Пређи на садржај

Универзитет у Новом Саду

Координате: 45° 14′ 51.459″ N 19° 51′ 14.666″ E / 45.24762750° С; 19.85407389° И / 45.24762750; 19.85407389
С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Новом Саду
лат. Universitas Studiorum Neoplantensis
Типдржавни
Оснивање28. јун 1960.; пре 64 године (1960-06-28)
РекторДејан Мадић
Академско особље3.863 (2022/23)
Административно
особље		1.269 (2022/23)
Број студената48.874 (2022/23)
ЛокацијаНови Сад, Србија
45° 14′ 51.459″ N 19° 51′ 14.666″ E / 45.24762750° С; 19.85407389° И / 45.24762750; 19.85407389
КампусУниверзитетски кампус у Новом Саду
Веб-сајтwww.uns.ac.rs

Универзитет у Новом Саду је државни универзитет у Новом Саду. Основан је 28. јуна 1960, док данас броји око 50.000 студената и 5.000 запослених на 14 факултета и три института смештених у четири историјска универзитетска града: Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Сомбору. Спада у ред комплетних или свеобухватних универзитета, који су карактеристични по томе што покривају скоро све области науке и високог образовања.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Темељи високог образовања на простору данашње Аутономне Покрајине Војводине и Републике Србије у целини постављени су отприлике 1740. године оснивањем Висарионовог колегијума (лат. Collegium Vissariono-Pawlovicsianum Petrovaradinense) у Новом Саду.[2][3] Међу најзначајнијим претечама данашњег новосадског универзитета су „Норма”, школа основана 1778. у Сомбору за образовање српских учитеља, и „Препарандија”, школа основана 1812. у Сентандреји чије је седиште 1816. пресељено у Сомбор.[4] Значајну улогу у развоју научне мисли од 19. века имала је Матица српска, најстарија културна и научна институција српског народа основана 1826. у Пешти. Године 1864. пресељена је у Нови Сад. Развоју правне науке и правног образовања на простору данашње Војводине посебно је допринео Правни факултет у Суботици, основан 1920. године.[5]

Године 1960. Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду.[6] Раније основани факултети повезани су у јединствену новосадску академску заједницу.[7]

Организација

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Универзитетски кампус у Новом Саду
Зграда Ректората Универзитета у Новом Саду

Универзитет се налази у централном кампусу, површине 259,807 m2, на обали Дунава, у непосредној близини Петроварадинске тврђаве изграђене у 18. веку и старог градског језгра. Поред административне зграде Универзитета, у универзитетском кампусу налазе се факултети, Студенски центар са два студентска дома и Завод за заштиту здравља студената.

Од 14 факултета који чине Универзитет у Новом Саду, 9 факултета има седиште у Новом Саду, од којих је 7 смештено у универзитетском парку: Филозофски, Пољопривредни, Технолошки, Правни, Факултет техничких наука, Природно-математички и Факултет спорта и физичког васпитања, док се Медицински факултет налази у кругу Клиничког центра, а Академија уметности на Петроварадинској тврђави. Три факултета имају седиште у Суботици, један факултет у Зрењанину и један у Сомбору.

На Универзитету у Новом Саду је од 2016. седиште Заједнице државних универзитета Србије, у чијем саставу су сви универзитети чији је оснивач држава, као и седиште Докторске школе математике, која на националном нивоу повезује водеће математичаре са више универзитета у Србији. Значајну улогу има и Центар за стратегијске и напредне студије који је основан 2016.

Факултети

[уреди | уреди извор]
Бр. Оснивање Назив Локација Град
1. 1954. Филозофски факултет Централни кампус Нови Сад
2. 1954. Пољоприведни факултет Централни кампус Нови Сад
3. 1959. Правни факултет Централни кампус Нови Сад
4. 1959. Технолошки факултет Централни кампус Нови Сад
5. 1960. Економски факултет Суботица, са одељењима у Новом Саду и Бујановцу
6. 1960. Факултет техничких наука Централни кампус Нови Сад
7. 1960. Медицински факултет Клинички центар Нови Сад
8. 1969. Природно-математички факултет Централни кампус Нови Сад
9. 1974. Академија уметности Петроварадинска тврђава Нови Сад
10. 1974. Грађевински факултет Суботица
11. 1974. Технички факултет Зрењанин
12. 1974. Факултет спорта и физичког васпитања Централни кампус Нови Сад
13. 1993. Педагошки факултет Сомбор
14. 2006. Учитељски факултет Суботица

Институти

[уреди | уреди извор]

У саставу Универзитета у Новом Саду су и три института.[8]

  • Институт за низијско шумарство и животну средину (1958. године)
  • Научни институт за прехрамбене технологије (2007. године)
  • Институт Биосенс - Истраживачко-развојни институт за информационе технологије биосистема (2015. године)

Организација и управљање

[уреди | уреди извор]

Поред факултета, који су у саставу Универзитета, структуру унутрашње организације Универзитета чине:

  • Ректорат
  • Секретаријат
  • Универзитетски центар за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања - УЦИМСИ
  • Централна библиотека
  • Центар за информационе технологије - ЦИТ-УНС.

Специјализоване студентске службе и сервиси

[уреди | уреди извор]

Студентима Универзитета у Новом Саду су на располагању специјализоване службе које обезбеђују здравствену заштиту, смештај и исхрану. Здравствене услуге пружа Завод за здравствену заштиту студената у оквиру којег постоје специјализоване амбуланте, саветовалишта и одељења лабораторијске дијагностике. Смештај и исхрану обезбеђује Студентски центар. Ниво услуга одговара стандардима који су прихваћени у развијеним европским државама.

Студије

[уреди | уреди извор]

У оквиру Универзитета реализује се око 360 акредитованих студијских програма на нивоу основних, мастер, специјалистичких и докторских студија, чији су носиоци факултети и Универзитетски центар за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања. Савремени студијски програми прате развој науке. Значајну улогу у перманентном усавршавању тих програма, сем факултета и центара, имају и три научна института.[1]

Домови

[уреди | уреди извор]

Универзитет у Новом Саду такође нуди и смештај за одређени број студената, а студентски домови који се налазе у склопу Универзитета чине:

  • „Живојин Ћулум”
  • „Цар Лазар”
  • „Никола Тесла”
  • „Сајмиште”
  • „23. октобар”
  • „Фејеш Клара”
  • „др Зоран Ђинђић”
  • „Слободан Бајић”
  • „Вељко Влаховић”
  • „Михајло Предић”
  • СД Живојин Ћулум
    СД Живојин Ћулум
  • СД Цар Лазар
    СД Цар Лазар
  • СД Никола Тесла
    СД Никола Тесла
  • СД 23. октобар
    СД 23. октобар
  • СД Слободан Бајић
    СД Слободан Бајић
  • СД Вељко Влаховић
    СД Вељко Влаховић

Наука

[уреди | уреди извор]

Универзитет у Новом Саду има развијену научну инфраструктуру и снажан иновативни потенцијал. На Универзитету је формирано око 250 лабораторија. У оквиру Универзитета има више акредитованих центара изврсности.

Библиотеке

[уреди | уреди извор]

Централна библиотека и библиотеке факултета и института располажу богатим књижним фондовима који покривају све релевантне научне области и омогућују приступ великим електронским базама података. На основу посебног споразума о сарадњи, истраживачима, професорима и студентима доступна је и Библиотека Матице српске, најстарија национална, научна и културна институција, основана 1826. године, у којој се налази више од 3.000.000 публикација.

Научно-технолошки парк

[уреди | уреди извор]

Посебан значај за јачање иновативности има Научно-технолошки парк Нови Сад, смештен у кампусу Универзитета у Новом Саду. Уз подршку Факултета техничких наука и других чланица Универзитета, формирано је око 200 start-up и spin-off компанија, углавном у ИТ сектору, које запошљавају младе инжењере са Универзитета у Новом Саду. Неке од њих раде пројекте за велике светске компаније и допринеле су томе да Нови Сад у међународним оквирима постане познат као „софтверска долина”. Многи пројектни тимови, као и појединци са Универзитета, добитници су међународних и националних признања за технолошке иновације остварене у оквиру рада Универзитета.[1]

Институт БиоСенс

[уреди | уреди извор]

Институт БиоСенс основан је 2015. године, а настао је из центра првобитно основаног у оквиру Факултета техничких наука. У фокусу његових истраживања је иновативна примена информационо-комуникационих технологија у пољопривреди, са циљем да српском и светском пољопривредном тржишту понуди врхунска дигитална решења. Европска унија прогласила је Институт за једну од 30 научноистраживачких институција с највећим потенцијалом у Европи у области биотехнологија, а његов пројекат ANTARES је најбоље рангиран у Европи у оквиру програма Хоризонт 2020 у 2016. години.[9]

Ректори

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак ректора Универзитета у Новом Саду
  • Проф. др Лазар Стојковић (мандатни период 1960—1963)
  • Проф. др Тоша Тишма (мандатни период 1963—1967)
  • Проф. др Драгољуб Димковић (мандатни период 1967—1971)
  • Проф. др Петар Дрезгић (мандатни период 1971—1975)
  • Проф. др Славко Боројевић (мандатни период 1975—1977)
  • Проф. др Богољуб Станковић (мандатни период 1977—1979)
  • Проф. др Душан Јакшић (мандатни период 1979—1983)
  • Проф. др Зоран Стојановић (мандатни период 1983—1987)
  • Проф. др Драгутин Зеленовић (мандатни период 1987—1989)
  • Проф. др Јеврем Јањић (мандатни период 1989—1991)
  • Проф. др Драгослав Херцег (мандатни период 1991—1996)
  • Проф. др Олга Хаџић (мандатни период 1996—1998)
  • Проф. др Светолик Аврамов (мандатни период 1998—2000)
  • Проф. др Фуада Станковић (мандатни период 2001—2004)
  • Проф. др Радмила Маринковић-Недучин (мандатни период 2004—2009)
  • Проф. др Мирослав Весковић (мандатни период 2009—2014)
  • Проф. др Душан Николић (мандатни период 2015—2018)
  • Проф. др Дејан Јакшић (мандатни период 2018—2021)
  • Проф. др Дејан Мадић (мандатни период 2021—2024)

Резултати на такмичењима

[уреди | уреди извор]

Студенти Универзитета у Новом Саду постижу изузетне резултате у многим областима. Тимови Правног факултета годинама су међу најбољима у Европи. Године 2009. освојили су прво место на такмичењу у симулацији суђења, које је у Хагу, у Међународном суду правде, организовао Универзитет у Лајдену.

Студенти Факултета техничких наука, који настављају традицију познате Југословенске школе роботике, годинама су међу најбољима у Европи. Остварили су велики успех 2016. године на ЕУРОБОТ такмичењу у Паризу освајањем трећег места.[10]

Студенти Академије уметности и Факултета спорта и физичког васпитања освајају бројне награде на националним и међународним такмичењима.

Академско културно-уметничко друштво Универзитета у Новом Саду „Соња Маринковић” познато је по успешним наступима на фестивалима у земљи и иностранству. Његов оркестар хармоника је 2013. године освојио прво место на светском такмичењу у Инзбруку (Аустрија) и сматра се једним од најбољих у Европи.[11]

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Универзитет у Новом Саду сарађује са институцијама које припадају јединственом научном и образовном простору Европе као и другим деловима света. Сарадња је заснована на бројним билатералним и мултилатералним споразумима.[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Универзитет у Новом Саду”. Званичан веб сајт. Приступљено 6. 11. 2017. 
  2. ^ "Сведоџба ‘содалса Теодора Нешича’ из 1743", Марко Протић у: Гласник Историског друштва у Новом Саду, 1936, књ. IX, св. 1 и 2. pp. 94.
  3. ^ Присутност трансценденције, Богољуб Шијаковић, Службени гласник Београд, (2013). pp. 230-232
  4. ^ „Историјат Педагошког факултета у Сомбору”. Сомбор. Приступљено 3. 11. 2017. 
  5. ^ "Вековна традиција" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960—2000), Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, (2000). pp. 9.
  6. ^ "Закон о оснивању Универзитета у Новом Саду" у: Службени гласник НР Србије, 1960, бр. 29
  7. ^ "Оснивање и развој Универзитета" у: 40 година Универзитета у Новом Саду (2960—2000), Универзитет у Новом Саду Нови Сад, (2000). pp. 11.
  8. ^ Институти Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017) uns.ac.rs
  9. ^ „BioSense институт”. Званичан веб сајт. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  10. ^ „Резултати такмичења ЕУРОБОТ”. Eurobot - International Students Robotic Contest. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  11. ^ „Награде Академског културно-уметничког друштва Соња Маринковић”. Академско културно-уметничко друштво Универзитета у Новом Саду "Соња Маринковић". Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  12. ^ „Стратегија интернационализације Универзитета у Новом Саду”. Универзитет у Новом Саду. Приступљено 12. 11. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Новом_Саду&oldid=28378805”