Пређи на садржај

Veganstvo

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Vegan)
Logo prvog veganskog udruženja na svetu, registrovanog 1944. u UK

Veganizam (veganstvo) je etički pokret za ukidanje bilo kakve vrste eksploatacije životinja i njihovu upotrebu za ishranu, materijal za odevanje (koža, krzno), laboratorijsko testiranje ili zabavu (cirkusi, zoološki vrtovi, reklamni spotovi, audiovizuelni mediji, itd.)[1] U skladu s etikom koju zastupaju, vegani i veganke ne jedu meso, ribu, morske plodove, kao ni jaja, mleko, mlečne proizvode, med niti nose stvari od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera niti bilo kojih drugih materijala životinjskog porekla. Takođe ne upotrebljavaju proizvode testirane na životinjama.

U praksi, postoji velika terminološka konfuzija između veganizma i vegetarijanstva. Osnovna razlika između veganizma i vegetarijanstva jeste u tome što je veganizam etički stav (a ne način ishrane, niti način poboljšanja zdravlja itd.), dok je vegetarijanizam isključivo način ishrane koji se obično preduzima radi poboljšanja zdravlja. Veganska ishrana takođe se može nazvati i striktna vegetarijanska ishrana, zato što isključuje bilo kakve proizvode životinjskog porekla, za razliku od vegetarijanske ishrane koja može uključivati mleko i mlečne proizvode, kao i med jaja (ovo-lakto vegetarijanstvo) ili čak i ribu i morske plodove (piscivegetarijanstvo).

Veganizam je usko povezan sa aktivizmom i borbom za prava svih životinja.

Glavni razlozi za ovaj pokret jesu etički, ekološki i zdravstveni.

Najbitniji razlog za ovakav način života jeste sprečavanje zlostavljanja, eksploatacije i ubijanja životinja.

Vegani smatraju da svako živo biće ima pravo na život, i zbog toga ne konzumiraju meso. Životinje u industriji mesa žive u vrlo lošim uslovima - vrlo mali prostor, gde često ne mogu da se kreću. Radnici se vrlo često okrutno ophode prema životinjama, što je dokumentovano na brojnim snimcima. Napokon, životinje se ubijaju, često na bolne načine. Vegani smatraju da ne postoji humani način da se oduzme život živom biću koje želi da živi.

Vegani takođe ne kupuju mleko i mlečne proizvode zbog okrutnosti mlečne industrije. Krave mleko proizvode samo kada imaju tele, pa se zbog toga krave veštački osemenjuju. Nakon što se rodi tele, nakon samo nekoliko dana odvajaju ga od majke, kako bi mleko moglo biti uzeto. Krave mogu ostvariti snažne emotivne veze, i pate za svojim teletom danima. Teletu se bez anestezije otklanjaju začeci rogova. U zavisnosti od pola teleta, ono se ili prodaje za meso (muško tele) ili se uzgaja za mlečnu industriju (žensko tele). Preko 30% krava u industriji mleka dobiju, zbog prekomerne muže, oboljenja vimena kao što je mastitis[2]. Krave u industriji žive u proseku oko 8 godina, iako im je životni vek oko 25 godina.

Muški pilići se po rođenju ubijaju, zato što nisu od koristi industriji jaja. To se izvršava ili gušenjem pilića gasom ili ubacivanjem pilića u macerator[3]. Kokoške se često drže u takozvanim baterija kavezima (engl. Battery cages), gde nemaju prostora za osnovne životne potrebe. Kako ne bi došlo do međusobnog kljucanja, bez anestezije im se odseca deo kljuna. Takođe, domaća kokoška, koja nosi oko 200 jaja godišnje, vodi poreklo od crvene divlje kokoške, koja je nosila oko 15 jaja godišnje. Kokoške su selektivno uzgajane da nose više jaja, pa često dolazi do raznih oboljenja i deficita.

