Лаза Ристовски

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о музичару. За глумца погледајте страницу Лазар Ристовски.
Лаза Ристовски
Лаза Ристовски у свом студију
Лични подаци
Датум рођења(1956-01-23)23. јануар 1956.
Место рођењаНови Пазар, ФНРЈ
Датум смрти6. октобар 2007.(2007-10-06) (51 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Музички рад
Инструментклавијатуре
Лаза Ристовски са Корнелијем Ковачем на концерту у Нишу (1980-00-00)1980. (43/44 год.)-их година

Лаза Ристовски (Нови Пазар, 23. јануар 1956 — Београд, 6. октобар 2007) био је југословенски и српски музичар који је најпознатији по раду у групама Смак и Бијело дугме.

Биографија[уреди | уреди извор]

Музиком је почео да се бави са само пет година када је после пуно натезања успео да убеди родитеље да му купе хармонику. Прве часове добио је од једног познатог краљевачког педагога, код којег се свирала само класична музика. Три године касније прешао је у тек отворену музичку школу. Провлачио се са тројкама из владања, јер директору никако није била по вољи његова наклоност према рокенролу.

У 13. години је због галаме побегао са неког концерта озбиљне музике и упао у прву групу. Када је завршио седми разред основне школе, родитељи су му купили оргуље "Vox Jaguar" за 540 хиљада ондашњих динара. Група је свирала по краљевачким игранкама без имена, па су прозвани Безимени.

После основне школе уписао гимназију у Краљеву и ванредно, Музичку школу „Станковић“ у Београду. Гимназија га није одушевила, па је пао први разред и након тога прешао у економску школу. Успут је завршио и две године средње музичке школе.

Почетком седамдесетих купио је и Хамонд оргуље, које је платио шест милиона и седамсто хиљада ондашњих динара.

Лета 1975. свирао је с „Безименима“ у Бечићима, где га је чуо Боки Милошевић и повео у Београд. Једног дана му је досадило да прати Лепу Лукић, па је покупио ствари и отишао у Крагујевац. Већ после неколико дана одржао је први концерт са Смаком на Филолошком факултету у Београду.

Ристовски је Смаком снимио албуме: "Смак" (1975); "Р. М. Точак" (1976); као и синглове "Улазак у Харем" (1975); "Сателит" (1976); и "Људи није фер" (1976); касније скупљене на компилацији „Улазак у Харем“ (1977). У октобру 1976, на наговор Горана Бреговића, је прешао у Бијело дугме, што је одјекнуло попут фудбалског трансфера.[1] Са Бијелим дугметом је снимио албум "Ето! Баш хоћу!".

Средином 1978. напустио је групу и са Ипетом Ивандићем снимио албум „Стижемо". Почетком 1979. довео је из Крагујевца групу Ватра, али више од тога није успео да учини. У пролеће 1979. на предлог Точка, Зорана и Кепе, вратио се у Смак и са њима снимио још два сингла : „На Балкану“ (1979); и „Рок циркус“ (1980); и два албума: "Рок циркус" (1980); и "Зашто не волим снијег" (1981). Учествовао је и у снимању плоче "Из профила" (1982) Бориса Аранђеловића, која је заправо остатак материјала припремљеног за албум "Зашто не волим снег".

Након распада Смака у јесен 1981, Лаза почиње да ради као студијски музичар и убрзо је постао најтраженији клавијатуриста у земљи. Списак људи с којима је радио или их пратио на турнејама изузетно је велики.

Сарађивао је с Џез-оркестром РТБ-а, а неколико је година радио на солистичкој каријери у електронској музици. Снимио је један сингл - „Тражиш опроштај“ (1982), и три албума: "Merge" (1983), "2/3" (1983) и "Roses for General" (1984).

У „Бијело дугме“ се вратио у фебруару 1985. и са њима снимио албуме Пљуни и запјевај моја Југославијо и Ћирибирибела.

