Друга југословенска армија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Друга армија ЈА
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање 1. јануар 1945.
Место оснивања:
Београд
Формација 17. источнобосанска дивизија
23. српска дивизија
25. српска дивизија
28. славонска дивизија
45. српска дивизија
Јачина око 60.000
Део Југословенске армије
Ангажовање
Команданти
Командант Коча Поповић
Начелник штаба Љубо Вучковић
Политички комесар Блажо Ломпар

Друга армија Југословенске армије формирана је 1. јануара 1945. године од Јужне оперативне групе дивизија НОВЈ коју је сачињавао Четрнаести српски корпус са: Седамнаестом источнобосанском, 23. и 25. српском, 28. славонском и 45. српском дивизијом, које су крајем децембра 1944. године форсирале Дрину и дејствовале у источној Босни.

У оперативном смислу Другој армији ЈА, од 17. марта је била потчињена и Сарајевска оперативна група, у чијем саставу су били Други ударни корпус (Трећа ударна, 29. херцеговачка и 37. санџачка дивизија), Трећи босански корпус (27. и 38. источнобосанска дивизија) и Пети босански корпус (Четврта и Десета крајишка дивизија). У то време су под непосредном командом Штаба армије биле Прва и Друга армијска бригада и један противтенковски дивизион, док је њена Трећа армијска бригада била у формирању. При формирању дивизија је имала око 60.000, а почетком маја 1945. године већ око 110.000 бораца.

Командант Друге армије био је Коча Поповић, политички комесар Блажо Ломпар, а начелник Штаба Љубо Вучковић.

Борбени пут Друга армије[уреди]

У периоду од јануара до марта 1945. године Друга армија ЈА водила је оштре борбе са јачим немачким и усташко-домобранским снагама на комуникацији Власеница-Зворник-Бијељина, затим на сектору Бијељина, Брчко, Добој, Тузла и са четницима на Мајевици, Озрену и Требави. Крајем марта 1945. године одбила је јак противнапад немачког 34. армијског корпуса.

У завршним операцијама имала је задатак да у почетном периоду операција, ангажовањем својих дивизија у долини реке Босне, обезбеди унутрашње бокове Прве и Четврте армије ЈА, и да за време Сарајевске операције одржава оперативну везу са Сарајевском оперативном групом. После тога наступала је правцем Добој-Дервента и десном обалом реке Саве да би што пре избила у долину река Уне и Крке, обезбеђујући десни бок и позадину Четврте армије и садејствујући Првој армији која је наступила северно од Саве. Њене јединице су 5. априла прешле у општу офанзиву на тзв. Добојски мостобран, 17. априла ослободиле Добој, после чега је делом својих снага избила у рејон Босанског Брода, који је ослободила 20. априла, а део 23. српске дивизије садејствовао је Првој армији у ослобођењу Славонског Брода.

У даљем наступању на запад, Друга армија је ослободила Бању Луку 22. априла, а Босанску и Стару Градишку 24. априла. Тада су у њен састав ушле Четврта, Десета и 39. крајишка дивизија из Петог босанског корпуса и Трећа ударна дивизија из Другог ударног корпуса. За операције у доњем току реке Уне и у простору Карловца, крајем априла 1945. године под њену команду је стављена и 34. хрватска дивизија из Четвртог хрватског корпуса. Тада су у оквиру Друге армије формиране Унска оперативна група (23. српска, 28. славонска, 39. крајишка и 45. српска дивизија) и Карловачка оперативна група (Трећа ударна, Четврта и Десета крајишка и 34. хрватска дивизија), док је 25. српска дивизија водила борбе с усташком групацијом у троуглу река Босне и Саве.

Унска оперативна група избила је до 27. априла пред непријатељски фронт на реци Уни од Босанског Новог до Јасеновца, а Карловачка оперативна група продужила је преко Бихаћа и Слуња на сектор карловачког утврђеног рејона. Од 27. априла до 2. маја Унска група дивизија разбила је снаге немачког 15. брдског армијског корпуса и ослободила Хрватску и Босанску Дубицу, Костајницу, Костајницу, Добрљин, Двор на Уни и Нови Град, а затим продужила преко Сиска и Петриње ка Загребу. Карловачка група дивизија од 30. априла до 6. маја водила је тешке борбе против снага немачког 91. армијског корпуса, уништила непријатеља у добро брањеним упориштима: Генералском Столу, Дугој Реси и ослободила Карловац.

Потом је Друга армија приступила гоњењу непријатеља правцем Метлика-Ново Место-Крањ и Кршко-Зидани Мост, а делови 28. славонске и 45. српске дивизије, одбацивши 7. СС дивизију „Принц Еуген“, ушли су ујутро 8. маја с југа у Загреб, и у садејству са снагама Прве армије ослободиле га. Подржавајући гоњење непријатеља, јединице Друге армије су од 10. до 15. маја принудиле на капитулацију и разоружале немачку 7. СС дивизију Принц Еуген и 373. легионарску дивизију и бројне усташке и четничке јединице на простору између Загреба и Зиданог Моста, а у садејству са јединицама Прве и Треће армије и остале непријатељске снаге у Штајерској и Горењској, где је завршила свој ратни пут.

Од свог формирања до 15. маја 1945. године Друга армија је уништила око 30.000 и заробила 36.614 непријатељских војника, подофицира и официра, уз сопствене губитке од 4.961 погинулог и 14.212 рањених. Само од 10. до 15. маја њене јединице заробиле су 21.000 непријатељских војника и заплениле 29 тенкова и другог наоружања.

Литература[уреди]