Авион Б-12 — разлика између измена
Нема описа измене |
м недостајуће |
||
Ред 10: | Ред 10: | ||
|први_лет = |
|први_лет = |
||
|почетак_производње = |
|почетак_производње = |
||
|уведен_у_употребу = |
|||
|повучен_из_употребе = |
|||
|статус = |
|||
|први_корисник = |
|||
|број_примерака = |
|||
|дужина = |
|дужина = |
||
|размах_крила = |
|размах_крила = |
Верзија на датум 28. мај 2011. у 22:59
Опште | |
---|---|
Земља порекла | СФРЈ |
Авион Б-12 је био пројект млазног југославенског ловца-пресретача из 1950-их година.
Пројектовање и развој
Прототипски развој је започет у фабрици Икарус. Израђен је модел авиона и испитан је у аеротунелу у Шведској и у воденокавитационом у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову. Пројект и први прототип је рађен у земунском Икарусу од 1954. до 1958. под вођством пуковника Драгољуба Бешлина. Израда прототипа је прекинута, са одлуком РВ и ПВО. Био је предвиђен као једносед и имао је два турбомлазна мотора Вајпер, са по 800 kg потиска.
Од његове производње се одустало око 1957. године, када је дошло до нормализације спољних односа Југославије са СССР и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у Ваздухопловнотехнички институт. Такођер је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.
По ријечима генерала Саве Пустиње, директора Ваздухопловнотехничког института до 1992. године:
Авион Б-12 је први домаћи пројекат с танким стреластим крилом, стајним трапом типа „бицикл“, предвиђеним за лет на крозвучним и надзвучним брзинама. Није био реалан, пошто и у развијеним земљама, у то време, још нису били довољно разјашњени феномени крозвучне и надзвучне аеродинамике. Југословенски стручњаци су поготово заостајали, а није ни постојала лабораторијска подршка за тај опсег брзина. Из тих разлога је програм прекинут у току свог прототипског развоја.
Кориштена литература
- Димитријевић, Бојан Б. (2006). Југословенско ратно ваздухопловство: 1942-1992. (на језику: (језик: српски)). Београд: Институт за савремену историју. ISBN 86-7403-105-3.