28. јун
(преусмерено са 28. јуна)
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
28. јун (28.6.) је 179. дан године по грегоријанском календару (180. у преступној години). До краја године има још 186 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1098 — Крсташи у Првом крсташком рату победили Турке у бици код Антиохије.
- 1389 — Српска војска предвођена кнезом Лазаром у Косовској бици супротставила се инвазији Османске војске предвођена султаном Муратом I.
- 1519 — Карло V изабран за цара Светог римског царства.
- 1629 — Миром у Алеу окончана побуна протестаната у Француској, али тиме нису окончани њихови прогони, који су имали врхунац у Вартоломејској ноћи 1572, када је по наређењу Катарине Медичи убијено преко 20.000 њихових присталица. Пуну равноправност с католицима протестанти стекли тек после Француске револуције.
- 1635 — Гваделуп постао француска колонија.
- 1651 — Почела Берестечка битка између Пољака и удружених козака и кримских Татара.
- 1881 — Потписана Тајна конвенција између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије, чиме је Србија је постала делимично зависна од Аустроугарске, у економском и политичком смислу, али је од ње добила међународно признање да постане краљевина.
- 1902 — САД од Француске купиле, за 40 милиона долара, концесију за градњу Панамског канала.
- 1914 — Сарајевски атентат. Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је извршио атентат на аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.
- 1919 — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат.
- 1921 — Усвојен Видовдански устав, којим је Краљевина СХС проглашена уставном, парламентарном и наследном монархијом с династијом Карађорђевић.
- 1937 — Откривен споменик ослободициома Ниша.
- 1942 — Почела је Битка за Стаљинград, најкрвавији окршај у људској историји и једна од прекретница Другог светског рата.
- 1948 — На састанку у Букурешту Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија.
- 1950 —
- 1956 — У пољском граду Познањ угушена побуна радника, уз велики број жртава. То је био један од првих израза кризе у источноевропским земљама после Стаљинове смрти.
- 1960 — Основан Универзитет у Новом Саду.
- 1976 — Сејшелска острва у Индијском океану после 160 година стекла независност од Велике Британије.
- 1981 — У експлозији бомбе у седишту Исламске републиканске партије погинуле 74 особе, међу њима и лидер партије и председник Врховног суда Ирана, ајатолах Мохамед Хосеин Бехешти.
- 1989 — На Газиместану на Косову и Метохији обележена 600. годишњица Косовске битке. Централан догађај на скупу, ком је присуствовало око милион људи, био говор тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, којим је почео успон тог политичара.
- 1992 — У организацији Демократског покрета Србије (ДЕПОС) на челу са Српским покретом обнове Вука Драшковића, испред зграде Скупштине Југославије почео Видовдански сабор. Учесници дотада највећег опозиционог скупа у Србији, који је трајао непрекидно осам дана, захтевали оставку председника Србије Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије и формирање владе националног спаса.
- 1997 — Кубански и аргентински форензичари нашли шест костура у близу боливијског града Валгранда. Касније утврђено да су међу њима и посмртни остаци легендарног вође гериле Ернеста Че Геваре.
- 2001 — Бивши председник Југославије Слободан Милошевић изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу, као први шеф државе који је предат међународном суду. Милошевић 27. маја 1999. оптужен за злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата и геноцид током ратова у Хрватскоји и Босни и Херцеговини и сукоба на Косову 1999.
- 2003 — Мексико Шпанији изручио бившег аргентинског поморског официра Рикарда Мигуела Кавала, оптуженог за геноцид и тероризам током рата, од 1976. до 1983, против опонената, а у ком је око 30.000 људи убијено или нестало.
- 2015 — Кошаркашице Србије савладе су репрезентацију Француске са 76-68. у финалу Европског првенства 2015.
- 2016 — У терористичком нападу на аеродром Ататурк у Истанбулу убијено је 43 а рањено 239 особа.