Компоновао је музику за више домаћих филмова, од којих су најпознатији: Лазар (1984), Свето место (1990), Велика фрка (1990), Мрав пешадинац (1993), Пакет аранжман (1995), Лепа села лепо горе и Нечиста крв (1996). 1994. године у сарадњи са Сашом Локнером, клавијатуристом Бајаге и Инструктора, објавио врло запажен албум "Наос". Такође је издао CD класичне музике „AVE MARIA“, са оперском певачицом Дубравком Зубовић. Пратио је на турнеји гитаристу Алвина Лија, бившег члана групе Тен јерс афтер.

Због тешке болести Ристовски је везан за инвалидска колица неколико година уназад, али је наставио са радом и чак је учествовао на повратничкој турнеји Бијелог дугмета 2005. 1. јануара 2003. је објавио албум "Гондола". Радио је на новом материјалу за некадашњег бубњара Бијелог дугмета Милића Вукашиновића и певача групе Смак - Бориса Аранђеловића. 2006. године је објавио албум „Plays Simon & Garfunkel“ који представља инструменталне обраде хитова овог дуета.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Лаза Ристовски на концерту у Нишу

Синглови[уреди | уреди извор]

  1. Улазак у харем/Сто птица - 1975.
  2. Улазак у харем/Епитаф - 1975.
  3. Сателит - 1976.
  4. Људи није фер/Ел Думо - 1976.
  5. Р. М. Точак - 1976.
  6. На Балкану - 1979.

Албуми[уреди | уреди извор]

  1. Смак - 1975.
  2. Рок циркус - 1980.
  3. Зашто не волим снег - 1981.
  4. Одливено - 1992.
  5. Наос - 1994. (са Александром Локнером)[2]

(И многи студијски снимци са Радомиром Михаиловићем Точком, Слободаном Стојановићем Кепом и Лолом Андрејићем: На Дрини, Штакапкара...)

Бијело дугме[уреди | уреди извор]

  1. Ето! Баш хоћу! 1976.
  2. Бијело дугме - 1984.
  3. Пљуни и запјевај моја Југославијо - 1986.
  4. Ћирибирибела - 1988.

Соло[уреди | уреди извор]

  1. Стижемо (са Ипетом Ивандићем) - 1978.
  2. Merge (studio, 1982)
  3. 2/3 (studio, 1983)
  4. Војнички дани - 1984.
  5. Roses For A General (studio, 1984)
  6. Опера (studio, 1986)
  7. Византијско Плаво (са Радомиром Михаиловићем Точком) - 1993.
  8. Quit (studio, 1993)
  9. Наос (са Сашом Локнером 1994)
  10. Нечиста крв (soundtrack, 1997)
  11. Светлост у А-дуру (compilation, 1997
  12. Ave Maria-1997.-Dubravka Zubovic,Laza Ristovski
  13. The Best Of Instrumental Works (compilation, 2000)
  14. Platinum (compilation, 2000)
  15. Гондола (studio, 2003.)
  16. Laza Ristovski Plays Simon & Garfunkel -2006.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Проглашаван је преко 10 пута узастопно за клавијатуристу године у анкети листа „Поп Експрес“.[3]
  • 1984. године био је музичар године по часопису „Вечерњи лист“.
  • 1988. године осваја награду као клавијатуриста, аранжер и продуцент године по мишљењу листова „ТВ Новости“ и „Новости 8".
  • 1998. године је добио „Кристалну призму“ за музику у филму „Нечиста крв“.
  • Добитник је многобројних награда на филмским фестивалима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „MOJ OTAC, LAZA RISTOVSKI: Njegov prelazak u Bijelo Dugme bio je kao iz Partizana u Zvezdu”. telegraf.rs. 19. 9. 2016. Приступљено 29. 1. 2020. 
  2. ^ https://www.discogs.com/release/1187592-Laza-Ristovski-Aleksandar-Lokner-Naos
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2006. г. Приступљено 08. 10. 2006. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лаза_Ристовски&oldid=27687330”