Veganska ishrana, iako često osporavana, smatra se vrlo kvalitetnom za sve uzraste i faze života. Uz dobro planiranje, veganska ishrana je preporučena od strane više zdravstvenih organizacija[4][5][6][7][8][9]. Pokazano je da je veganska ishrana zdravija od ishrane sa životinjskim proizvodima[10][11][12][13], kao i da smanjuje rizik od pojavljivanja određenih bolesti, međutim vegani velikom većinom imaju nedostatak vitamina B12, koji se može naći isključivo u proizvodima životinjskog porijekla.[14]Često je prisutan i nedostatak cinka i gvožđa kojih jako malo ima u veganskim namirnicama.

Kod vegana je primećen manji rizik od kancera[15], kao i specifično od nekih kao što su gastro-intestinalni[16], rak debelog creva[17], rak dojke[18][19], rak prostate[20]. Visok holesterol je povezan sa rakom prostate, rakom debelog creva, rakom dojke, rakom stomaka, rakom pluća, rakom jetre[21], pa je veganska ishrana vrlo preporučljiva, s obzirom na nizak nivo holesterola kod vegana.

Veganski način ishrane smanjuje rizik od dijabetesa (tip II), i pomaže tretiranju istog.[22][23][24][25].

Kardiovaskularna oboljenja

[уреди | уреди извор]

Veganska dijeta je takođe povezana sa zaštitom od srčanih oboljenja (usled smanjenog unosa holesterola).[26][27][28][29][30]

Iako se mleko smatralo dobrim za kosti i sprečavanje osteoporoze, dokazano je da mleko zapravo ima kontra-efekat[31]. Proteini životinjskog porekla imaju lošiji uticaj na zdravlje kostiju u odnosu na proteine biljnog porekla.[32] Vegani unose kalcijum kroz biljna mleka obogaćena kalcijumom, obogaćenu hranu, tofu, kelj, brokoli itd.

Vegani imaju povišen unos vlakana, pa zbog toga i bolje varenje. Smanjena je mogućnost konstipacije.

Ekološki uticaj

[уреди | уреди извор]

Veganski način života ima mnogo manji negativni uticaj na životnu sredinu.[33][34][35] Prelazak na biljnu ishranu bi mogao smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 29-70% u odnosu na predviđene vrednosti za 2050. godinu[36].

Globalno zagrevanje

[уреди | уреди извор]

Industrija životinja zaslužna je za 18% emisije gasova staklene bašte, više od emisije svih prevoznih sredstava zajedno[37]. Metan koji krave proizvode je 25-100 puta štetniji u odnosu na ugljen-dioksid za period od 20 godina[38]. Domaće životinje su zaslužne za 65% otpuštenog azot-suboksida, gasa staklene bašte koji ima 296 puta veći uticaj na globalno zagrevanje u odnosu na ugljen-dioksid, i ostaje u atmosferi 150 godina[39][40].

Uzgajanje životinja zaslužno je za 20-30% globalne potrošnje vode[41]. Za kilogram proteina iz životinjskih izvora potrebno je 1.5 puta više vode nego iz mahunarki[42].

Za 1 kg žitarica treba oko 1000 L vode, dok je za 1 kg mesa (govedine) potrebno 43000 L[43]. Za 1 L mleka potrebno je oko 1000 L vode[44][45],a za 10 jaja potrebno je oko 2000-3000 L vode.

Uzgajanje životinja koristi 45% zemljišta na planeti[46].

Uzgajanje životinja zaslužno je za 91% deforestacije Amazonske prašume[47].

Jedan od predloga za piramidu ishrane vegana

Veganska ishrana može biti vrlo raznovrsna. Glavnih 5 grupa hrane jesu voće, povrće, žitarice, mahunarke i orašasti plodovi. Pored ovih 5 kategorija, treba uneti i B12, kalcijum kroz ojačanu hranu kao i masti iz voća.

