Бијело Поље

За друге употребе, погледајте Бијело Поље (вишезначна одредница).

Бијело Поље
Бијело Поље
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Бијело Поље
Становништво
— 2011.	12.900
Географске карактеристике
Координате	43° 02′ 02″ С; 19° 44′ 48″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	720 m
Бијело Поље Бијело Поље на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	84000
Позивни број	050
Регистарска ознака	BP
Веб-сајт	www.bijelopolje.co.me

Бијело Поље је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2011. има 12.900 становника. Регионални је центар сјеверног дијела Црне Горе.

Град је познат по неколико културно-историјских споменика. Један од најважнијих је црква Светих апостола Петра и Павла из 1190. године, задужбина кнеза хумског Мирослава, у којој је писано чувено Мирослављево јеванђеље. Може се издвојити и Манастир Никољац (по предању задужбина краља Милутина), џамија Гушмировића (1741), као и Никољачки мост из 1938. године. У граду су рођени бројни знаменити умјетници.

Етимологија

Град је добио име по пољу бијелих рада којима је тада било прекривено. У рјечнику Вука Стефановића Караџића наводи се као "Варош у Ерцеговини код воде Лима".

Географски положај

Бијело Поље се налази у долини коју пресијеца планинска ријека Лим. Некада је то заиста било поље, с прољећа прекривено цвјетовима бијеле раде, цвијета који је и пољу и тамошњем насељу одредио име – Бијело Поље. То је и значење турске ријечи Аково за варош, некада познату станицу Дубровачких каравана, која се звала Никољ–пазар.

Од свих градова на сјеверу Црне Горе, Бијело Поље има најповољнији географски положај. Налази се на раскрсници важних путева: на прузи Београд–Бар, на магистрали која од Београда води према мору, а добре су везе и према Пљевљима и Жабљаку, уз кањон Таре, према Беранама, Плаву и Рожајама и даље Ибарском магистралом према Србији. У Бијелом Поље је повезано и магистралним путем са Србијом и то преко граничног прелаза Добраково, које се налази у овој општини.

Историја

Археолошка истраживања убедљиво говоре о постојању насеља у овом крају још у далекој прошлости. Бјелопољски крај био је насељен још у неолиту (10000 до 3000 година прије н. е.). У селу Мајсторовина код Бијелог Поља, пронађена је камена сјекира која потиче из неолита. Остаци материјалне културе пронађени су и у селу Биједићи, а потичу из бронзаног доба (3000 до 1000 година прије н. е.). И у селу Острељ пронађене су двије секире тзв. јадранског типа. На основу пронађених предмета у самом граду можемо тврдити да су на подручју данашњег Бијелог Поља постојале насеобине праисторијског доба. У Ракоњама, једном од приградских насеља, 1975. године пронађена је глачана камена сјекира, која датира из средњег бронзаног доба. Све ово доказује да је на овом простору човјек обитовао и у старијем гвозденом добу и да су то производи илирских племена чија је територија захватала и област Бијелог Поља.

Остаци илирско–римске културе нађени су на локалитету поред цркве Свете Богородице у Вољавцу. Такође су пронађени и трагови култног мјеста у Затону, 15 km од Бијелог Поља и надгробни споменици у Дубову.

Судећи по археолошким налазима на самом подручју града, могуће је говорити о постојању једне римске насеобине на обали Лима, у непосредној близини данашњег центра Бијелог Поља. У насељу Прушка пронађен је бакарни римски новчић цара Пробуса из друге половине половине 2. вијека. На локалитету латинског гробља постојале су надгробне плоче из времена 2. до 3. вијека н. е. Негдје пред Други светски рат, откривен је на овом локалитету жртвеник са натписом од чврстог бијелог камена, подигнут римском божанству Херкулу. Овај жртвеник се данас чува у цркви Светог Николе у Никољцу. Вјероватно је на подручју Бијелог Поља у доба Римљана постојао град (Муниципијум) са одређеном самоуправом.

