Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге шампиона 2007.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге шампиона 2007.
Званичан постер за финалну утакмицу
ДогађајУЕФА Лига шампиона 2006/07.

Милан
Ливерпул
Италија Енглеска
2 1
Датум23. мај 2007. (2007-05-23)
СтадионОлимпијски стадион, Грчка Атина
Играч утакмицеИталија Филипо Инзаги (Милан)[1]
СудијаЊемачка Херберт Фандел
Посећеност63 000[1]
ВремеДелимично облачно 24°C, 46% влажност ваздуха[2]

Финале УЕФА Лиге шампиона 2007. је била фудбалска утакмица одиграна на Олимпијском стадиону у Атини, Грчка, 23. маја 2007, која је одлучивала о томе који ће фудбалски клуб победити у такмичењу Лиге шампиона за сезону 2006/07. Утакмица је одиграна између италијанског клуба Милана и енглеског клуба Ливерпула; истоимени тимови играли су и у финалу овог такмичења 2005. године. Милан је остварио победу резултатом 2–1, након два гола која је постигао Филипо Инзаги.

Милан је последњи пут тријумфовао у овом такмичењу 2003. године, док је Ливерпул то остварио 2005. године, управо победивши Милан у финалној утакмици. Ливерпул и Милан започели су такмичење УЕФА Лиге шампиона 2006/07 у трећем колу квалификација;оба тима су успела да се квалификују у групну фазу, а затим и да освоје прва места у својим групама. На путу до финала, и Ливерпул и Милан елиминисали су многе претходне победнике овог такмичења. Милан је најпре елиминисао Црвену звезду, шампиона из 1991, затим је елиминисао Селтик, шампиона из 1967, Бајерн Минхен, четвороструког шампиона, као и Манчестер јунајтед, победника овог такмичења 1968. и 1999. године. Ливерпул је елиминисао Барселону, браниоца титуле, као и ПСВ Ајндховен, победника из 1988. Ливерпул је у полуфиналу елиминисао Челси по други пут у претходне три године.

Непосредно пред утакмицу постојали су одређени проблеми са улазницама, због тога што је огроман број навијача ушао на стадион са фалсификованим улазницама. Портпарол УЕФЕ је након утакмице оптужио Ливерпул наводећи да „Ливерпул има најгоре навијаче у Европи“, али је ову изјаву касније демантовао Мишел Платини, председник УЕФЕ.

Пут до финала

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Лига шампиона 2006/07.

Тридесет два тима која је требало да учествују у Лиги шампиона 2006/07 квалификовала су се у групну фазу на неколико начина. Одређени број тимова морао је да прође три круга квалификација, док су преостали тимови изборили директан пласман на основу резултата који су постигли у својим домаћим фудбалским шампионатима претходне године.[3][4] Ливерпул и Милан су такмичење започели из трећег квалификационог круга. Ливерпул је то право обезбедио тако што је заузео трећу позицију у Премијер лиги у сезони 2005/06, док је Милан то право остварио тако што је заузео 3. позицију у италијанској Серији А у сезони 2005/06[5].

Милан је првенствену сезону 2005/06 заправо завршио на другој позицији, али му је накнадно одузето 15 бодова јер је судским поступком утврђено да су званичници клуба учествовали у малверзацијама везаним за резултате утакмица[5][6]. Првостепена пресуда, која је укинута након подношења жалбе, онемогућавала је Милан да у сезони 2006/07 учествује у Лиги шампиона[6].

Такмичење у текућој сезони Лиге шампиона конципирано је тако што је формирано осам група по четири тима. Играло се по двокружном поен систему, што значи да је сваки тим играо утакмице са преостала три тима из групе како на домаћем тако и на гостујућем терену .[7] У елиминационим фазама (изузев финала) играле су се по две утакмице, што значи да је свака екипа играла и на домаћем и на гостујућем терену. Такође је важило и правило које се односи на већи број постигнутих голова на гостујућем терену. У случају да је након две утакмице резултат између две екипе био изједначен, победник је одлучиван након продужетака, а затим (уколико је за тим постојала потреба) и након извођења једанаестераца[8] .

