Пређи на садржај

Љутеж

Координате: 42° 47′ 24″ С; 22° 08′ 14″ И / 42.79° С; 22.1372° И / 42.79; 22.1372
С Википедије, слободне енциклопедије
Љутеж
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2011.281
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 24″ С; 22° 08′ 14″ И / 42.79° С; 22.1372° И / 42.79; 22.1372
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина707 m
Љутеж на карти Србије
Љутеж
Љутеж
Љутеж на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Љутеж је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 281 становника (према попису из 1991. било је 398 становника).Насеље је везано за десну падину долине реке Мутнице чија је средња висина око 900 метара. Падина се пружа у правцу североисток-југозапад и окренута је према југоистоку. Исти правац пружања има и ово село у дужини око 3 километра. Околна насеља су: Сушевље, Гариње, Мањак и др.

Земље и шуме

[уреди | уреди извор]

Називи потеса у атару су: Причје, Лозишки Чукар, Јабучински Чукар, Ратковац, Ливаде, Бојичина Долина, Крилата Орница, Тршевинска Долина, Лезиште, Пажар, Доброва Падина, Шиљи Камен, Големи Грот, Растоке, Градешки Чукар, Џепска Долина, Влајиница, Јаворовица, Милчин Рид, Догановица, Банков Чукар, Острило, Раскрсје, Јанковица, Копривна Падина, Селиште, Ивкове Ливаде, Петкова Чука и Буковица.

Љутеж је село разбијеног типа. Подељен је на махале: Буковица, Причје, Дрење, Бујински Чукар, Мала Падина, Голема Падина, Дојкина Чука, Мачуриште и Реповица. Те су међусобно махале оштро подељене. У Љутежу је 1961. године било 78 домова.

Старине и прошлост села

[уреди | уреди извор]

На атару Љутежа постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они указују да је овде било становника у раније доба. Место Градишку Чукар лежи покрај реке Мутнице близу махале Падина. На површини земље нема остатака прошлости. По имену и положају Чукара изгледа да је на њему некада била мања тврђава. У јужном делу села, на потесу Влајница, у буковој шуми налазе се стари гробови са плочама, али без крстова. У народу се верује да су тамо сахрањивани становници звани Џидови, који су некада живели на овим просторима. На истом потесу један локалитет носи име Стрељин Гроб. У сливу Мутница и Гаравнице, од којих постаје Џепска Река, за време Турака, била је развијена експлоатација гвоздене руде. Тада је на атару Љутежа постојао је један самоков близу Мутнице. Руда се вадила на потесу Селиште. Једна ковачница налазила се у махали Дрење. Рад у самокову је престао чим су Турци отерани, 1878. године.

Постанак села

[уреди | уреди извор]

Када је основано ово село – не зна се. По причању, у Љутежу су најпре постојале само две куће, Миљкова и Анђелкова, од који потичу данашњи највећи сеоски родови – Миљковци и Анђелковци. Једни од њих кажу „туј су били од пандивек“. Други веле да су и они однекуд досељени. На дан већих верских празника старији мештани посећују цркву у варошици Предејану. Сеоска слава је дан Св. Јована – 21. маја. Тада мештани са гостима посећују сабор код крста у махали Мачуриште. Село има једно гробље у махали Вујински Чукар.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Љутеж живи 245 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,0 година (43,0 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 88 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 480
1953. 480
1961. 498
1971. 507
1981. 458
1991. 398 398
2002. 281 281
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
254 90,39%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 120-122 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]