Коњух (Крушевац)
Коњух | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Град | Крушевац |
Становништво | |
— 2011. | 888 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 38′ 23″ С; 21° 10′ 31″ И / 43.639666° С; 21.175166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 229 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 37254 |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Коњух је насељено место града Крушевца у Расинском округу.
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији сачувани писани извор који помиње село Коњух, датира из 1441. за време султана Мехмеда Освајача и следећи попис из 1445. године, где се наводи да село има 77 кућа (домаћинства) која плаћају порез, као и 10 удовица. Село је носило назив Коњуси, налазило се јужно од данашњег насеља, недалеко од леве обале Западне Мораве. Према народном предању у време кнеза Лазара Хребељановића, овде се налазила коњушница, а данас неки топоними попут речи кованлук, указују на могућност веродостојности предања.
Активна је улога овог села за време Првог српског устанка. До Другог српског устанка Коњух се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Коњух улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Године 1821. у оквиру цркве Светог Николе у селу Комаране, почиње са радом прва сеоска школа, која је 1831. пресељена у Коњух. Током ослободилачких ратова 1912-18. долази до економског и демографског пада села.
На иницијативу легендарног учитеља Герасима Вујића 1924. основана је прва задруга, чији је дом освећен у јулу 1936.[2] Задруга ће до 1991. бити позната по производњи винове лозе, која је била претежна врста делатности читавог краја. Задруга је носила назив Калемар и заједно са селима Велика Дренова, Медвеђа и Милутовац, била велики извозник садног материјла у Совјетски Савез. На првом републичком такмичењу села 1974. Коњух је победник на територији СР Србије. Исте године Коњух добија Вукову награду за свеукупни развој, и постаје прво село носилац овог престижног признања. Први турнир духовитости одржан 1995. на територији СР Југославије, припао је Коњуху, када су мештани овог села и званично добили потврду најдуховитијег народа тадашње државе. Програм је носио назив „И ми Коњух за фрку имамо“. Носилац свих активности поред задруге Калемар и месне заједнице Коњух, био је КУД Герасим Вујић. Село има основну школу која носи назив Брана Павловић, члан КПЈ стрељан у Крушевцу, на Слободишту 1941. године. Према попису из 2002. било је 1139 становника (према попису из 1991. било је 1312 становника).
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]Према пореклу ондашње становништво Коњуха из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 4 породице са 42 куће.
- Из околине има 5 породице са 74 куће.
- Црногорских досељеника има 3 породице са 42 куће.
- Вардарско-моравских досељеника има 1 породица са 12 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.
- Из Топлице има 2 породице са 9 куће.
- Из Жупе има 2 породице са 7 куће.
- Из Левче има 2 породице са 7 куће.
- Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Коњух живи 976 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,80.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Коњух у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 81 | 83 | 81 | 83 | 84 | 87 | 88 | 90 | 98 | 100 | 103 | 110 | |
Пореске главе* | - | 95 | 102 | 98 | 101 | 104 | 102 | 99 | 103 | 103 | 106 | 109 | |
Арачке главе** | 203 | 215 | 214 | 219 | 229 | 234 | 248 | 261 | 287 | 285 | 297 | 218 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж |
|||
? | 13 | 17 | ||
80+ | 6 | 23 | ||
75—79 | 20 | 31 | ||
70—74 | 43 | 56 | ||
65—69 | 42 | 54 | ||
60—64 | 27 | 28 | ||
55—59 | 29 | 26 | ||
50—54 | 55 | 46 | ||
45—49 | 59 | 55 | ||
40—44 | 36 | 26 | ||
35—39 | 19 | 31 | ||
30—34 | 36 | 22 | ||
25—29 | 45 | 38 | ||
20—24 | 36 | 34 | ||
15—19 | 32 | 24 | ||
10—14 | 21 | 23 | ||
5—9 | 26 | 25 | ||
0—4 | 16 | 19 | ||
Просек : | 43,1 | 46,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 498 | 120 | 345 | 25 | 7 | 1 |
Женски | 511 | 53 | 353 | 92 | 11 | 2 |
УКУПНО | 1.009 | 173 | 698 | 117 | 18 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 297 | 226 | 0 | 0 | 26 |
Женски | 180 | 136 | 0 | 0 | 10 |
УКУПНО | 477 | 362 | 0 | 0 | 36 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 3 | 5 | 12 | 1 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 13 | 2 | 3 |
УКУПНО | 3 | 5 | 25 | 3 | 7 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 1 | 6 | 3 | 2 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 7 | 6 |
УКУПНО | 1 | 2 | 6 | 10 | 8 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 4 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 4 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ „Политика”, 25. јул 1936
- ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.