Општина Прибој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Прибој
ŽS 441 in Priboj.jpg
Воз на прузи Београд—Бар код Прибоја
Грб општине Прибој
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Округ Златиборски управни округ
Седиште Прибој
Становништво
Становништво Пад 27.133
Густина становништва 49.15 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 552 km2

Serbia Priboj.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Лазар Рвовић (СНС)
Веб-сајт www.priboj.rs

Општина Прибој се налази у Републици Србији, на тромеђи са Црном Гором и Републиком Српском, БиХ. према попису становништва из 2011. има 27133 становника.

Географски положај[уреди]

Општина Прибој се налази у југозападној Србији, у шумовитој области Старог Влаха, у плодној долини реке Лим. Прибој је смештен на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине (односно Републике Српске), а граничи се са општинама: Чајетина, Нова Варош, Пријепоље, Пљевља, Чајниче и Рудо.

Прибој захвата површину од 552 km2.

Општина Прибој има изразито планински карактер, а најнижа надморска висина је 392 m, док је највиша 1.500 m.

Месне заједнице[уреди]

На подручју општине Прибој образовано је по одлуци Скупштине општине Прибој 14 месних заједница: МЗ Стари град, МЗ Нови Прибој, МЗ Бања, МЗ Кратово, МЗ Рача, МЗ Саставци, МЗ Бучје, МЗ Крајчиновићи, МЗ Забрњица, МЗ Сјеверин, МЗ Стрмац, МЗ Прибојска Голеша, МЗ Мажићи и МЗ Калафати

МЗ Саставци окружује насељено место Међуречје екстериторију Босне и Херцеговине (општина Рудо, Република Српска)[1].

Демографија[уреди]

Прибој је град у Рашкој регији, у Србији, на тромеђи између Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Општина Прибој је имала пре рата у Босни и Херцеговини 1992. године око 35.000 становника. Од тога били су 62% православци, 33% муслимани и 5% осталих вероисповести. Број становника по попису 2011. године је 14.920 у граду, и 27.133 у општини.

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
20.582 75,85 %
Бошњаци
  
3.811 14,04 %
Муслимани
  
1.944 7,16 %
остали
  
796 2,93 %
укупно: 27.133

Историја[уреди]

Не зна се тачно како је и када Прибој настао, али се сматра да су га подигли средњовековни српски феудалци као четвороугаони зидани град Јагат на падинама планине Бић.

Сматра се да Прибој постоји још много пре 1418. године када се помиње први пут у историји и када га је освојио Исак-бег. Касније се помиње у Повељи краља Фридриха III из 1448. године, затим 1463. године у једном путопису помиње се Прибој у нахији Добрун, а други пут 1485. као седиште истоимене нахије. Потпуније податке о Прибоју, као граду, дали су Бенедикт Курипешић, словеначки путописац који је пролазио кроз Прибој 1530. године, и Евлија Челебија који је боравио у Прибоју 1662. године.

Дан када је Прибој први пут споменут као утврђење на Бићу у Повељи краља Фридриха III из 1448. године (20. јануар) узет је као дан општине Прибој.

Пре овог датума, дан општине Прибој је био 12. јануар.

Повољан стратешки положај доносио је Прибоју брз привредни развој, али и велика рушења и разарања: рушен је у време турских освајања, рушили су га Аустријанци у 17. веку, горео је 1809. године, а страдао је у време Балканских ратова, као и у Првом и Другом светском рату.

Култура[уреди]

Прибој је један од ретких градова у унутрашњости Србије који има континуирану позоришну традицију дужу од једног столећа. Прва позоришна представа припремљена је и изведена 1900. године. Редитељ Василије Марић је поставио на сцену Два цванцика по тексту познатог српског писца тога времена Милована Глишића. (Аутор исцрпне монографије о овој теми је Фарук Диздаревић: ТАЛИЈА У ПРИБОЈУ, Прибој 1994. и 2002. — два издања).

Између два светска рата Прибој је имао прлично развијен културно-забавни живот — активно ради драмска секција, два Културно — уметничка друштва: Просвета и Гајрет, Градска читаоница (библиотека), Тамбурашки оркестар итд. Пошто није постојала наменска зграда за културу програми се реализују у Хотелу Стевовића, згради Основне школе, а тридесетих година прошлога века у новосаграђеној сали Соколског дома која је имала позорницу.

Након завршетка Другог светског рата реновира се зграда Соколског дома и ту се до 1959. године одвија културни живот. Те године довршена је изградња данашње зграде Дома културе у којој ће се, од тада, одвијати скоро сви културни програми града. Данашњи Дом културе је најважнија адреса из области културе у граду и општини. При њему активно ради Аматерско позориште са две сцене — дечја и за одрасле, Клуб писаца (са богатом издавачком делатношћу), Рецитаторска секција; Дом културе је организатор и реализатор две угледне савезне књижевне манифестације — ЛИМСКЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ (књижевни фестивал намењен песницима средњошколцима) и ЛИМСКЕ ВЕЧЕРИ ДЕЧЈЕ ПОЕЗИЈЕ (учествују основношколци од 5. до 8. разреда). Сваке године се у Дому културе реализује Регионални фестивал дечјих позоришта. Поред овога Дом културе је организатор ликовних изложби, позоришних представа, промоција књига, концерата, трибина и округлих столова итд.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]