Vegani proteine unose kroz mahunarke, kao što su pasulj (21 g proteina), sočivo (9 g), leblebije (9 g), soja i proizvode od soje kao što su tofu i tempeh, kao i kroz razne zamene za meso (seitan). Nasuprot pogrešnom mišljenju velikog broja ljudi, proteini iz biljnih izvora imaju kompletan profil, to jest sve potrebne aminokiseline.[48]

Vitamin B12 se ne može uneti kroz biljnu ishranu, pa se suplementira, ili na dnevnom ili na nedeljnom nivou. Zapravo, ni životinje, ni ljudi ni biljke nisu u stanju da samostalno proizvedu vitamin B12. Jedino su bakterije sposobne da ga sintetišu, i te bakterije se nalaze obično u zemlji koje biljojedi unose sa zemljom dok pasu travu. Životinje u industriji mesa koje nikad ne pasu, dobijaju vitamin B12 takođe u vidu suplementa koji se dodaje u njihovu hranu. Sintetisanje vitamina B12 se odvija u crevima.

Gvožđa ima u raznom povrću, kao što je brokoli i spanać, kao i u sočivu, leblebijama, pasulju, tofuu, čia semenu.

Kalcijum se unosi kroz razno povrće, tofu, kao i kroz hranu i biljna mleka ojačana kalcijumom. Biljna mleka proizvode se od soje, badema, ovsa, itd.