- 2019 — Отворен Аеродром Морава, код Краљева.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1491 — Хенри VIII Тјудор, енглески краљ (1509—1547). (прем. 1547)
- 1577 — Петер Паул Рубенс, фламански сликар и дипломата. (прем. 1540)
- 1712 — Жан Жак Русо, швајцарско-француски филозоф, писац и композитор. (прем. 1778)
- 1867 — Луиђи Пирандело, италијански писац, песник и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност (1934). (прем. 1936)
- 1873 — Алексис Карел, француски хирург и биолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1912). (прем. 1944)
- 1914 — Душан Петровић Шане, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и СФРЈ, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (прем. 1977)
- 1920 — Драгослав Марковић, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије и јунак социјалистичког рада. (прем. 2005)
- 1921 — Душан Каназир, српски молекуларни биолог, председник САНУ (1981—1994). (прем. 2009)
- 1926 — Мел Брукс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
- 1931 — Александар Ивош, српски фудбалер. (прем. 2020)
- 1932 — Пет Морита, амерички глумац и комичар (прем. 2005)
- 1943 — Клаус фон Клицинг, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1985).
- 1948 — Кети Бејтс, америчка глумица и редитељка.
- 1954 — Алис Криге, јужноафричка глумица и продуценткиња.
- 1957 — Георги Прванов, бугарски историчар и политичар, председник Бугарске (2002—2012).
- 1966 — Џон Кјузак, амерички глумац, сценариста и продуцент.
- 1968 — Тања Рибич, словеначка глумица и певачица.
- 1971 — Фабјен Бартез, француски фудбалер.
- 1971 — Илон Маск, јужноафричко-амерички предузетник, инвеститор и инжењер.
- 1973 — Алберто Берасатеги, шпански тенисер.
- 1973 — Дамир Чакар, црногорски фудбалер.
- 1981 — Мара Сантанђело, италијанска тенисерка.
- 1986 — Петар Ненадић, српски рукометаш.
- 1991 — Кевин Де Бројне, белгијски фудбалер.
- 1993 — Бредли Бил, амерички кошаркаш.
- 1994 — Милош Јанковић, српски кошаркаш.
- 1996 — Дона Векић, хрватска тенисерка.[1]
- 1997 — Александар Лутовац, српски фудбалер.
- 1997 — Ловро Мазалин, хрватски кошаркаш.
- 1999 — Маркета Вондроушова, чешка тенисерка.[2]
Смрти[уреди | уреди извор]
- 548 — Теодора, византијска царица, супруга цара Јустинијана I.
- 1389 — Цар Хиаозонг, цар Кине из династије Сонг. (рођ. 1127)
- 1389 — У бици на Косову погинули:
- Лазар Хребељановић, кнез Моравске Србије. (рођ. отприлике 1329)
- Милош Обилић, српски витез.
- Мурат I, османски султан. (рођ. 1326)
- Јакуб Челебија, син Мурата I. (рођ. 1359)
- 1910 — Петар Убавкић, српски вајар. (рођ. 1852)
- 1914 — Франц Фердинанд, аустроугарски надвојвода (рођ. 1863)
- 1914 — Софија Хотек, супруга Франца Фердинанда.(рођ. 1868)
- 1929 — Едвард Карпентер, енглески песник, филозоф, антрополог и геј активиста. (рођ. 1844)
- 1967 — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (рођ. 1894)
- 1975 — Род Серлинг, амерички сценариста и аутор серије Зона сумрака. (рођ. 1924)
- 1977 — Иван Табаковић, српски сликар. (рођ. 1898)
- 1992 — Михаил Таљ, светски првак у шаху. (рођ. 1936)
- 2001 — Џек Лемон, амерички филмски и позоришни глумац. (рођ. 1925)
- 2006 — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (рођ. 1963)
- 2018 — Горан Буњевчевић, српски фудбалер. (рођ. 1973)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ „Donna Vekic”. Women's Tennis Association. Приступљено 28. 6. 2020.
- ^ „Marketa Vondrousova”. Women's Tennis Association. Приступљено 28. 6. 2020.