28. јун
(преусмерено са 28. јуна)
Иди на навигацију
Иди на претрагу
28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.
Догађаји[уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1098 — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.
- 1389 — Српска војска предвођена кнезом Лазаром победила Османску војску предвођена султан Муратом I.
- 1519 — Карло V изабран за цара Светог римског царства.
- 1629 — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције.
- 1635 — Гваделуп постао француска колонија.
- 1651 — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара.
- 1881 — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала зависна од Аустроугарске, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина.
- 1902 — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.
- 1914 — Сарајевски атентат. Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је извршио атентат на аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.
- 1919 — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.
- 1921 — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.
- 1937 — Откривен споменик ослободициома Ниша.
- 1942 — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата.
- 1948 — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.
- 1950 —
- 1956 — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.
- 1960 — Основан Универзитет у Новом Саду.
- 1976 — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије.
- 1981 — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.
- 1989 — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара.
- 1992 — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса.
- 1997 — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.
- 2001 — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999.
- 2003 — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало.
- 2015 — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015.
- 2016 — У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа.
Рођења[уреди]
- 1476 — Павле IV, римски папа. († 1559)
- 1491 — Хенри VIII, енглески краљ. († 1547)
- 1577 — Петер Паул Рубенс, фламански сликар. († 1540)
- 1712 — Жан Жак Русо, француски писац и филозоф. (†1778)
- 1867 — Луиђи Пирандело, италијански писац. Добитник Нобелове награде за књижевност. († 1936)
- 1873 — Алексис Карел, француски хирург и биолог. Добитник Нобелове награде за медицину. († 1944)
- 1883 — Пјер Лавал, француски политичар. († 1945)
- 1914 — Душан Петровић Шане, југословенски политичар и народни херој. († 1977)
- 1921 — Нарасима Рао, председник владе Индије. († 2004)
- 1921 — Душан Каназир, академик САНУ. († 2009)
- 1943 — Клаус фон Клицинг, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику.
- 1966 — Џон Кјузак, амерички глумац.
- 1969 — Стефан Шапуиза, швајцарски фудбалски репрезентативац.
- 1971 — Фабјен Бартез, француски фудбалски репрезентативац.
- 1973 — Дамир Чакар, црногорски фудбалер.
- 1977 — Харун Текин, турски певач, вођа бенда Mor ve Ötesi
- 1980 — Мирза Мешић, босански фудбалер.
- 1981 — Мара Сантанђело, италијанска тенисерка.
- 1983 — Аднан Хармандић, босански рукометаш.
- 1986 — Петар Ненадић, српски рукометни репрезентативац.
- 1991 — Кевин Де Бројне, белгијски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 548 — Теодора, византијска царица, супруга цара Јустинијана I.
- 1389 — Цар Хиаозонг, цар Кине из династије Сонг. (* 1127)
- 1389 — У бици на Косову погинули:
- Лазар Хребељановић, кнез Моравске Србије. (*око 1329)
- Милош Обилић, српски витез.
- Мурат I, османски султан. (* 1326)
- Јакуб Челебија, син Мурата I. (* 1359)
- 1910 — Петар Убавкић, српски вајар. (* 1852)
- 1914 — Франц Фердинанд, аустроугарски надвојвода (* 1863)
- 1914 — Софија Хотек, супруга Франца Фердинанда.(* 1868)
- 1929 — Едвард Карпентер, енглески песник, филозоф, антрополог и геј активиста. (* 1844)
- 1967 — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (* 1894)
- 1975 — Род Серлинг, амерички сценариста и аутор серије Зона сумрака. (* 1924)
- 1977 — Иван Табаковић, српски сликар. (* 1898)
- 1992 — Михаил Таљ, светски првак у шаху. (* 1936)
- 2001 — Џек Лемон, амерички филмски и позоришни глумац. (* 1925)
- 2006 — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (* 1963)
- 2018 — Горан Буњевчевић, српски фудбалер. (* 1973)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