Милан Фаза такмичења Ливерпул
Противник Резултат Утакмице Квалификације Противник Резултат Утакмице
Србија Црвена звезда 3–1 1–0 код куће; 2–1 у гостима Треће коло квалификација[9] Израел Макаби Хаифа 3–2 2–1 код куће; 1–1 у гостима
Главни чланак: УЕФА Лига шампиона 2006/07: Група Х
Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Италија Милан 6 3 1 2 8 4 +4 10
Француска Лил 6 2 3 1 8 5 +3 9
Грчка АЕК 6 2 2 2 6 9 −3 8
Белгија Андерлехт 6 0 4 2 7 11 −4 4
Групна фаза[10][11]
Главни чланак: УЕФА Лига шампиона 2006/07: Група Ц
Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Енглеска Ливерпул 6 4 1 1 11 5 +6 13
Холандија ПСВ Ајндховен 6 3 1 2 6 6 0 10
Француска Бордо 6 2 1 3 6 7 −1 7
Турска Галатасарај 6 1 1 4 7 12 −5 4
Противник Резултат Утакмице Елиминациона фаза Противник Резултат Утакмице
Шкотска Селтик 1–0 0–0 у гостима; 1–0 (нп) код куће Осмина финала[12] Шпанија Барселона 2–2 (гг) 2–1 у гостима; 0–1 код куће
Њемачка Бајерн Минхен 4–2 2–2 код куће; 2–0 у гостима Четвртфинале[13] Холандија ПСВ Ајндховен 4–0 3–0 у гостима; 1–0 код куће
Енглеска Манчестер јунајтед 5–3 2–3 у гостима; 3–0 код куће Полуфинале[14] Енглеска Челси 1–1 (4–1 п) 0–1 у гостима; 1–0 код куће

Проблеми пре утакмице

[уреди | уреди извор]

За финалну утакмицу Лиге шампиона 2006/07 штампано је 63.800 улазница, а од тога је само 9.000 улазница било намењено за продају. Од преосталог броја улазница, УЕФА је поделила по 17.000 сваком тиму који је учествовао у финалу, а 20.800 улазница било је резервисано за чланове УЕФЕ и представнике спонзора комплетног такмичења.[15][16] Овај начин расподеле улазница довео је до одређених проблема пре самог почетка утакмице.[17] Док су се редови навијача испред стадиона све више повећавали, грчка полиција је издала саопштење у коме се наводи да је стадион испуњен до последњег места, што је довело до озбиљног негодовања неколико хиљада навијача са валидним улазницама, који су чекали у редовима испред стадиона.[18] Истовремено, полиција је затворила све улазне капије на стадиону, како би се избегао насилан улазак навијача који су чекали испред стадиона.[19]

Навијачи Ливерпула су покушали да на насилан начин уђу на стадион, тако да је грчка полиција била приморана да употреби сузавац и гумене метке, како би онемогућила улазак навијача на стадион[18]. Вилијам Гејлард, портпарол УЕФЕ, оптужио је навијаче Ливерпула за стварање проблема, наводећи да „навијачи Милана нису имали исте проблеме, јер се нису понашали на исти начин као навијачи Ливерпула .[20]“ У извештају УЕФЕ, издатом непосредно после утакмице, навијачи Ливерпула су окарактерисани као „најгори навијачи у Европи“, док је Гејлард нарочито истакао: „Какви су то навијачи који краду улазнице из дечјих руку као и из руку својих истомишљеника[21]?“ Међутим, Мишел Платини, председник УЕФЕ, касније је демантовао да је било који званичник УЕФЕ изјавио да Ливерпул има најгоре навијаче у Европи[22]

