Пређи на садржај

Вид Њежић

С Википедије, слободне енциклопедије
вид њежић
Вид Њежић
Лични подаци
Датум рођења(1903-06-20)20. јун 1903.
Место рођењаГорњи Вијачани, код Прњавора, Аустроугарска
Датум смртимарт 1945.(1945-03-00) (41 год.)
Место смртиТеслић, ДФ Југославија
Професијаобућарски радник
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19411945.
Херој
Народни херој од23. јула 1953.

Одликовања
Орден народног хероја Орден братства и јединства са златним венцем

Вид Њежић (Горњи Вијачани, код Прњавора, 20. јун 1903Теслић, март 1945) био је обућарски радник, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. јуна 1903. године у селу Горњи Вијачани, код Прњавора. Био је обућарски радник и рано је ступио у политички живот. Био је активиста левог крила Земљорадничке странке. На парламентарним изборима 1935. године, као опозициони кандидат добио је већину гласова, а касније је био изабран и за председника општине Прњавор.

Вид се крајем јула 1941. године повезао с комунистима и укључио се у оружану борбу народа Југославије. Предводио је устанике у нападу на непријатељске посаде у Вијачанима и Хрваћанима, и у борбама на комуникацији ПрњаворБања Лука, на Љубић-планини, на Кремници, Градини, Гаљубовцима и другим местима средње Босне.[1]

У јесен 1941. године, као утицајна личност у свом крају, Вид је по задатку Комунистичке партија Југославије, радио на стварању Народноослободилачких одбора, а у новембру 1941. био је изабран за председника Општинског Народноослободилачког одбора у Горњим Вијачанима. Тада је постао и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

У пролеће 1942. године, у време појаве четничких јединица на подручју средње Босне, Вид је прешао у илегалност и наставио партијско-политички рад. Четници су га неколико пута заробљавали, али због његове популарности у народу га нису смели убити. Упркос веома тешким условима илегалног рада, успешно је организовао систем илегалних пунктова, окупљајући људе у Народноослободилачки покрет (НОП).[1]

Доласком пролетерских бригада, јануара 1943. године, на подручје средње Босне и ослобођењем Прњавора, Вид је поново радио на стварању Народноослободилачких одбора и јачању партизанских јединица у своме крају. Извесно време био је у Прњаворском партизанском батаљону, а средином 1943. године постао је члан Среског комитета КПЈ за Прњавор. Новембра 1943. године изабран је за првог председника Среског народноослободилачког одбора за Прњавор, и у тој функцији учествовао на Првом заседању Земаљског антифашистичког веће народног ослобођења Босне и Херцеговине, 25. новембра у Мркоњић граду и на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, 29. новембра у Јајцу.[1]

Када је марта 1944. године, у Прњавору, формиран Окружни народноослободилачки одбор за подручје средње Босне, који касније прешао у Теслић; Вид је изабран за његовог првог председника. Преминуо је марта 1945. године у теслићкој болници, од последица тешког рањавања, када су четници напали воз на путу од Теслића до Блатнице.[1]

Указом Председништва АВНОЈ-а, 26. јула 1945. године, посмртно је одликован Орденом братства и јединства првог реда,[2] а Указом председника ФНРЈ Југославије Јосипа Броза Тита, 23. јула 1953, проглашен је за народног хероја Југославије.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Narodni heroji 2 1982, стр. 35.
  2. ^ „Службени лист ФНРЈ 95/45” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 7. 12. 1945. 

Литература

[уреди | уреди извор]