Пређи на садржај

Горан Стевановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Стевановић
Горан Стевановић
Лични подаци
Пуно име Горан Стевановић
Надимак Плави
Датум рођења (1966-11-27)27. новембар 1966.(57 год.)
Место рођења Сремска Митровица, СФРЈ
Позиција везни
Јуниорска каријера
Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1991 Партизан 151 (21)
1991—1993 Осасуна 30 (0)
1993—1994 Фаренсе 28 (4)
1994—1996 Виторија Сетубал 28 (3)
1996 Кампомајоренсе 18 (3)
1996—1997 Униао Мадеира 30 (3)
1997—1999 Верија 28 (2)
1999 Паленефсинијакос 6 (0)
Репрезентативна каријера
1985 Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
2001 Чукарички
2001—2002 Железник
2003—2006 СЦГ (помоћник)
2007—2009 Партизан (помоћник)
2009—2010 Партизан
2011—2012 Гана
2013 Верија
2013 Ћингдао
2015 Агротикос Астерас
2018 Ћингдао
2020 Оман
2020 Напредак Крушевац
2022—2023 Србија до 21
2024— Напредак Крушевац

Горан Стевановић (Сремска Митровица, 27. новембар 1966) српски је фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Партизану, клубу у којем је прошао све селекције, од пионира до сениора. Одиграо је укупно 328 утакмица и постигао 79 голова. Два пута је био шампион Југославије (1986, 1987).

Интернационалну каријеру остварио је у Шпанији и Португалу. Наступао је за Осасуну (1991–1993), Фаренсе (1993–1994), Виторију Сетубал (1994–1995), Кампомајоренсе (1995–1996) и Униао да Мадеира (1996–97). Две последње сезоне у каријери (1997–1999) био је играч грчких клубова Верије и Панелефсинијакоса.

Играо је за пионирску, омладинску, младу, олимпијску и А селекцију. Једини меч за сениорску селекцију Југославије одиграо је октобра 1985. против Аустрије (3:0) у Линцу.[1]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Завршио је Вишу тренерску школу. Тренерску каријеру је почео са млађим категоријама Партизана, а онда био на кратко тренер Чукаричког и Железника.

Од 2003. био је члан стручног штаба ФС СЦГ. Као први помоћник селектора репрезентације СЦГ Илије Петковића изузетно је заслужан за успех селекције СЦГ у квалификацијама за СП 2006. у Немачкој.

У Партизан се враћа као помоћни тренер у јануару 2008. године, а 7. септембра 2009. године је почео самостално да врши функцију шефа стручног штаба, након споразумног раскида са Славишом Јокановићем.[2] Ипак, није успео да оконча сезону на клупи „црно-белих“. У априлу 2010. након пораза од Војводине (1:3) у полуфиналу купа, јединог који је доживео у домаћим такмичењима за осам месеци колико је водио црно-беле, поднео је неопозиву оставку.[3] Као највеће успехе на клупи Партизана Стевановић је навео победу са играчем мање против Црвене звезде и тријумф против украјинског Шахтјора (1:0) у Лиги Европе, којим су црно-бели прекинули низ од 12 утакмица без победе у континенталним такмичењима.

У јануару 2011. фудбалски савез Гане изабрао је Горана Стевановића за селектора националног тима, као наследника Милована Рајевца.[4] Стевановић је репрезентацију Гане предводио у наредне две године, али је након елиминације Гане у полуфиналу Купа афричких нација од Замбије (0:1), фудбалски савез те земље одлучио да му не понуди продужење уговора.[5] Након репрезентације Гане, радио је у грчким клубовима Верији и Агротикос Астерасу као и у кинеском Ћингдау. У јануару 2020. је постављен за селектора репрезентације Омана.[6]

У октобру 2020. је постављен за тренера Напретка из Крушевца.[7] Само два месеца је провео на клупи крушевачког суперлигаша. Водио је тим на 11 утакмица на којима је имао учинак од четири победе и ремија и три пораза. Напустио је клуб након завршетка јесењег дела сезоне.[8]

Од марта 2022. до априла 2023. године био је селектор младе репрезентације Србије.[9][10]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Горанова ћерка је српска одбојкашица Јована Стевановић.[11]

Трофеји (као играч)

[уреди | уреди извор]

Партизан

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]