Ime Zanimanje
Ariana Grande pevačica
Majli Sajrus pevačica
Alisa Vajt-Gluz pevačica
Eliot Pejdž glumica
Lijam Hemsvort glumac
Vudi Harelson glumac
Mobi pevač
Evana Linč glumica
Hoakin Feniks glumac
Majim Bjalik glumica
Džoan Džet pevačica
Morisej pevač
Stivi Vonder pevač
Pamela Anderson glumica
Piter Dinklidž glumac
Pol Makartni pevač
Džejms Kameron reditelj
  1. ^ „Vegan Society veb-sajt”. 
  2. ^ „Incidence Rate”. dairy.ahdb.org.uk. Приступљено 26. 3. 2018. 
  3. ^ „The chick sexer story is more gruesome than you thought”. The Independent (на језику: енглески). 5. 3. 2015. Приступљено 8. 4. 2018. 
  4. ^ Publishing, Harvard Health. „Becoming a vegetarian - Harvard Health”. Harvard Health (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 09. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  5. ^ „Healthy Eating Guidelines for Vegans - Dietitians of Canada”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2018. г. 
  6. ^ „Tips for Vegetarians”. Choose MyPlate (на језику: енглески). 22. 6. 2015. Приступљено 17. 3. 2018. 
  7. ^ „Vegetarian nutrition - British Nutrition Foundation”. www.nutrition.org.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 03. 2018. г. Приступљено 17. 3. 2018. 
  8. ^ „For vegetarians”. Heart and Stroke Foundation of Canada (на језику: енглески). Приступљено 17. 3. 2018. 
  9. ^ Craig, Winston J.; Mangels, Ann Reed; American Dietetic Association (jul 2009). „Position of the American Dietetic Association: vegetarian diets”. Journal of the American Dietetic Association. 109 (7): 1266—1282. ISSN 1878-3570. PMID 19562864. 
  10. ^ Clarys, Peter; Deliens, Tom; Huybrechts, Inge; Deriemaeker, Peter; Vanaelst, Barbara; De Keyzer, Willem; Hebbelinck, Marcel; Mullie, Patrick (24. 3. 2014). „Comparison of Nutritional Quality of the Vegan, Vegetarian, Semi-Vegetarian, Pesco-Vegetarian and Omnivorous Diet”. Nutrients. 6 (3): 1318—1332. ISSN 2072-6643. PMC 3967195Слободан приступ. PMID 24667136. doi:10.3390/nu6031318. 
  11. ^ Le, Lap Tai; Sabaté, Joan (27. 5. 2014). „Beyond Meatless, the Health Effects of Vegan Diets: Findings from the Adventist Cohorts”. Nutrients. 6 (6): 2131—2147. ISSN 2072-6643. PMC 4073139Слободан приступ. PMID 24871675. doi:10.3390/nu6062131. 
  12. ^ Glick-Bauer, Marian; Yeh, Ming-Chin (31. 10. 2014). „The Health Advantage of a Vegan Diet: Exploring the Gut Microbiota Connection”. Nutrients. 6 (11): 4822—4838. ISSN 2072-6643. PMC 4245565Слободан приступ. PMID 25365383. doi:10.3390/nu6114822. 
  13. ^ Sobiecki, Jakub G.; Appleby, Paul N.; Bradbury, Kathryn E.; Key, Timothy J. (2016—5). „High compliance with dietary recommendations in a cohort of meat eaters, fish eaters, vegetarians, and vegans: results from the European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition–Oxford study”. Nutrition Research (New York, N.y.). 36 (5): 464—477. ISSN 0271-5317. PMC 4844163Слободан приступ. PMID 27101764. doi:10.1016/j.nutres.2015.12.016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ Шаблон:N1
  15. ^ Key, Timothy J.; Appleby, Paul N.; Spencer, Elizabeth A.; Travis, Ruth C.; Roddam, Andrew W.; Allen, Naomi E. (maj 2009). „Cancer incidence in vegetarians: results from the European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition (EPIC-Oxford)”. The American Journal of Clinical Nutrition. 89 (5): 1620S—1626S. ISSN 1938-3207. PMID 19279082. doi:10.3945/ajcn.2009.26736M. 
  16. ^ Tantamango-Bartley, Yessenia; Jaceldo-Siegl, Karen; Fan, Jing; Fraser, Gary (2013—2). „VEGETARIAN DIETS AND THE INCIDENCE OF CANCER IN A LOW-RISK POPULATION”. Cancer epidemiology, biomarkers & prevention : a publication of the American Association for Cancer Research, cosponsored by the American Society of Preventive Oncology. 22 (2): 286—294. ISSN 1055-9965. PMC 3565018Слободан приступ. PMID 23169929. doi:10.1158/1055-9965.EPI-12-1060.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  17. ^ Windey, Karen; De Preter, Vicky; Verbeke, Kristin (januar 2012). „Relevance of protein fermentation to gut health”. Molecular Nutrition & Food Research. 56 (1): 184—196. ISSN 1613-4133. PMID 22121108. doi:10.1002/mnfr.201100542. 
