Мичиген
Мичиген | |
---|---|
Држава | САД |
Главни град | Ленсинг |
Највећи град | Детроит |
Проглашење за државу | — датум: 26. јануар 1837. — поредак: 26. |
Гувернер | Гречен Витмер |
Површина | 253.793 km2 |
Становништво | 2010. |
— број ст. | 9.883.640 |
— густина ст. | 38,94 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | US-MI |
Званични веб-сајт |
Мичиген (енгл. Michigan), држава је на средњем западу САД. Мичиген је држава региона Великих језера. Име потиче од назива Мичиген језера, чије име је француска адаптација чипева речи мишигама, што значи „велика вода“ или „велико језеро“.[1][2]
Девета је најмногољуднија држава САД (9.883.360, попис из 2012) и једанаеста (250,493 km²) од педесет највећих. Главни град је Лансинг (114.297, попис из 2010), а највећи Детроит (713.777, по попису из 2010).
Састоји се од два полуострва (Горње и Доње), која раздваја канал Макинак, дугачак 8 км. Полуострва су повезана Макинак мостом. Четири од пет Великих језера налазе се у Мичигену. Такође има чак 64.980 језера и бара.[3]
Мичиген има најдужу слатководну обалу од било које политичке јединице у свету, граничи се са четири од укупно пет Великих језера, плус са језером Сент Клер.[4] 2005. године, Мичиген је био рангиран трећи по броју рекреативних чамаца, иза Калифорније и Флориде.[5] Мичиген има укупно 64.980 унутрашњих језера.[6]
Мичиген је једина држава која се у потпуности састоји од два полуострва, од доњег и горњег полуострва.
Порекло имена
[уреди | уреди извор]Име је добила по француској верзији чипевјанске речи mishigamaa, што значи „Велика вода“ или „Огромно језеро“.[7]
Географске одлике
[уреди | уреди извор]Мичиген се састоји од два полуострва која леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак. Са изузетком два мала дела који се празне реком Мисисипи путем до реке Висконсин на горњем полуострву и до Канаки-Илионис реке на доњем полуострву, Мичиген се празни вододелницом Великог језера Ст. Лоренс и једина је држава која се тако празни.
Горње полуострво је прекирвено шумама и и на западу се одликује планинским рељефом. Поркупинске планине су део једног од најстаријих планинских венаца на планети и високе 610 метара. Највећи врх државе налази се на Хјурону северозападно од Маркета и то је Маунт Арвон висок 603 м. Ово полуострво је велико као Конектикат, Делавер, Масачусетс и Роуд Ајланд заједно, али има мање од 330.000 становника.
Доње полуострво у облику је рукавца. Удаљено је 446 км од севера па до југа и 314 км од истока до запада. Највиша тачка је на Брајан Хилу и висока је 520 м, а најнижа је у низији језера Ири (174 m).
Положај
[уреди | уреди извор]Мичиген се састоји од два полуострва која се леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак. Налази се у североисточном делу САД на граници са Канадом.
Рељеф и клима
[уреди | уреди извор]Мичиген има континенталну климу, иако постоје два различита региона. У јужним и централним деловима Доњег полуострва је топлија клима, са топлим летима и хладним зимама. Северни део Доњег полуострва и цело Горње полуострво има оштрију климу са топлим, али кратким летима и дугачким хладним до веома оштрим зимама. У неким деловима државе просечна температура од децембра до фебруара је испод нуле, а у севернијим деловима и до почетка марта. У Мисисипију у просеку пада 75 до 100 cm снега годишње, али у неким деловима падне и до 400 cm.[8] Највећа температура била 44 °C у Мајоу 13. јула 1936. године, а најнижа је забележена 9. фебруара 1934. године када је у Вандербилту било -46 °C.
У целој држави годишње буде око тридесет снажних олуја. Могу бити оштре, поготово у јужним деловима државе. У просеку годишње буде око 17 торнада, до којих дође најчешће у јужним деловима државе, док су у на Горњем полуострву торнади реткост.[9]
Хидрографија
[уреди | уреди извор]У држави имали велики број језера и острва уз њих. Чувена Велика језера су Ири, Хјурон, Мичиген и Горње језеро, а острва су Северни и Јужни Манитоу, Бивер и Фокс на језеру Мичиген; Ројал и Гранде на Супериору, затим Маркет, Бојс Бланк и Макинак на језеру Хурон.
Реке у држави су мале, кратке и плитке и ретко погодне за пловидбу. Најпознатије су Детроит, Сент Мери и Сент Клер које спајају групу великих острва и велики број река које утичу у сама Велика језера.
Мичиген има другу најдужу обалу у САД, укупно дужине 5.292 км.[10]
У држави постоји 11.037 копнених вода и још Велика језера која заузимају укупно 99.910 km². У било ком делу Мичигена да се нерка особа налази, у најгорем случају удаљена је свега 10 км од извора воде или 137 км од неког од Великих језера.[11]
Историја
[уреди | уреди извор]Када су први Европљани дошли, најмногобројнији народ били су Алгонквинци, међу које спада народ Оџибва (на француском Чипева), Отава и Потавотоми. Ова три народа живела су у миру у савезу, званом Савез три ватре. Најбројнији су били припадници Оџибва, којих је било између 25,000 и 35,000.
Народ Оџибва насељавао је горње полуострво, северни и централни Мичиген, Онтарио, северни Висконсин, јужну Манитобу и северне и централне делове Минесоте. Народ Отава живео је јужно од канала Макинак у северним, западним и јужним деловима Мичигена, такође и у јужном Онтарију, северном Охају и источном Висконсину. Потаватоми су живели у јужном и западном Мичигену, северној и централној Индијани, северном Илиноису, јужном Висконсину и јужном Онтарију.
Током Америчког револуционарног рата (1775–1783), Детроит је био центар за добављање намирница Британске војске. Већина становника били су Француски Канађани и Индијанци и били су у савезу са Француском. По договору из 1794. године, Британци су потпуно напустили Детроит и Мичиген 1796. године. Горње полуострво и Драмондска острва тек су 1818. и 1847. дошли под пуну контролу САД.
Демографија
[уреди | уреди извор]1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
2.420.982 | 2.810.173 | 3.668.412 | 4.842.325 | 5.256.106 | 6.371.766 | 7.823.194 | 8.875.083 | 9.262.078 | 9.295.297 | 9.938.444 | 9.883.640 |
Према пописном заводу САД, Мичиген је имао 9.938.444 становника у априлу 2000. године, док је по попису из 2010, у држави живело 9.883.635 становника, што је значи да је Мичиген једина држава у којој се број становника смањио у поменутој деценији.[12] Године 2010. у Мичигену је живело 592,212 становника рођених у иностранству или 6% од укупног броја.
Према попису у Мичигену живи:
- Белих Американаца: 78,9% (2,3% Латиноси и 76,6% остали)
- Афроамериканаца: 14,2%
- Индијанаца: 0,6%
- Азијских Американаца: 2,4%
- Осталих раса: 1,5%
- Аустралијских Американаца: < 0,1%
- Мешовитих: 2,3%
Десет најмногољуднијих мањина у Мичигену су:
- Немци (22,3%)
- Ирци (11,9%)
- Енглези (10,1%)
- Пољаци (9,0%)
- Французи или Француски Канађани (6,7%)
- Холанђани (5,1%)
- Шкоти (2,4%)
- Швеђани (1,7%)
Највећи градови
[уреди | уреди извор]Извор: ? | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
№ | Град | Популација | |||||||
Детроит Гранд Рапидс |
1. | Детроит | 713.777 | Ворен Стерлинг Хајтс | |||||
2. | Гранд Рапидс | 188.040 | |||||||
3. | Ворен | 134.056 | |||||||
4. | Стерлинг Хајтс | 129.699 | |||||||
5. | Лансинг | 114.297 | |||||||
6. | Ен Арбор | 113.934 | |||||||
7. | Флинт | 102.434 | |||||||
8. | Дирборн | 98.153 | |||||||
9. | Ливонија | 96.942 | |||||||
10. | Вестланд | 84.094 |
Привреда
[уреди | уреди извор]Биро за економску анализу проценио је 2010. године бруто државни производ Мичигена на 384,1 Б.[13] У априлу 2013. године, стопа незапослености била је 8,4%.[14]
ГМ и Форд, две највеће компаније у Мичигену, у топ 10 су фирми по приходу у целом САД.[15] ГМ и Форд су од 2009. године започели структурну реорганизацију након пада берзи почетком 2000-их година. Постигли су договор са унијом уједињених ауторадника и тим договором порасла је прерађивачка индустрија у држави на 6,6% од 2001. до 2006.[16], али је проблем била висока цена нафте након економске кризе 2008. године.
Од 2002. године Мичиген је четврти у САД по броју радника у високој технологији. Укупно их је 568.000, од чега 70.000 ради у аутомобилској индустрији.[17] Трећи су по укупној потрошњи на истраживању и развоју у САД, а тај развој и истраживања се углавном врше за аутомобиле, на којима су зарадили више од сваке државе у САД.
Мичиген је био трећи у држави по новим радним местима и повећавању броја истих[18], међутим криза крајем 2000.их година успорила је економију у држави. Аутомобилска индустрија у Детроиту, добила је 1.36 Б из америчког министарства за енергетику, за производњу електронских возила, од које се очекује да одмах отвори 6.800 нових радних места, а до 2020. године очекује се чак 40.000.
Аеродром Метрополит у Детроиту један је од најновијих проширених аеродрома у САД, а уз то један је од најмодернијих и највећих. Држава води у САД по креативности посла од 2010. године.[19]
Политика и администрација
[уреди | уреди извор]Влада државе подељена је на три нивоа - савезну, окружну и општинску власт. Окрузи су административне јединице државе, а општине су административне јединице округа. Округ и општина врше јурисдикције, као што је предвиђено законом. У Мичигену постоји 83 округа.
