17. источнобосанска дивизија НОВЈ

Седамнаеста источнобосанска НОУ дивизија
Борци 17. дивизије НОВЈ у маршу 1944. године
Постојање	2. јули 1943.
Формација	Шеста пролетерска НОУ бригада 15. мајевичка НОУ бригада Мајевички НОП одред
Јачина	3.000 војника и официра
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Прва тузланска операција НОВЈ Друга тузланска операција НОВЈ Операција Драуфгенгер Битка на Копаонику 1944. Краљевачки мостобран Битка на Дрини децембра 1944. Битка на Дрини фебруара 1945. Борбе у долини Босне фебруара и марта 1945. Завршне операције 2. армије ЈА
Команданти
Командант	Глигорије Мандић
Политички комесар	Бранко Петричевић

17. источнобосанска народноослободилачка ударна дивизија формирана је наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 2. јула 1943. године. У састав 17. источнобосанске НОУ дивизије ушле су: 6. источнобосанска НОУ бригада, 15. мајевичка НОУ бригада и Мајевички НОП одред.

Истом наредбом формиран је Штаб 17. дивизије са следећим руководиоцима:

• командант Глигорије Мандић, до тада командант Прве далматинске НОУ бригаде
• политички комесар Бранко Петричевић, до тада руководилац Политодела 4. црногорске НОУ бригаде
• заменик команданта Перо Косорић, до тада командант 15. мајевичке НОУ бригаде
• начелник Штаба Синиша Николајевић, до тада командант батаљона у 2. пролетерској бригади.
• на место секретара дивизијског партијског комитета КПЈ постављен је тадашњи заменик политичког комесара 6. источнобосанске бригаде Цвијетин Мијатовић Мајо.

Након формирања 21. септембра 1943, 16. муслиманска бригада укључена је у састав Дивизије.

Дивизија је имала извиђачку чету, свака бригада извиђачки бригада вод, а сваки батаљон извиђачко одељење.

После првог ослобођења Тузле у октобру 1943, након заплене веће количине оружја и опреме и приступања већег броја кадрова, при Штабу дивизије формиране су: артиљеријска батерија, противтенковска батерија, пионирска чета и чета за везу; при интендантури интендантска и санитетска чета, а при Штабу 6. источнобосанске бригаде батерија брдских топова 75 мм, противтенковски вод, пионирски вод и вод за везу.

Штаб дивизије имао је радио-везу непосредно са Врховним штабом до септембра 1943. године, а од тада са Штабом 3. корпуса. До октобра 1943. веза са потчињеним бригадама одржавана је преко курира, а од тада су се у радио-мрежу укључиле и бригаде.

У марту 1944. Шеснаеста муслиманска бригада је прешла у 27. дивизију, а у састав 17. дивизије ушла је 2. крајишка НОУ бригада.

Дивизија је од 2. јула до 20. септембра 1943. године потчињена непосредно Врховном штабу НОВ и ПОЈ, а од 20. септембра 1943. до половине маја 1944. године налазила се у саставу 3. корпуса и борила се у источној Босни. Од половине маја до средине јуна 1944. године 17. дивизија је поново под непосредном командом Врховног штаба изводила борбена дејства у садејству са 5. ударном дивизијом у Санџаку, а од половине јуна до конца октобра у саставу је 2. корпуса и Оперативне групе дивизија (2, 5. и 17) за продор у Србију. Од новембра 1944. године до почетка децембра налазила се под командом Главног штаба за Србију, а од децембра 1944. до 1. априла 1945. године у саставу је Јужне оперативне групе и 2. армије. Од 1. до 23. априла поново је (са 2, 5. дивизијом) у Оперативној групи дивизија (борбе у Срему и Посавини) и под командом 1. армије, а од 23. априла до конца рата у саставу је 3. армије.

Дивизија је у октобру 1943. бројала око 3.000 бораца, да би у мају 1944. спала на око 1.800 бораца. Након ослобођења Горњег Милановца септембра 1944. попуњена је до бројног стања од око 10.000 бораца.

Октобра 1944. у састав Седамнаесте дивизије ушла је и Артиљеријска бригада.

Литература

• Војна енциклопедија, Београд 1975. година
• Глиго Мандић: 17. ИСТОЧНОБОСАНСКА НОУ ДИВИЗИЈА, Војноиздавачки завод, Београд 1976.