Беназеприл

С Википедије, слободне енциклопедије
Беназеприл
IUPAC име
2-[(3S)-3[(2S)-1-ethoxy-1-oxo-4-phenylbutan-2-yl]amino 2-oxo-2,3,4,5-tetrahydro-1H-1-benzazepin-1-yl]acetic acid
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • D
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Само на рецепат)
Фармакокинетички подаци
Везивање протеина96.7%
МетаболизамХепатички глукуронидација
Полувреме елиминације10-11 часова
ИзлучивањеРенално и билијарно
Идентификатори
CAS број86541-75-5 ДаY
ATC кодC09AA07 (WHO)
PubChemCID 5362124
DrugBankAPRD00063
ChemSpider4514935
Хемијски подаци
ФормулаC24H28N2O5
Моларна маса424.49 g/mol
  • O=C(OCC)[C@@H](N[C@@H]2C(=O)N(c1ccccc1CC2)CC(=O)O)CCc3ccccc3

Беназеприл (Лотенсин) је медикамент који се користи за лијечење високог крвног притиска (хипертензије), конгестивног срчаног удара и хроничне инсуфицијенције бубрега.[1]

Дјеловање[уреди | уреди извор]

Након цијепања естарске групе једињења у јетри, беназеприл се конвертује у беназеприлат који представља директни АКЕ инхибитор.[2][3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 
  2. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  3. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).