Прави вргањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Vrganj)
Прави вргањ
Boletus edulis 2 2008.JPG
Прави вргањ
Таксономија
Царство: Fungi
Одељак: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Boletales
Породица: Boletaceae
Род: Boletus
Врста: B. edulis
Биномијална номенклатура
Boletus edulis
Bull.

Прави вргањ или храстов вргањ или само вргањ (lat. Boletus edulis) јестива је гљива из рода вргања коју можемо наћи у нижим крајевима унутрашњости или вишим крајевима субмедитерана. Она расте на пропланцима и обично на сунчаним обронцима прекривеним маховином од лета до јесени. У најширој загребачкој околини, на Кордуну и Банији, у Славонији и Босанској Kрајини, Шумадији, у околини Бањалуке итд. је врло чест. Расте крај церова и медунаца. У унутрашњости и на киселим тлима, у субмедитеранској зони на вапненцима, доломитима и нарочито на моренама. Често у друштву с пантерком (Amanita pantherina).

Храстов вргањ

Клобук[уреди]

Клобук код храстовог вргња је величине од 8-18-(25) центиметара. Код младих је полулоптаст, већином неправилно квргав и избраздан. Касније у општем обрису је све правилније кружно јастучаст, али и даље са превојима и набубрењима, макар слабије израженим: најстарији и са спљоштеним тјеменом. Кожица је барем мало подврнута над цјевчицама, сува, баршунаста и чак зрнасто- храпава. Никада ни за кишна времена, ни код старијих није глатка а готово редовито и наборана. Боја је већином умбрасмеђа, али често и у једном од сљедећих тонова: кестењастосмеђа, црвеносмеђа попут храстовог турчина али без бакреног одсјаја; риђа попут лисичјег крзна, окерсмеђа попут љешњака, сивосмеђа као картон. У свим фазама често са бљеђим, понекад готово бијелим партијама, пругама или мрљама али не зонално бијел уз крај.[1]

Цјевчице[уреди]

Цјевчице се налазе краће уз стручак. Творе узак али дубљи јарак. Дуге су од 10-28 милиметара. Најприје су млијечнобијеле, затим жуте, жутосмеђе и на крају смеђе. Ни у једној фази нису зелене ни маслинасте као код других вргања. Евентуално су тек с лимуножутом примјесом у средњој фази развића.[1]

Boletus edulis EtgHollande

Поре[уреди]

Поре су ситне, чак ситније од 1 милиметра. Изодијаметричне су, округле или мало угласто стиснуте. Истобојне су с цјевчицама али на пригњеченим мјестима "порђају".[1]

Отрусина[уреди]

Отрусина је боје меда, смеђежута без маслинасте примјесе.

Boletus edulis

Стручак[уреди]

Стручак код храстовог вргња је величине од 5-15/2-6(8) центиметара. У младости је више трбушаст попут буренцета (често и шири од клобука). Код старијих више батинасто према дну задебљан. Површина је прашинаста или глатка, у основи прљавобијела или чешће као љешњак смеђа, цијелом дужином осим базалног дијела покривена мрежицом, нешто издуљених очица, већ у врху тамнијом од основе, доста тамно (риђе)смеђом, унутар које се нађу и густе тачкасте истобојне љуспице: горе је већином доста рељефно издигнута, ка доле све плића или чак напросто само тамније боје. Базални дио је, као и мицелиј, бијеле боје.[1]

Месо[уреди]

Месо код ове гљиве је дебело (и више од 2,5 центиметра). Компактно, готово тврдо, сочно. Код старијих губи сочност и постаје суво, на крају готово памучасто меко при крају. Бијело, под кожицом прообојено, не мијења боју али је често у доњем дијелу клобука. У горњем дијелу стручка и у једној широј прузи изнад цјевчица (вински) црвено. Укус угодан, сладак.[1]

Boletus pinophilus

Микроскопија[уреди]

Споре у крупнијим гранулама су жуте. У плазми су свјетлориђеружичасте; цилиндричне или вретенасте: 12-15/4-4,5-(4,75).[1]

Доба[уреди]

V-XII на субмедитерану, VII-XI на континенту.

Јестивост[уреди]

Ова гљива је врло укусна и издашна тржишна гљиба. Нарочито је прикладна за пржење. Млађи комади одлични су поховани и на жару, те и за кисељење. Много се и суши.[1]

Boletus21.JPG

Сличне врсте[уреди]

Прољетни вргањ (Boletus reticulatus) који расте на истим стаништима, има бијелу или барем свјетлију мрежицу од основе, већином свјетлији клобук који се распуцава на поља те веће споре: 13-20/4,5-7,5. Прави или јесењски вргањ, (Boletus edulis) чешћи је крај четињача него листача, има глатку кожицу; изворно бијелу, која посмеђује од тјемена тако да му је и у старости крај уоколо бар мало зонално свјетлији.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.

Спољашње везе[уреди]