Диоенергизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Хришћанство}} |
{{Хришћанство}} |
||
'''Диоенергизам''' (од [[Грчки језик|гр.]] δυο (''dyo''), што значи "два" и ενέργεια (''energeia''), што значи "енергија" или "дејство") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две енергије, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену енергију, односно дејство, као своје природно својство.{{sfn|Лурје|2010|p=161-171}} Диоенергизму је супротан [[моноенергизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду |
'''Диоенергизам''' (од [[Грчки језик|гр.]] δυο (''dyo''), што значи "два" и ενέργεια (''energeia''), што значи "енергија" или "дејство") је [[православље|православно]] христолошко учење према којем у [[Христос|Христу]], који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две енергије, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену енергију, односно дејство, као своје природно својство.{{sfn|Лурје|2010|p=161-171}} Диоенергизму је супротан [[моноенергизам]], који је осуђен на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду,<ref>[https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/7/ Светосавље: Шести васељенски сабор]</ref> одржаном 680-681. године за време владавине византијског цара [[Константин IV|Константина IV]] (668-685).{{sfn|Острогорски|1969|p=141}} |
||
Ради сузбијања моноенергизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диоенергетско учење о две Христове енергије или дејства, као и учење о две Христове воље или хтења ([[диотелитизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. |
Ради сузбијања моноенергизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диоенергетско учење о две Христове енергије или дејства, као и учење о две Христове воље или хтења ([[диотелитизам]]): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца ... Такође славимо два природна дејства недељиво, неизменљиво, неразлучно у истом Господу нашем Исусу Христу, истинитом нашем Богу, то јест Божанско дејство и човечанско дејство ...".<ref>[http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године]</ref> |
||
Поред појма ''диоенергизам'' употребљава се и облик ''диоенергетство''.{{sfn|Батрелос|2008|p=181, 191-192}} |
Поред појма ''диоенергизам'' употребљава се и облик ''диоенергетство''.{{sfn|Батрелос|2008|p=181, 191-192}} |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
* [[Моноенергизам]] |
* [[Моноенергизам]] |
||
* [[Монотелитизам]] |
* [[Монотелитизам]] |
||
* [[ |
* [[Монофизитизам]] |
||
* [[Максим Исповедник]] |
|||
{{colend}} |
{{colend}} |
||
Верзија на датум 16. фебруар 2018. у 20:08
| Део серије о хришћанству |
| Хришћанство |
|---|
 |
 Портал Хришћанство |
Диоенергизам (од гр. δυο (dyo), што значи "два" и ενέργεια (energeia), што значи "енергија" или "дејство") је православно христолошко учење према којем у Христу, који има две природе, божанску и човечанску, постоје и две енергије, божанска и човечанска, тако да свака од Христових природа има и сопствену енергију, односно дејство, као своје природно својство.[1] Диоенергизму је супротан моноенергизам, који је осуђен на Шестом васељенском сабору у Цариграду,[2] одржаном 680-681. године за време владавине византијског цара Константина IV (668-685).[3]
Ради сузбијања моноенергизма, Православна црква је на овом сабору прецизно формулисала правоверно диоенергетско учење о две Христове енергије или дејства, као и учење о две Христове воље или хтења (диотелитизам): „И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца ... Такође славимо два природна дејства недељиво, неизменљиво, неразлучно у истом Господу нашем Исусу Христу, истинитом нашем Богу, то јест Божанско дејство и човечанско дејство ...".[4]
Поред појма диоенергизам употребљава се и облик диоенергетство.[5]
Види још
Референце
- ^ Лурје 2010, стр. 161-171.
- ^ Светосавље: Шести васељенски сабор
- ^ Острогорски 1969, стр. 141.
- ^ Орос вере Шестог васељенског сабора, одржаног у Цариграду 680-681. године
- ^ Батрелос 2008, стр. 181, 191-192.
Литература
- Батрелос, Димитриос (2008). Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника. Крагујевац: Каленић.
- Лурје, Вадим (2010). Историја византијске философије: Формативни период. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
- Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Мајендорф, Џон (1997). Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године. Крагујевац: Каленић.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Давид Перовић, "Дијалог са антихалкидонцима: Христологија Светога Максима Исповедника у Писмима XII-XV", Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду, 45 / 1-2 (2001), pp. 153-161.
- Поповић, Радомир В. (2011). Васељенски сабори: Пети, Шести и Седми: Одабрана документа. Књ. 2. Београд: Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију.