Старчево (Панчево)

Старчево
Старчево;
	Православна црква у Старчеву
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Панчево
Становништво
— 2011.	7.473
— густина	104/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 48′ 26″ С; 20° 42′ 08″ И / 44.80726° С; 20.70226° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 m
Површина	71,4 km2
	Старчево Старчево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26232
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Старчево је насеље градског карактера које се налази на територији Града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Старчеву живи 7473 становника.^[1]

Налази се на 9 километара југоисточно од Панчева и заузима простор од око 92,8 km². Насеље је граничарско-панонског типа и изграђено је под управом Војне границе. Поред места се налази истоимени археолошки локалитет из старијег неолита, по коме се читава култура добила назив старчевачка.

Историја[уреди | уреди извор]

На територији Старчева пронађена су налазишта из млађег каменог доба (5500–4500. године пре нове ере). Такође постоје и налазишта народа Сармата. Пронађени остаци потврђују да је на овом локалитету постојало трачанско-илирско, а касније и римско насеље.

Старчево се налази 9 километара источно од Панчева и заузима простор од 92,8 km². Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено плански под руководством граничарске војне власти. Од 1738. год. насеље има ранг општине. Касније је спојено са Војловицом а сада је у саставу Града Панчева. Развоју Старчева доприноси близина Панчева и реке Дунав.
По првом предању име је постало од неког војводе Старчевића, који је имао двор на потезу који се данас зове Ђурђевац. Назив потиче од његовог сина који се звао Ђурђе. На Ђурђевцу су откопани остаци неке грађевине па и бунар. Друго предање говори о калуђеру у манастиру Војловица који је зван Старац. Он је из манастира изгонио непослушне слуге, а они су се насељавали на напуштеном земљишту ван манастира па је насеље названо Старчево. По трећем предању, код Надела је постојала колиба некога старца. Туда је водио пут којим су војници носили пошту од Опова према Ковину. Војници су често навраћали код старца па су и насеље које је ту постојало назвали Старчево. По манастирским архивским подацима један од калуђера којима је поверено опслуживање православног живља се звао Старац. Угарска власт је насељу дала име Терасо али се оно користило само административно. Највероватније је да су насеље у садашњем облику основали мигранти из Србије покренути сеобом Срба под Арсенијем Чарнојевићем и да је настало између 1690. и 1716. године. Након ослобађања од Турака долази до новог насељавања.

Старчево је од 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвитерату.^[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Насеље има милитарски карактер а становништво је измешано српско и влашко.^[3] Када је 1797. године пописан православни клир место Старчево је било парохијска филијала манастира Војловице.^[4] По оснивању Банатске војне границе долази до колонизације Немаца и Хрвата (највише је досељено од 1788 - 1792). Место је у то време претежно било пољопривредног карактера. Због повећања броја становника и немогућности налажења додатних извора прихода долази до исељавања у стране земље (највише у Америку 1907. и 1908). Напуштањем насеља од стране Немаца после Другог светског рата створена је основа за нову колонизацију, која је претежно извршена са територије уже Србије. После Другог светског рата, због близине Панчева и великог развоја индустрије, мења се социјална структура становништва и насеље престаје да буде чисто пољопривредно па долази до новог насељавања. Од 1981. године Старчево је насеље градског карактера јер је удео пољопривредног становништва износио мање од 30%. Током деведесетих година долази до нових али мањих миграција становништва, а последњих година долази и до новог спорадичног досељавања услед изванредне комуналне опремљености Старчева и близине Панчева и Београда.

Старчево има четири краја: Доњи и Горњи су староседелачки, а Радничко насеље и Шумице формирани су у другој половини 20. века као резултат околног индустријског развоја. У центру места је зграда некадашње општине, сада Месна заједница, подигнута још за време Марије Терезије, зграда Дома културе, школе, амбуланте, Општински стадион, музеј, и прелепо шеталиште на Тргу неолита.

