Благоје Марјановић — разлика између измена
м Враћене измене 109.92.44.67 (разговор) на последњу измену корисника Drazetad |
Нема описа измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| пуно_име = Благоје Марјановић |
| пуно_име = Благоје Марјановић |
||
| датум_рођења = [[9. септембар]] [[1907]]. |
| датум_рођења = [[9. септембар]] [[1907]]. |
||
| датум_смрти = [[1. октобар]] [[ |
| датум_смрти = [[1. октобар]] [[2004]] |
||
| место_рођења = [[Београд]] |
| место_рођења = [[Београд]] |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]] |
||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = [[ |
| држава_смрти = [[Србија]] |
||
| висина = |
| висина = |
||
| надимак = „Моша“ |
| надимак = „Моша“ |
||
Ред 27: | Ред 28: | ||
}} |
}} |
||
'''Благоје Марјановић „Моша“''' ([[Београд]], [[9. септембар]] [[1907]] – [[Београд]], [[1. октобар]] [[ |
'''Благоје Марјановић „Моша“''' ([[Београд]], [[9. септембар]] [[1907]] – [[Београд]], [[1. октобар]] [[2004]]) је бивши [[Југославија|југословенски]] [[фудбал]]ер и фудбалски тренер. |
||
Као дечак је почео да игра фудбал у трећем тиму подмлатка [[ФК Југославија|Југославије]]. Највећи ловац на таленте тог времена, [[Раденко Милровић]] је уочио „Мошу“ и одвео га у [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]]. Играо је на позицији центарфора и десне полутке и са [[Александар Тирнанић|Александром Тирнанићем]] је сачињаво чувену десну страну репрезентације и БСК. За репрезентацију је дебитовао [[28. јуна]] [[1926]]. на пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Чехословачке|Чехословачке]] (2-6), у [[Загреб]]у. Први пут се у листу стрелаца уписао [[15. мај]]а [[1927]]. против [[Фудбалска репрезентација Бугарске|Бугарске]], у [[Софија|Софији]] када је у последњих пет минута постигао једина два гола на мечу. |
Као дечак је почео да игра фудбал у трећем тиму подмлатка [[ФК Југославија|Југославије]]. Највећи ловац на таленте тог времена, [[Раденко Милровић]] је уочио „Мошу“ и одвео га у [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]]. Играо је на позицији центарфора и десне полутке и са [[Александар Тирнанић|Александром Тирнанићем]] је сачињаво чувену десну страну репрезентације и БСК. За репрезентацију је дебитовао [[28. јуна]] [[1926]]. на пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Чехословачке|Чехословачке]] (2-6), у [[Загреб]]у. Први пут се у листу стрелаца уписао [[15. мај]]а [[1927]]. против [[Фудбалска репрезентација Бугарске|Бугарске]], у [[Софија|Софији]] када је у последњих пет минута постигао једина два гола на мечу. |
Верзија на датум 1. април 2012. у 22:01
Благоје Марјановић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Благоје Марјановић | ||
Надимак | „Моша“ | ||
Датум рођења | 9. септембар 1907. | ||
Место рођења | Београд, Краљевина Србија | ||
Датум смрти | 1. октобар 2004 | ||
Место смрти | Београд, Србија | ||
Позиција | нападач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
Југославија Олимпија Београд БСК Чукарички Динамо Панчево Пролетер Осијек | |||
Репрезентативна каријера | |||
1926-1938 | Југославија | 57 (36) | |
Тренерска каријера | |||
1953-1956 1957-1958 1958-1959 |
БСК Торино Катанија |
Благоје Марјановић „Моша“ (Београд, 9. септембар 1907 – Београд, 1. октобар 2004) је бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
Као дечак је почео да игра фудбал у трећем тиму подмлатка Југославије. Највећи ловац на таленте тог времена, Раденко Милровић је уочио „Мошу“ и одвео га у БСК. Играо је на позицији центарфора и десне полутке и са Александром Тирнанићем је сачињаво чувену десну страну репрезентације и БСК. За репрезентацију је дебитовао 28. јуна 1926. на пријатељској утакмици против Чехословачке (2-6), у Загребу. Први пут се у листу стрелаца уписао 15. маја 1927. против Бугарске, у Софији када је у последњих пет минута постигао једина два гола на мечу.
Био је учесник Светског првенства 1930. у Уругвају. Играо је у све три утакмице које је репрезентација тамо одиграла. У другом мечу против Боливије (4-0), био је стрелац другог гола. Репрезентација Југославије је на том првенству завршила такмичење поразом од Уругваја са 6-1, у полуфиналу. Последњи меч у дресу са државним грбом одиграо је 3. априла 1938. против Пољске у квалификацијама за Светско првенство. Тада је Марјановић постигао једини гол на утакмици. Најбољи стрелац првенства Југославије је био три пута, 1930, 1936. и 1937.
После Светског првенства, БСК је почео да плаћа своје играче. Плате су примали једино Моша Марјановић и Александар Тирнанић, чиме су постали први професионалци у југословенском првенству. Моша је примао високу плату за оно време, 1 800 ондашњих динара, што је за 300 динара било више од Тиркета. За време рата је био у заробљеништву у Немачкој.
Тренерску каријеру је почео у БСКу, који је са клупе предводио три сезоне. Први трофеј као тренер је освојио у купу 1953., након победе над Хајдуком из Сплита од 2-0. У сезони 1954/55. БСК је био вицешампион, а исте године је освојен и куп, након победе истим ривалом и истим резултатом као претходног пута. Након тога је две године боравио у Италији, где је прво тренирао Торино а затим Катанију. Када се спремао да настави тренерску каријеру у Каиру, доживео је мождани удар са чијим се последицама борио пуних 20 година, до краја свог живота.