  18. ^ Rohrmann, Sabine; Lukas Jung, Sea-Uck; Linseisen, Jakob; Pfau, Wolfgang (mart 2009). „Dietary intake of meat and meat-derived heterocyclic aromatic amines and their correlation with DNA adducts in female breast tissue”. Mutagenesis. 24 (2): 127—132. ISSN 1464-3804. PMID 18980957. doi:10.1093/mutage/gen058. 
  19. ^ Danilo, Christiane; Frank, Philippe G. (decembar 2012). „Cholesterol and breast cancer development”. Current Opinion in Pharmacology. 12 (6): 677—682. ISSN 1471-4973. PMID 22867847. doi:10.1016/j.coph.2012.07.009. 
  20. ^ Ngo, Tung H.; Barnard, R. James; Tymchuk, Christopher N.; Cohen, Pinchas; Aronson, William J. (decembar 2002). „Effect of diet and exercise on serum insulin, IGF-I, and IGFBP-1 levels and growth of LNCaP cells in vitro (United States)”. Cancer causes & control: CCC. 13 (10): 929—935. ISSN 0957-5243. PMID 12588089. 
  21. ^ Kitahara, Cari M.; Berrington de González, Amy; Freedman, Neal D.; Huxley, Rachel; Mok, Yejin; Jee, Sun Ha; Samet, Jonathan M. (20. 4. 2011). „Total cholesterol and cancer risk in a large prospective study in Korea”. Journal of Clinical Oncology: Official Journal of the American Society of Clinical Oncology. 29 (12): 1592—1598. ISSN 1527-7755. PMC 3082977Слободан приступ. PMID 21422422. doi:10.1200/JCO.2010.31.5200. 
  22. ^ Barnard, Neal D.; Katcher, Heather I.; Jenkins, David J. A.; Cohen, Joshua; Turner-McGrievy, Gabrielle (maj 2009). „Vegetarian and vegan diets in type 2 diabetes management”. Nutrition Reviews. 67 (5): 255—263. ISSN 1753-4887. PMID 19386029. doi:10.1111/j.1753-4887.2009.00198.x. 
  23. ^ Chiu, Tina H. T.; Huang, Hui-Ya; Chiu, Yen-Feng; Pan, Wen-Harn; Kao, Hui-Yi; Chiu, Jason P. C.; Lin, Ming-Nan; Lin, Chin-Lon (2014). „Taiwanese vegetarians and omnivores: dietary composition, prevalence of diabetes and IFG”. PloS One. 9 (2): e88547. ISSN 1932-6203. PMC 3921224Слободан приступ. PMID 24523914. doi:10.1371/journal.pone.0088547. 
  24. ^ Tonstad, Serena; Butler, Terry; Yan, Ru; Fraser, Gary E. (maj 2009). „Type of vegetarian diet, body weight, and prevalence of type 2 diabetes”. Diabetes Care. 32 (5): 791—796. ISSN 1935-5548. PMC 2671114Слободан приступ. PMID 19351712. doi:10.2337/dc08-1886. 
  25. ^ Estadella, Débora; da Penha Oller do Nascimento, Claudia M.; Oyama, Lila M.; Ribeiro, Eliane B.; Dâmaso, Ana R.; de Piano, Aline (2013). „Lipotoxicity: effects of dietary saturated and transfatty acids”. Mediators of Inflammation. 2013: 137579. ISSN 1466-1861. PMC 3572653Слободан приступ. PMID 23509418. doi:10.1155/2013/137579. 
  26. ^ Birgelen, Clemens von; Hartmann, Marc; Mintz, Gary S.; Baumgart, Dietrich; Schmermund, Axel; Erbel, Raimund (2. 12. 2003). „Relation Between Progression and Regression of Atherosclerotic Left Main Coronary Artery Disease and Serum Cholesterol Levels as Assessed With Serial Long-Term (≥12 Months) Follow-Up Intravascular Ultrasound”. Circulation (на језику: енглески). 108 (22): 2757—2762. ISSN 0009-7322. PMID 14623804. doi:10.1161/01.CIR.0000103664.47406.49. 
  27. ^ Fontana, Luigi; Meyer, Timothy E.; Klein, Samuel; Holloszy, John O. (jun 2007). „Long-term low-calorie low-protein vegan diet and endurance exercise are associated with low cardiometabolic risk”. Rejuvenation Research. 10 (2): 225—234. ISSN 1549-1684. PMID 17518696. doi:10.1089/rej.2006.0529. 
  28. ^ Sacks, F. M.; Donner, A.; Castelli, W. P.; Gronemeyer, J.; Pletka, P.; Margolius, H. S.; Landsberg, L.; Kass, E. H. (7. 8. 1981). „Effect of ingestion of meat on plasma cholesterol of vegetarians”. JAMA. 246 (6): 640—644. ISSN 0098-7484. PMID 7019459. 
  29. ^ Roberts, William C. (2000—4). „Twenty questions on atherosclerosis”. Proceedings (Baylor University. Medical Center). 13 (2): 139—143. ISSN 0899-8280. PMC 1312295Слободан приступ. PMID 16389367.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  30. ^ O'Keefe, James H.; Cordain, Loren; Harris, William H.; Moe, Richard M.; Vogel, Robert (2. 6. 2004). „Optimal low-density lipoprotein is 50 to 70 mg/dl: lower is better and physiologically normal”. Journal of the American College of Cardiology. 43 (11): 2142—2146. ISSN 0735-1097. PMID 15172426. doi:10.1016/j.jacc.2004.03.046. 