Гласачи бирају између две главне странке, ко ће бити на власти. Републикански гувернер Џон Енглер три пута је био изабран у периоду од 1991. до 2003. године, а после њега 3 пута изабрана је Џенифер Гранхолм, гувернерка демократа од 2003. до 2011. године. Републиканска партија тренутно држи већину у дому и сенату 'Мичигена. Становништво је подржало избор републиканаца Роналда Регана и Џорџа Буша за председника. Тренутни гувернер је републиканац Рик Снајдер и на власти је од 2011.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Мичиген укратко: Информације о држави Мичиген” (PDF). Michigan.gov. Приступљено 28. 11. 2006.
- ^ „Freelang Ojibwe Dictionary”. Freelang.net.
- ^ „Compilation of Databases on Michigan Lakes” (PDF). Michigan Department of Natural Resources. Приступљено 18. 4. 2009.
- ^ NOAA Office of Ocean and Coastal Resource Management: My State: Michigan
- ^ Press Release: The States of Boating: Report Shows Where Americans Take to the Water Most
- ^ „Compilation of Databases on Michigan Lakes” (PDF). MichiganDNR.com. Приступљено 18. 4. 2009.
- ^ „Michigan in Brief: Information About the State of Michigan” (PDF). Department of History, Arts and Libraries. Приступљено 28. 11. 2006.
- ^ NWS Gaylord Region (31. 8. 2010). „Mean Annual Snowfall”. National Weather Service.
- ^ „Thunderstorm hazards”. srh.noaa.gov. Архивирано из оригинала 5. 4. 2016. г. Приступљено 1. 11. 2006.
- ^ „Does Michigan have the longest coast line in the United States?”. State of Michigan. 28. 7. 2011. Архивирано из оригинала 14. 8. 2006. г. Приступљено 5. 11. 2011.
- ^ „Shorelines of the Great Lakes”. Michigan Department of Natural Resources and Environment. Архивирано из оригинала 20. 7. 2010. г. Приступљено 8. 7. 2010.
- ^ „Annual Estimates of the Resident Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2012”. 2012 Population Estimates. United States Census Bureau, Population Division. децембар 2012. Архивирано из оригинала 24. 12. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2012.
- ^ „GDP by State”. Greyhill Advisors. Приступљено 7. 9. 2011.
- ^ „Local Area Unemployment Statistics”. Bls.gov.
- ^ Sloan, Allan (10. 4. 2007). „GM's High-Performance Pension Machine”. Washington Post. стр. D02.
- ^ Staff (фебруар 2008). „Facts about Michigan Manufacturing”. National Association of Manufacturers. Архивирано из оригинала 23. 10. 2008. г. Приступљено 17. 6. 2009.
- ^ Jennifer Kopp-Owens (16. 11. 2002). „Michigan: The High-Technology Automotive State”. Michigan Economic Development Corporation. Приступљено 21. 2. 2013.
- ^ Staff (2005). „Michigan#2 in the Nation for New Corporate Facilities and Expansions in 2004” (Саопштење). Michigan Economic Development Corporation.
- ^ Headapohl, Jackie (28. 2. 2011). „Michigan led the nation in job creation improvement in 2010”. MLive. Booth Newspapers. Приступљено 8. 3. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bald, F. Clever (1961). Michigan in Four Centuries. New York: Harper. OCLC 478659.
- Browne, William P. & VerBurg, Kenneth (1995). Michigan Politics & Government: Facing Change in a Complex State. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. ISBN 9780803212091.
- Bureau of Business Research (1987). Michigan Statistical Abstract. Wayne State University.
- Dunbar, Willis F. & May, George S. (1995). Michigan: A History of the Wolverine State.
- Press, Charles; et al. (1984). Michigan Political Atlas.
- Rich, Wilbur (1989). Coleman Young and Detroit Politics: From Social Activist to Power Broker. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 9780814320938.
- Rubenstein, Bruce A. & Ziewacz, Lawrence E. (2008). Michigan: A History of the Great Lakes State (4th изд.). Wheeling, IL: Harlan Davidson. ISBN 9780882952574.
- Sisson, Richard; Zacher, Christian K. & Cayton, Andrew R.L., ур. (2006). The American Midwest: An Interpretive Encyclopedia. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 9780253348869.
- Weeks, George; Kirk, Robert D.; Blanchard, Paula L. & Weeks, Don (1987). Stewards of the State: The Governors of Michigan. Ann Arbor, MI: Historical Society of Michigan. ISBN 9780961434427.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Званични веб-сајт
- Мичиген инфо, детаљне информације о 630 градова
- Energy Data & Statistics for Michigan
- Michigan Historic Markers
- Historical Society of Michigan
- Clarke Historical Library, Central Michigan University, Bibliographies for Michigan by region, counties, etc..
- Michigan State Guide from the Library of Congress
- Michigan State Fact Sheet from the U.S. Department of Agriculture
- The Michigan Municipal League
- USGS real-time, geographic, and other scientific resources of Michigan Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2007)