28. јун
(преусмерено са 28. јуна)
28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.
Догађаји[уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1098. — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.
- 1389. — Османска војска предвођена султан Муратом I поражена је од српске војске предвођене кнезом Лазаром у боју на Косову.
- 1519. — Карло V изабран за цара Светог римског царства.
- 1629. — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције.
- 1635. — Гваделуп постао француска колонија.
- 1651. — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара.
- 1881. — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала зависна од Аустроугарске, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина.
- 1902. — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.
- 1914. — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.
- 1919. — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.
- 1921. — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.
- 1937. — Откривен споменик ослободициома Ниша.
- 1942. — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата.
- 1948. — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.
- 1950. —
- 1956. — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.
- 1960. — Основан Универзитет у Новом Саду.
- 1976. — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије.
- 1981. — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.
- 1989. — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара.
- 1992. — У организацији опозиционог Демократског покрета Србије, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса.
- 1997. — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.
- 2001. — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999.
- 2003. — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало.
- 2015. — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015.
- 2016. — У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа.
Рођења[уреди]
- 1476. — Павле IV, римски папа (†1559).
- 1491. — Хенри VIII, енглески краљ (†1547).
- 1577. — Петер Паул Рубенс, фламански сликар (†1540).
- 1712. — Жан Жак Русо, француски писац и филозоф (†1778).
- 1867. — Луиђи Пирандело, италијански писац. Добитник Нобелове награде за књижевност 1934. (†1936).
- 1873. — Алексис Карел, француски хирург и биолог. Добитник Нобелове награде за медицину 1912 (†1944).
- 1883. — Пјер Лавал, француски политичар. (†1945).
- 1914. — Душан Петровић Шане, југословенски политичар и народни херој (†1977).
- 1921. — Нарасима Рао, председник владе Индије (†2004)
- 1921. — Душан Каназир, академик САНУ (†2009).
- 1966. — Џон Кјузак, амерички глумац
- 1969. — Стефан Шапуиза, швајцарски фудбалски репрезентативац.
- 1971. — Фабјен Бартез, француски фудбалски репрезентативац.
- 1973. — Дамир Чакар, црногорски фудбалер.
- 1977. — Харун Текин, турски певач, вођа бенда Mor ve Ötesi
- 1980. — Мирза Мешић, босански фудбалер.
- 1981. — Мара Сантанђело, италијанска тенисерка.
- 1983. — Аднан Хармандић, босански рукометаш.
- 1986. — Петар Ненадић, српски рукометни репрезентативац.
- 1991. — Кевин Де Бруин, белгијски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 548. — Теодора, византијска царица, супруга цара Јустинијана I.
- 1389. —
- У бици на Косову погинули:
- Лазар Хребељановић, кнез Моравске Србије.
- Милош Обилић, српски витез.
- Мурат I, османски султан.
- Јакуб Челебија, син Мурата I.
- У бици на Косову погинули:
- 1910. — Петар Убавкић, српски вајар. (*1852.)
- 1914. —
- Франц Фердинанд, аустроугарски надвојвода (*1863).
- Софија Хотек, супруга Франца Фердинанда.(*1868)
- 1967. — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (*1894.)
- 1975. — Род Серлинг, амерички сценариста и аутор серије Зона сумрака. (*1924.)
- 1977. — Иван Табаковић, српски сликар. (*1898)
- 1992. — Михаил Таљ, светски првак у шаху. (*1936)
- 2001. — Џек Лемон, амерички филмски и позоришни глумац. (*1925)
- 2006. — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (*1963).