  31. ^ Michaëlsson, Karl; Wolk, Alicja; Langenskiöld, Sophie; Basu, Samar; Warensjö Lemming, Eva; Melhus, Håkan; Byberg, Liisa (28. 10. 2014). „Milk intake and risk of mortality and fractures in women and men: cohort studies”. BMJ (Clinical research ed.). 349: g6015. ISSN 1756-1833. PMC 4212225Слободан приступ. PMID 25352269. 
  32. ^ Group, Study of Osteoporotic Fractures Research; Sellmeyer, Deborah E.; Stone, Katie L.; Sebastian, Anthony; Cummings, Steven R. (1. 1. 2001). „A high ratio of dietary animal to vegetable protein increases the rate of bone loss and the risk of fracture in postmenopausal women”. The American Journal of Clinical Nutrition (на језику: енглески). 73 (1): 118—122. ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/73.1.118. 
  33. ^ David, Pimentel; Marcia, Pimentel (1. 9. 2003). „Sustainability of meat-based and plant-based diets and the environment”. The American Journal of Clinical Nutrition (на језику: енглески). 78 (3). ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/78.3.660S. 
  34. ^ Marlow, J., Harold; Hayes, K., William; Samuel, Soret; Carter, L., Ronald; Schwab, R., Ernest; Joan, Sabaté (1. 5. 2009). „Diet and the environment: does what you eat matter?”. The American Journal of Clinical Nutrition (на језику: енглески). 89 (5). ISSN 0002-9165. doi:10.3945/ajcn.2009.26736Z. 
  35. ^ Hedenus, Fredrik; Wirsenius, Stefan; Johansson, Daniel J. A. (1. 5. 2014). „The importance of reduced meat and dairy consumption for meeting stringent climate change targets”. Climatic Change (на језику: енглески). 124 (1-2): 79—91. ISSN 0165-0009. doi:10.1007/s10584-014-1104-5. 
  36. ^ Springmann, Marco; Godfray, H. Charles J.; Rayner, Mike; Scarborough, Peter (12. 4. 2016). „Analysis and valuation of the health and climate change cobenefits of dietary change”. Proceedings of the National Academy of Sciences (на језику: енглески). 113 (15): 4146—4151. ISSN 0027-8424. PMID 27001851. doi:10.1073/pnas.1523119113. 
  37. ^ „Livestock's long shadow”. 2006. 
  38. ^ „2.10.2 Direct Global Warming Potentials - AR4 WGI Chapter 2: Changes in Atmospheric Constituents and in Radiative Forcing”. www.ipcc.ch. Приступљено 17. 3. 2018. 
  39. ^ „Livestock's long shadow”. 2006. 
  40. ^ „EIA - Greenhouse Gas Emissions - Nitrous Oxide Emissions”. www.eia.gov (на језику: енглески). Приступљено 17. 3. 2018. 
  41. ^ „The water footprint of poultry, pork and beef: A comparative study in different countries and production systems”. Water Resources and Industry (на језику: енглески). 1—2: 25—36. 1. 3. 2013. ISSN 2212-3717. doi:10.1016/j.wri.2013.03.001. 
  42. ^ Mekonnen, Mesfin M.; Hoekstra, Arjen Y. (1. 4. 2012). „A Global Assessment of the Water Footprint of Farm Animal Products”. Ecosystems (на језику: енглески). 15 (3): 401—415. ISSN 1432-9840. doi:10.1007/s10021-011-9517-8. 
  43. ^ David, Pimentel; Bonnie, Berger; David, Filiberto; Michelle, Newton; Benjamin, Wolfe; Elizabeth, Karabinakis; Steven, Clark; Elaine, Poon; Elizabeth, Abbett (1. 10. 2004). „Water Resources: Agricultural and Environmental Issues”. BioScience (на језику: енглески). 54 (10). ISSN 0006-3568. doi:10.1641/0006-3568(2004)054[0909:WRAAEI]2.0.CO;2. 
  44. ^ „Home”. waterfootprint.org (на језику: енглески). Fabrique [merken, design & interactie], http://www.fabrique.nl/. Приступљено 17. 3. 2018. 
  45. ^ „The water footprint of food” (PDF). http://waterfootprint.org (на језику: engleski). 2008.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ); Спољашња веза у |website= (помоћ)
  46. ^ Thornton, Philip. „Livestock and climate change” (PDF) (на језику: engleski). 
  47. ^ Margulis, Sergio (2004). „Causes of Deforestation of the Brazilian Amazon” (PDF) (на језику: engleski). The World Bank. 
  48. ^ Young, V R.; Pellett, P L. (1. 5. 1994). „Plant proteins in relation to human protein and amino acid nutrition”. The American Journal of Clinical Nutrition (на језику: енглески). 59 (5): 1203S—1212S. ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/59.5.1203s. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]