Култура[уреди | уреди извор]

Данас Старчево има богат културни живот, који се остварује путем Дома културе, који је организатор неколико регионалних манифестација попут Фестивала малих тамбурашких састава "Старчевачка тамбурица", Фестивала акустичне гитаре "Гашини акорди", манифестације "Дани књиге", Летњег програма "Дани дружења" као и Екс ЈУ Рок Феста (суорганизација са Креативним културним клубом). Поред Креативног културног клуба који третира алтернативне облике културе у Старчеву је активно и Културно - уметничко друштво "Неолит" које баштини традиционални мелос и игре, а у томе се надопуњује са Тамбурашким оркестром "Неолит". При Дому културе активна је и изложбена галерија "Боем", у којој своје радове излажу бројни академски уметници. Бројност и друштвени активизам карактеристични су за друштвену надградњу Старчева, па је тако у месту активно око 30 удружења грађана и клубова који окупљају бројно чланство: Одред извиђача "Надел", Удружење спортских риболоваца "Надел", Голубарско друштво "Богојављање", Друштво пчелара "Старчево", Друштво винара, виноградара и дестилера "Старчево", удружење "Пагус", Удружење жена "Неолит", Мото клуб "Неолит"...

Од јуна 2020. године Старчево има свој музеј, који се налази на Тргу неолита и у коме су представљене епохе неолита и Банатске војне границе.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Старчево живи око 6300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,2 година (36,8 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 2432 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	3.880
1953.	3.676
1961.	4.854
1971.	6.545
1981.	7.304
1991.	7.579	7.448
2002.	7.615	7.917

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	6.205	81,48%
Хрвати	349	4,58%
Југословени	204	2,67%
Мађари	111	1,45%
Роми	88	1,15%
Словаци	74	0,97%
Македонци	60	0,78%
Црногорци	36	0,47%
Румуни	30	0,39%
Бугари	27	0,35%
Немци	15	0,19%
Муслимани	15	0,19%
Чеси	8	0,10%
Руси	5	0,06%
Албанци	3	0,03%
Словенци	2	0,02%
Буњевци	2	0,02%
Украјинци	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	303	3,97%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	19	22
80+	30	70
75—79	65	109
70—74	140	166
65—69	165	241
60—64	242	212
55—59	176	209
50—54	261	275
45—49	371	310
40—44	270	278
35—39	292	252
30—34	269	240
25—29	261	266
20—24	299	264
15—19	296	248
10—14	256	206
5—9	233	225
0—4	211	166
Просек :	36,8	39,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	930	891	1.262	1.778	2.116	2.337	2.432

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	390	567	459	616	238	114	29	9	5	5	3,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.156	946	1.990	122	88	10
Женски	3.162	573	2.003	474	107	5
УКУПНО	6.318	1.519	3.993	596	195	15

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.551	177	0	1	759
Женски	837	73	0	0	269
УКУПНО	2.388	250	0	1	1.028
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	36	116	130	22	119
Женски	7	19	134	31	35
УКУПНО	43	135	264	53	154
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	29	67	18	16
Женски	15	43	29	53	103
УКУПНО	20	72	96	71	119
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	0	0	39
Женски	17	0	0	9
УКУПНО	34	0	0	48

Спорт[уреди | уреди извор]

ФК Борац Старчево, основан је 1926. и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Исток.
ОК Борац Старчево, тренутно се такмичи у Суперлиги Србије (2020).
Кошаркашки клуб Борац
Кошаркашки клуб Неолит
Рагби клуб Борац
Шаховски клуб Борац, тренутно се такмичи у Другој лиги Србије

Референце[уреди | уреди извор]

^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Извори: Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомене.

У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,Летопис и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган и Феликса Милекера сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната

Препоручена Литература: [1] [2]

Види још[уреди | уреди извор]

Списак улица Старчева

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

]]

[1] Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику, Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.

[2] "Српски сион", Сремски Карловци 1905.

[3] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[4] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]