године
Лични подаци
Пуно име Иван Обрадовић
Датум рођења (1988-07-25)25. јул 1988.(36 год.)
Место рођења Обреновац, СФР Југославија
Висина 1,81 m
Позиција леви бек
Јуниорска каријера
1997—2006 Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007 Телеоптик 20 (0)
2007—2009 Партизан 55 (1)
2009—2013 Реал Сарагоса 47 (0)
2014—2015 Мехелен 42 (2)
2015—2019 Андерлехт 74 (1)
2019—2020 Легија Варшава 0 (0)
2020—2022 Партизан 25 (2)
Репрезентативна каријера
2007—2009 Србија до 21 4 (0)
2008—2018 Србија 27 (1)

Иван Обрадовић (Обреновац, 25. јул 1988) бивши је српски фудбалер. Играо је на позицији левог бека.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Обрадовић је у Партизан дошао 1997. године након чега је прошао све млађе категорије овог клуба. Деби у сениорском фудбалу је имао у Партизановој филијали Телеоптику током сезоне 2006/07. у Српској лиги Београд. Свој деби у првом тиму Партизана је имао 22. априла 2007. у првенственом сусрету против Војводине. Свој први професионални уговор са Партизаном је потписао 7. јуна 2007. године.[1] Са Партизаном је освојио две дупле круне, у сезонама 2007/08. и 2008/09. а одиграо је укупно 55 првенствених сусрета на којима је постигао један гол.

У августу 2009. године је потписао петогодишњи уговор са шпанском Сарагосом.[2] Није успео да се наметне у овом клубу, а имао је и проблема са повредама па је за четири сезоне одиграо само 47 првенствених сусрета.[3] У лето 2013. године је раскинуо сарадњу са Сарагосом.[4] Након тога је неко време тренирао са београдским Радом,[5] а касније је био на проби у холандском Витесеу али ипак није успео да потпише уговор.[6]

У марту 2014. године Обрадовић је након пробе потписао уговор са белгијским прволигашем Мехеленом.[7] Ту је играјући под стручном палицом тренера Александра Јанковића успео да оживи каријеру чији су развој успориле повреде. У сезони 2014/15. је био стандардан на позицији левог бека, неретко и левог крила, рачунајући сва такмичења одиграо је 43 утакмица, на којима је постигао два гола, а чак осам пута био у улози асистента.[8]

У јуну 2015. је потписао четворогодишњи уговор са Андерлехтом.[9] У најтрофејнијем белгијском клубу је провео наредне четири сезоне и за то време је одиграо 90 мечева у свим такмичењима. Постигао је један гол и уписао седам асистенција, а освојио је једно првенство и Суперкуп Белгије. Обрадовићев период у Андерлехту је имао успоне и падове. Био је стандардан по доласку из Мехелена, али је после петнаестак мечева доживео тешку повреду колена и покидао лигаменте због чега је пропустио већи део сезоне.[10] У другој сезони се изборио за место у тиму, у трећој је био стандардан све до финиша, а у последњој је било најтурбулентније. Цео први део сезоне није био у конкуренцији за тим, потом је код новог тренера био стандардан, али се опет променио тренер и Обрадовић је изгубио место у тиму.[11]

У јулу 2019. године је потписао уговор са Легијом из Варшаве.[12] За овај клуб током сезоне 2019/20. није одиграо ни минут у првенству Пољске. Забележио је само један наступ у Купу, док је на терен излазио и шест пута у другом тиму Легије, који се такмичи у четвртом рангу такмичења. У јуну 2020. је споразумно раскинуо уговор са Легијом.[13] Почетком октобра 2020, Обрадовић се вратио у Партизан, потписавши уговор до краја 2020/21. сезоне.[14][15] У мају наредне године продужио је уговор на још годину дана.[16] По одласку из Партизана окончао је професионалну каријеру.[17]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Деби за сениорску репрезентацију Србије је имао 6. септембра 2008, у квалификационом мечу за Светско првенство 2010. против Фарских острва у Београду. Свој први гол у дресу репрезентације је постигао 15. октобра 2008. против Аустрије.

Био је учесник Светског првенства 2010. године у Јужној Африци.[18]

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 15. октобар 2008. Беч, Аустрија  Аустрија 0–3 1–3 Квалификације за Светско првенство 2010.

Партизан

[уреди | уреди извор]

Андерлехт

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Иван Обрадовић постао професионалац”. partizan.rs. 7. 6. 2007. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г. Приступљено 26. 4. 2010. 
  2. ^ „Иван Обрадовић у Сарагоси”. rts.rs. 22. 8. 2009. Приступљено 21. 5. 2019. 
  3. ^ „Проклета је Сарагоса за Ивана Обрадовића”. novosti.rs. 26. 8. 2013. Приступљено 21. 5. 2019. 
  4. ^ „Обрадовић напустио Сарагосу”. sportske.net. 14. 8. 2013. Архивирано из оригинала 27. 09. 2017. г. Приступљено 21. 5. 2019. 
  5. ^ „Иван Обрадовић тренира са Радом: Битно је да будем у излогу и да ме неко види, а онда…”. mozzartsport.com. 19. 9. 2013. Приступљено 21. 5. 2019. 
  6. ^ „Обрадовић задовољио али, засад, остао без ангажмана у Витесеу”. novosti.rs. 17. 1. 2014. Приступљено 21. 5. 2019. 
  7. ^ „Иван Обрадовић прошао пробу у Мехелену и потписао уговор”. mozzartsport.com. 5. 3. 2014. Приступљено 21. 5. 2019. 
  8. ^ „Иван Обрадовић потписује на четири године! Андерлехт доводи и Трезегеа, али тек кад дâ више од 2.200.000 евра”. mozzartsport.com. 22. 6. 2015. Приступљено 21. 5. 2019. 
  9. ^ „Иван Обрадовић прешао у Андерлехт”. novosti.rs. 23. 6. 2015. Приступљено 21. 5. 2019. 
  10. ^ „Има ли малерознијег српског фудбалера? Ивану Обрадовићу опет пукло колено!”. mozzartsport.com. 2. 11. 2015. Приступљено 21. 5. 2019. 
  11. ^ „Разлаз са Андерлехтом: Иван Обрадовић је слободан играч”. sportklub.rs. 20. 5. 2019. Приступљено 4. 10. 2020. 
  12. ^ „Готово: Иван Обрадовић постао легионар”. mozzartsport.com. 11. 7. 2019. Приступљено 11. 7. 2019. 
  13. ^ „Званично: Иван Обрадовић слободан играч”. mozzartsport.com. 26. 6. 2020. Приступљено 29. 6. 2020. 
  14. ^ „Иван Обрадовић званично у Партизану!”. partizan.rs. 4. 10. 2020. Приступљено 4. 10. 2020. 
  15. ^ „Званично: Обрадовић се вратио у Хумску после 11 година”. mozzartsport.com. 4. 10. 2020. Приступљено 4. 10. 2020. 
  16. ^ „Zvanično: Ivan Obradović i naredne sezone u Partizanu”. mozzartsport.com. 24. 5. 2021. Приступљено 11. 3. 2023. 
  17. ^ „Некадашњи леви бек црно-белих окачио копачке о клин”. Спортски журнал. 22. 2. 2023. Приступљено 22. 2. 2023. 
  18. ^ „Иван Обрадовић”. reprezentacija.rs. Приступљено 29. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]