Сушевље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сушевље
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) 228
Географске карактеристике
Координате 42°47′35″ СГШ; 22°07′05″ ИГД / 42.793° СГШ; 22.118166° ИГД / 42.793; 22.118166Координате: 42°47′35″ СГШ; 22°07′05″ ИГД / 42.793° СГШ; 22.118166° ИГД / 42.793; 22.118166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 836 м
Сушевље на мапи Србије
Сушевље
Сушевље
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Сушевље (Сушевје) је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 228 становника (према попису из 1991. било је 264 становника).

Положај и тип[уреди]

Село лежи на десној страни Ј. Мораве на земљишту високом од 500 до 800 м. Околна насеља су: Бричевје са североистока Гариње, Љутеж са ЈИ и друга. Становници се служе водом са извора. Познатији су извори: Јастребов Кладенац, Цветкова Падина, Синички Кладенац, Маковишки Кладенац итд. Поједини крајеви атара зову се: Маковиште, Говеђа Глава, Цер, Глог, Цветкова Падина, Острило, Језеро, Јанковица, Дурићево Гумно, Средобрдина, Средна Торина, Синача, Баба Пејкин Рид, Куњак, Колова Орница, Стрмец, Попова Росуља, Дрење, Лебедска Падина, Лађа, Бучје, Самарова Бара, Бојићева Чука, Равниште, Азирова Њива, Латинско Црквиште, Меаниште, Попова Лука (крај Ј. Мораве), Сланиште, Спаиски Ора, Лука, Царичина и Царичин Поток. Сушевје је разбијеног типа. Поједине групе кyћa зову се по називу места где се налазе (Маковиште, Говеђа Глава, Причје, Синички рид) или по родовима који у њима живе (Ракинци, Радиљовци, Пискуљинци, Ћорђијанци, Митинци). У свему село има 60 домова 1958.

Прошлост села[уреди]

Потес Латинско Црквиште лежи поред махале Ракинци. Сада су тамо њиве и ливаде. Остатака од старина нема. Старији сељаци говоре, да је некада атар Сушевја сав био под шумом. У другој половини XVIII века ту су се почели насељавати досељеници који су основали село. Прво су дошли преци данашњих родова Пискуљинци и Радиљовци. После њих су долазили преци осталих родова (Деда Илијинци, Ракинци итд). Село, и ако носи име Сушевје, је доста богато водом. По богатству у води и плодности земљишта ово је познато насеље. У том поглкеду од околних села испред њега се налази само село Граово. У баштама Сушевја 1956. г. било је парадајза тешких пола килограма; сеоски виногради засађени пре око 30 година, још ни једне roдине нису били без рода; воћарство је добро развијено итд. Место Дурићево Гумно добило је име по некадашњем спахији. - На месту Спаиски Ора било је старо орахово дрво. Ту се налази и „лепа вода". - На месту Пољаково једном је село доделило њиву неком пољаку. - Азирова Њива зове се по неком муслиману. За називе Царичин Поток и Царичина не чују се никакве приче. Меаниште је место поред Ј. Мораве. Тамо су биле две механе, које су држали сељаци из Сушевја (Деда Андреја и Деда Крста). Механе су биле затворене „када је прорадио воз". Приликом грађења железничке пруге на месту Бунавејски Поток биле су барке. У њима су становали Италијани, који су били зидари и техничари. Сеоска слава је на дан Св. Николе „пролетњег". Преслава је првог маја код места Стари Запис. Она је заведена 1957. г., јер су тада сељаци спровели електричио осветљење у Сушевју. О већим празницима становници noceћyjy цркву у варашици Предејану.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Сушевље живи 198 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,1 код мушкараца и 47,3 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 376
1953. 401
1961. 354
1971. 338
1981. 342
1991. 264 258
2002. 228 233
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
228 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 119-120 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]