Прибој

Прибој
Прибој;
	Нови Прибој
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Прибој
Становништво
— 2011.	14920
Географске карактеристике
Координате	43° 33′ 59″ С; 19° 32′ 07″ И / 43.566334° С; 19.535325° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	882 m
	Прибој Прибој на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31330; 31333; 31335; 31337
Позивни број	033
Регистарска ознака	PB

Прибој је градско насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу и највећи град Полимља. Према попису из 2011. било је 14920 становника. Развио се из средњовековног трга, насталог испод тврђаве Јагат, чије се рушевине налазе изнад града, на планини Бић.

Географија

Прибој је град на југозападу Србије на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине односно Републике Српске и Србије.

Прибој се налази на реци Лим, изнад којег се издижу високе планине. Сам град Прибој се налази на 395 метара надморске висине уз обе стране реке Лим.

Југозападно од Прибоја уз границу са БиХ налази се Бић 1386 m , југоисточно од Прибоја налази се планина Побијеник 1423 m, северно од Прибоја налази се прибојски Црни врх 1186 m , a североисточно Бањско брдо 1282 m.

Највиша кота општине Прибој је врх Обер на планини Јаворје 1486 m.

Овде се налази Железничка станица Прибој.

Историја

Током средњег века, читава област доњег Полимља припадала је средњовековној српској држави. Званични писани извори дају податке о насеобини Прибој од почетка 15. века, али се са сигурношћу може тврдити да је утврђени град Јагат на Малом Бићу зидан у 13. или 14. веку.

У 13. веку се први пут помиње и Жупа Дабар чије је седиште било у Бањи. Бању као утврђено насеље и напредан град помиње арапски географ, Ел Идриз Абдулах давне 1153, а тај епитет она задржава и у времену Немањића и њихових велможа Војиновића, Алтомановића и других. Од 1219. до 1698, када Турци спаљују и руше манастир Светог Николе, Бања је била седиште Дабарске епископије.

Под турску управу Прибој долази између 1459. и 1463. године, када се први пут у турским изворима и помиње. Под влашћу Османског царства остао је све до 1912, када је ослобођен и припојен Краљевини Србији. За време турске управе Прибој припада, привремено, разним кадилуцима, срезовима, у Вишеграду, Чајничу, Новој Вароши, Пријепољу и Пљевљима а повремено је бивао и самосталан. Након Берлинског конгреса 1879. године у Прибој долази и аустроугарски гарнизон ( Зеленац и Бања ), који у Прибоју остаје до 1909. године. Долазак аустроугарске војске доводи до развоја трговине, заната и других услужних делатности, а саграђен је и први хотел савременог типа.

Са избијањем Првог светског рата 1914, Прибој добија прворазредан стратешки значај. И поред добро организоване одбране, у јесен 1915. године прибојски крај је допао под окупацију аустроугарске војске. Окупација је трајала све до новембра 1918, када Прибој улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Између два светска рата Прибој се развија врло споро, изузев трговине и занатства. Изградња друмских путних праваца од Прибоја према Новој Вароши и Пријепољу, па према Рудом, Пљевљима и Сарајеву, а нарочито пруга Увац – Прибој, ојачава трговински промет Прибоја. Развој занатства и трговине доводи до активирања становништва на формирању спортских друштава и организација као и културно – забавног живота.

Наступајући од Вишеграда преко Бијелог брда у Прибој су 17. априла 1941. године ушли Немци. Поделом окупационих територија Прибој је припао италијанској окупационој зони и у њеном саставу остаје до 1943. кад их мењају Бугари. 12. септембра 1943. године Прибој ослобађа 1. Прибојска бригада Југословенске војске у отаџбини. Почетком 1945. године отпочеле су операције на ослобађању ових крајева. Делови треће Санџачке 12. јануара 1945. ослобађају Прибој и околину.

Демографија

У насељу Прибој живи 12365 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (41,1 код мушкараца и 42,8 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз српску већину (према попису из 2011. године), а у последња два пописа примећен је пад у броју становника.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.549
1953.	1.902
1961.	5.490
1971.	13.034
1981.	18.295
1991.	22.137	21.949
2002.	19.564	21.999
2011.	14.920

Етнички састав према попису из 2011.^[2]‍

Срби	10.821	72,52%
Бошњаци	2.274	15,24%
Муслимани	1.229	8,23%
Црногорци	106	0,71%
Југословени	28	0,18%
Роми	22	0,14%
Хрвати	15	0,10%
Мађари	9	0,06%
Македонци	9	0,06%
Власи	5	0,03%
Руси	5	0,03%
Словенци	3	0,02%
Украјинци	2	0,01%
Албанци	1	0,01%
Горанци	1	0,01%
Румуни	1	0,01%
Остали	14	0,09%
Регионална припадност	8	0,05%
Неизјашњени	237	1,58%
Непознато	130	0,87%
укупно: 14.920

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	33	35
80+	64	64
75—79	92	141
70—74	218	253
65—69	463	416
60—64	532	514
55—59	565	559
50—54	699	781
45—49	928	929
40—44	827	859
35—39	666	763
30—34	561	647
25—29	564	612
20—24	812	806
15—19	850	808
10—14	720	696
5—9	631	554
0—4	460	442
Просек :	36,0	36,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	388	516	1.853	3.645	5.037	6.297	6.199

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	802	1.338	1.234	2.039	573	151	48	10	3	1	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	7.874	2.449	5.049	237	83	56
Женски	8.187	1.990	5.108	817	230	42
УКУПНО	16.061	4.439	10.157	1.054	313	98

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.910	71	0	3	1.303
Женски	2.085	33	0	1	601
УКУПНО	4.995	104	0	4	1.904
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	96	127	300	103	277
Женски	46	16	358	143	65
УКУПНО	142	143	658	246	342
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	16	32	254	138	97
Женски	42	21	104	212	370
УКУПНО	58	53	358	350	467
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	41	0	0	52
Женски	46	0	0	27
УКУПНО	87	0	0	79

Види још

Привреда

Највећа фабрика у Прибоју је ФАП. ФАП Прибој основан је као државно-привредно предузеће уделом владе СФР Југославије 1953. године. Већ у првој деценији рада ФАП израста у највећег произвођача тешких привредних возила и аутобуса на Балкану. Садашњи технолошко-технички ниво свих капацитета омогућава годишњу произвидњу од 15 000 возила. За четрдесет година постојања ФАП је произвео укупно 147 831 возило. Крајем осамдесетих година представљао је преломни период у домену обима производње. На рачун квантитета растао је и квалитет, јер је осавремењен производни програм и повећана производња возила већих тежинских категорија. Са производне линије ФАП-а силазила су возила, шасије, сандучари, кипери, тегљачи, али и фургони, цистерне, силоси, комунална возила итд. Данас је у погону око 80 000 ФАП-ових возила на домаћем тржишту и око 70 000 на иностраном. На путевима Русије, Бугарске, Данске, Грчке, Пољске, Румуније, Ирака, Ирана, Чешке, Словачке, Кине, Египта, Сирије и Саудијске Арабије могу се срести возила марке ФАП.

Познати Прибојци

Ана Бекута, певачица народне музике
Марко Гудурић, кошаркаш
Амела Терзић, атлетичарка
Алем Тоскић, рукометаш
Мустафа Хасанагић, фудбалер
Дарија Станојевић, певачица
Милорад Мики Дамјановић, глумац
Данило Лазовић, гумац

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: postanak i upravna podjela. Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983.
Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије.
Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије.
Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] Етничка структура након пописа 2011.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]