Србија (1071—1217)
| |||
Постојала у периоду: | |||
Језик: | Српски језик | ||
Главни град: | Рас | ||
Религија: | Православна |
Рашка је географска област у југозападној Србији која је име добила по истоименој реци. У средњем веку Рашка је била једна од српских жупа чији су жупани од почетка XII века почели да предводе српске походе против Византије уместо прве српске краљевине Зете, да би њен велики жупан Стеван Немања у другој половини XII века постао најмоћнији међу српским владарима створивши државу чија је престоница био Рас, који се налазио недалеко од данашњег Новог Пазара. Из његове државе развила се потом под његовим потомцима Немањићима краљевина Србија, а у XIV веку и Српско царство.
Само име Расија (Рашка) први пут се помиње 1189. године. Од тада Млечани, Немци и Мађари до XVIII века Србију називају Расција, а Србе Рацима, Расцијанима, Раиценима и слично. Име Рашка је данас сачувано у имену Рашког округа у Србији, а територија некадашње Рашке је данас позната под географским именима Рашка област или Санџак.
Србија и Рашка
Према наводима из дела „De Administrando Imperio“, Србија је у IX веку обухватала градове:
- Достиника (или Достиник, негде између данашње Сјенице и Пријепоља)
- Чернавуск (??Црна Стена??, у близини Милешеве)
- Међуречје (изнад ушћа Праче у Дрину код Горажда)
- Дрежник (изнад Великог Рзава или Пљевља)
- Лесник (на Дрини)
- Салинес (тј. Соли, данашња Тузла)
и област Босну са градовима:
- Катера (тј. Которац изнад данашњег Сарајева)
- Десник (тј. Сутјеска на Трстивници)
док је утврђени Рас са жупом Рашком чинио њену источну границу.
Рашка је део Србије, али због значаја који су Немањићи као владари оставили у историји Срба термини Рашка и Србија односно Рашанин и Србин током историје постоје као синоними јер је Рашка колевка Српског царства и данашње републике Србије.
Треба разликовати тзв. првобитну Србију односно прву српску државу коју су створили Властимировићи у IX веку и која је обухватала све српске области на Балканском полуострву са једне стране и Рашку односно трећу српску државу са друге стране. Колевка прве српске државе налазила се на простору између река Таре, Лима и Дрине, за разлику од Рашке која се налази нешто источније. Грубу границу ове две области чини вододелница река Лима и Рашке.
Према томе Рашка је колевка Републике Србије, али не и српске државности односно Срба на Балканском полуострву.
Списак великих жупана Рашке
Списак великих жупана Рашке обухвата велике жупане који су владали Рашком од доба њеног прикључења краљевини Зети под краљем Бодином(1081—1101) до њене трансформације у краљевину Србију под Стефаном Првовенчаним(велики жупан 1196—1202 и 1204—1217, краљ 1217—1228).Сви су припадали тзв. породици Вукановића, али се последњи жупани из њеног бочног низа по Немањи(1166/1168-1196) називају Немањићи.
- Вукан, жупан (1091-1112), велики жупан (1112-1118)
- Грађански рат (1106–1120)
- Урош I, велики жупан (1143-1146), синовац Вуканов
- Урош II Првослав, велики жупан (1146-1155)
- Деса, жупан (1155-1162), велики жупан (1162-1165)
- Тихомир, велики жупан (1165-1166/1168)
- Стефан Немања, велики жупан (1166/1168-1196)
- Стефан Немањић (Првовенчани), велики жупан (1196-1202) и (1204-1217), краљ (1217-1228)
- Вукан Немањић, велики жупан (1202-1204)