Јединствена Србија
Јединствена Србија | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | ЈС |
| Вођа | Драган Марковић |
| Основана | 15. фебруар 2004. |
| Одвојила се од | Странке српског јединства |
| Седиште | Теразије 3, Београд |
| Омладински огранак | Подмладак странке |
| Женски огранак | Актив жена |
| Број чланова (2012) | 80.000[1] |
| Идеологија | |
| Политичка позиција | десница |
| Религија | православље |
| Крсна слава | Сретење Господње |
| Национално чланство | СПС—ЈС |
| Боје | |
| Народна скупштина | 5 / 250
|
| Скупштина АП Војводине | 2 / 120
|
| Скупштина града Београда | 1 / 110
|
| Веб-сајт | |
| jedinstvenasrbija | |
Јединствена Србија (скраћено ЈС) је национално-конзервативна политичка странка у Србији.
Историја
[уреди | уреди извор]Основана је 15. фебруара 2004.[2] када се одвојила од крајње десничарске Странке српског јединства са Драганом Марковићем који је изабран за вођу на првој скупштини странке.[3] У почетку је имала блиске односе са другим десничарским странкама као што су Нова Србија и Демократска странка Србије, а чак је и учествовала са њима на парламентарним изборима 2007. године.[4] На парламентарним изборима 2008. учествовала је у коалицији око Социјалистичке партије Србије и подржала приступање Србије Европској унији.[5][3]
Јединствена Србија је прва најавила почетак разговора са коалицијом За европску Србију, коју предводи председник Борис Тадић, о формирању нове владе.
Јединствена Србија, укључујући њеног вођу Марковића, подржала је кампању „Срби за Трампа” и Доналда Трампа на председничким изборима у САД 2020. године.[6]
Идеологија и позиција
[уреди | уреди извор]Јединствена Србија је на политичком спектру позиционирана на десници, а окарактерисана је као популистичка и национално-конзервативна. Од почетка је друштвено-конзервативна, а такође се залаже за регионализам.
Резултати на изборима
[уреди | уреди извор]Парламентарни избори
[уреди | уреди извор]| Година | Гласови | % од важећих | # мандата | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 2007. | 667.615 | 16,55% | 2 / 250
|
 2
|
са ДСС—НС | владина подршка |
| 2008. | 313.896 | 7,58% | 3 / 250
|
1
|
са СПС—ПУПС | владина подршка |
| 2012. | 567.689 | 14,51% | 7 / 250
|
4
|
са СПС—ПУПС | владина подршка |
| 2014. | 484.607 | 13,49% | 7 / 250
|
 0
|
са СПС—ПУПС | владина подршка |
| 2016. | 413.770 | 10,95% | 6 / 250
|
 1
|
са СПС—ЗС—КП | владина подршка |
| 2020. | 334.333 | 10,38% | 8 / 250
|
2
|
са СПС—ЗС—КП | владина подршка |
| 2022. | 435.274 | 11,79% | 8 / 250
|
0
|
са СПС—ЗС | влада |
| 2023. | 249.916 | 6,73% | 5 / 250
|
3
|
са СПС—ЗС | Н/Д |
Председнички избори
[уреди | уреди извор]| Година | # | Кандидат | 1. круг — гласови | % | 2. круг — гласови | % | Изабран(а) | Напомене |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2004. | 11. | Љиљана Аранђеловић | 11.796 | 0,38 | — | — | изгубила | |
| 2008. | 3.
|
Велимир Илић | 305.828 | 7,43 | — | — | изгубио | подршка |
| 2012. | 3.
|
Ивица Дачић | 556.013 | 14.23 | — | — | изгубио | подршка |
| 2017. | 1.
|
Александар Вучић | 2.012.788 | 55,05 | — | — | победио | подршка |
| 2022. | 1.
|
Александар Вучић | 2.224.914 | 60,01% | — | — | победио | подршка |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Partijsku knjižicu ima više od milion građana”. Blic (на језику: српски).
- ^ „Jedinstvena Srbija”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ а б „Jedinstvena Srbija | Srbija izbori”. www.srbijaizbori.com. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 2021-07-01.
- ^ „DSS, NS i JS posetila severni deo Kosova”. KIM radio (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-01.
- ^ „Vlada sa DS ili novi izbori?”. www.bbc.com. јун 2008. Приступљено 2021-07-01.
- ^ „Help your country, Serbia, in the fight for truth: Palma sends a message to Serbs in America”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
