Ksiloza

Из Википедије, слободне енциклопедије
D-ksiloza
D-Xylopyranose
Xylofuranose
Xylose chair
Xylose linear
Nazivi
IUPAC naziv
D-Xylose
Drugi nazivi
(+)-Ksiloza
Drveni šećer
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.117.085
UNII
Svojstva
C5H10O5
Molarna masa 150.13 g/mol
Agregatno stanje monoklinske bezbojne igle ili prizme
Gustina 1.525 g/cm3 (20 °C)[3][4]
Tačka topljenja 144-145 °C
Hiralna rotacija [α]D +22.5º (CHCl3)
Srodna jedinjenja
Arabinoza
Riboza
Liksoza
Srodna jedinjenja
Ksiluloza
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ksiloza (cf. grčki ξυλος, ksilos, drvo) je šećer koji je prvi put bio izolovan iz drveta, po čemu je dobio ime. Ksiloza se klasifikuje kao monosaharid aldopentoznog tipa. Ona sadrži pet atoma ugljenika, kao i aldehidnu funkcionalnu grupu.[5][6] Ona je prekurzor hemiceluloze, jednog od glavnih konstituenata biomase. Kao i većina šećera, ona je javlja u nekoliko strukturnih oblika u zavisnosti od uslova. U obliku sa slobodnom karbonilnom grupom, ona je redukujući šećer.

Struktura[уреди]

Aciklična forma ksiloze ima hemijsku formulu HOCH2(CH(OH))3CHO. Ciklični hemiacetalni izomeri su zastupljeniji u rastvorima. Postoje dva tipa: piranoze, koje poseduju šestočlane C5O prstene, i furanoze sa petočlanim C4O prstenima (sa dodatnom CH2OH grupom). Svaki od tih prstena je podložan daljem izomerizmu, u zavisnosti od relativne orijentacije anomerne hidroksilne grupe.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. ISBN 091191028X. , 9995 </noinclude>.
  4. Weast, Robert C., ур. (1981). CRC Handbook of Chemistry and Physics (62nd изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0462-8. .
  5. Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4. 
  6. Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2. 

Literatura[уреди]

  • Lindhorst, Thisbe K. (2007). Essentials of Carbohydrate Chemistry and Biochemistry (1 ed изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31528-4. 
  • Robyt, John F. (1997). Essentials of Carbohydrate Chemistry (1 ed изд.). Springer. ISBN 978-0-387-94951-2. 

Spoljašnje veze[уреди]