У времену од 1865. до 1902. године, Бијело Поље је припадало Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године било у саставу посебног Сјеничког санџака. На пијаци је стајала кула Ђулаге Мартиновића, позната као "Четвртача", која је служила као затвор, а после Првог светског рата као трошарински магацин.

Половином 1930-их говорило се да Б. П. "постепено пропада".

У Бијелом Пољу се налази Гимназија Милоје Добрашиновић као и неколико других средњих школа и факултета.

Батрић Ракочевић је био први школован фотограф у Бијелом Пољу и иза себе оставио велики број фотографија из историје овог краја.

Перо Перовић је био најстарији Бијелопољац и Црногорац.

Демографија

У насељу Бијело Поље живи 11500 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 33,2 година (32,2 код мушкараца и 34,1 код жена). У насељу има 4244 домаћинства, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,74.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

Графика промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 3.547 1953. 4.029 1961. 5.856 1971. 8.925 1981. 11.927 1991. 16.586 16.464 2003. 17.358 15.883

Етнички састав према попису из 2003.‍
Срби			8.375	60,19%
Црногорци			3.179	20,01%
Бошњаци			1.150	10,80%
Муслимани			1.377	11,96%
Роми			43	0,27%
Хрвати			27	0,16%
Албанци			22	0,13%
Југословени			15	0,09%
Македонци			14	0,08%
Немци			8	0,05%
Руси			6	0,03%
Словенци			5	0,03%
непознато			186	1,17%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	61			74
80+	43			93
75—79	84			147
70—74	148			192
65—69	238			294
60—64	257			333
55—59	293			329
50—54	577			537
45—49	618			644
40—44	536			654
35—39	486			525
30—34	469			493
25—29	639			643
20—24	718			751
15—19	767			744
10—14	634			630
5—9	625			574
0—4	528			505
Просек :	493			143

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 947 990 1.445 2.172 2.961 4.152 4.395

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 4.244 549 610 635 1.051 811 355 143 52 17 21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	5.934	2.220	3.382	157	88	87
Женски	6.453	1.910	3.434	769	268	72
УКУПНО	12.387	4.130	6.816	926	356	159

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.365	49	0	3	411
Женски	1.926	28	0	0	412
УКУПНО	4.291	77	0	3	823
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	64	102	359	134	216
Женски	24	8	382	84	31
УКУПНО	88	110	741	218	247
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	24	40	461	155	103
Женски	30	42	228	245	273
УКУПНО	54	82	689	400	376
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	134	0	1	109
Женски	78	0	0	61
УКУПНО	212	0	1	170

Види још

• Хумска епархија
• Срби у Црној Гори
• Будимљанско-полимска епархија
• Црква Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу
• Општа болница Бијело Поље

Литература

• Благојевић, Милош (2009). Захумско-херцеговачка епископија и митрополија од оснивања до краја XIX века. Београд: Свет књиге. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Ивановић, Радомир (1960). „Средњовековни баштински поседи Хумског епархијског властелинства”. Историјски часопис (9-10: 1959): 79—95. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Љубинковић, Радивоје (1959). „Хумско епархиско властелинство и црква Светога Петра у Бијелом Пољу” (PDF). Старинар. 9-10 (1958-1959): 97—124. 
• Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” (PDF). Старинар. 51 (2001): 171—184. 
• Петровић, Милић Ф. (2013). „Српска православна црква и Епархија будимљанско-полимска после Другог светског рата”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 163—190. 
• Пузовић, Предраг (2013). „Будимљанско-полимска епархија од 1947. до 1956. године”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 143—161. 
• Руварац, Иларион (1901). О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766. Мостар: Пахер и Кисић. 
• Слијепчевић, Ђоко М. (1939). „Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века” (PDF). Богословље. 14 (3-4): 239—294. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2021. г. Приступљено 12. 06. 2019. 
• Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• План насеља на мапи (Mapquest)