УЕФА је претрпела бројне критике због тога што није успела да имплементира проверене процедуре за проверу валидности улазница, као и због недовољних мера безбедности у односу на предвиђени број навијача на стадиону. Том Хикс, један од двојице власника Ливерпула, оштро је критиковао званичнике УЕФЕ, оценивши њену одлуку да сваком клубу додели по 17.000 улазница за њихове навијаче „болесном“. Хикс се у својој изјави посебно осврнуо на портпарола УЕФЕ, истичући да је Гејлард покушао да своју кривицу свали на навијаче Ливерпула, како би на тај начин прикрио сопствене грешке[17]. Сајмон Гас, амбасадор Уједињеног Краљевства у Грчкој, истакао је да је „очигледно да су постојале одређене грешке у систему које су довеле до тога да фалсификоване улазнице постану валидне; УЕФА у будућности мора да обрати нарочиту пажњу на овај део организационог система, како се овакви догађаји више не би понављали.“[23]

Лопта којом се играла утакмица

[уреди | уреди извор]

„Адидас“, компанија која обезбеђује спортске реквизите за све међународне спортске догађаје у организацији ФИФЕ, УЕФЕ и Међународног олимпијског комитета, представила је 9. марта 2007. потпуно нову фудбалску лопту којом ће се играти финална утакмица Лиге шампиона 2007. Дизајн нове лопте у великој мери је заснован на широко препознатљивом „звезданом логоу“ Лиге шампиона, а притом је комплетна лопта била плаво–беле боје, које су представљале боје које се налазе на грчкој застави.[24]

Преглед утакмице

[уреди | уреди извор]

У финалној утакмици Лиге шампиона 2007. учествовала су двојица од тројице најбољих стрелаца у текућем такмичењу. Фудбалер Милана, Кака, заузимао је водећу позицију на листи стрелаца са 10 постигнутих голова, док је нападач Ливерпула, Питер Крауч, делио 3. позицију са 6 постигнутих голова.[25]

Фудбалери Милана одабрали су да на утакмици носе комплетно белу спортску опрему, иако су жребом били одређени као формално „домаћи тим“. Сматрали су да им ова комбинација спортске опреме доноси срећу (итал. maglia fortunata), јер су у оваквој комбинацији спортске опреме освојили ово такмичење већ пет пута .[26] Све ово је значило да ће фудбалери Ливерпула утакмицу одиграти у својој традиционалној спортској опреми, која се састојала од црвене мајице, црвеног шорца и црвених чарапа. Сваку од пет титула у овом такмичењу фудбалери Ливерпула су освојили играјући у описаној комбинацији, а две од тих пет титула уследиле су након утакмица са италијанским тимовима који су играли у комплетно белој спортској опреми[27] .

Тренер Милана, Карло Анчелоти, за ову утакмицу је одабрао најстарију стартну поставу у историји финалних утакмица Лиге шампиона, са просечном старошћу од 31 године и 34 дана. Паоло Малдини је постао најстарији играч који је играо у финалној утакмици Лиге шампиона. Имао је 38 година и 331 дан .[28] За Ливерпул су у финалној утакмици играла и петорица играча који су учествовали и у финалу 2005. године. То су били: Шаби Алонсо, Џејми Карагер, Стив Финан, Стивен Џерард и Јон Арне Рисе[29].

Прво полувреме

[уреди | уреди извор]

Оба тима су утакмицу започела прилично бојажљиво, тако да је у првих неколико минута начињен веома велики број фаулова. Први значајнији напад ка голу противника догодио се у 9. минуту, када је Џермејн Пенант претрчао Марека Јанкуловског и нашао се испред голмана Милана, али је његов недовољно јак шут Дида одбранио. Непосредно након тога фудбалери Милана су узвратили, али асистенција Пирла према Инзагију није била довољно прецизна; Пепе Реина је у 17. минуту одбранио шут Каке. У следећих неколико минута Јон Арне Рисе и Шаби Алонсо су са велике удаљености шутирали према голу Милана, док су Масимо Одо и Марек Јанкуловски стварали велике проблеме по боковима фудбалерима Ливерпула. У 35. минуту Пенант је још једном претрчао неколико фудбалера Милана након што је одузео лопту Паоло Малдинију, али је у наставку напада шут Кајта изблокиран.

За разлику од претходне утакмице из 2005. године, у првом полувремену ове утакмице виђен је само један гол, а тај гол је постигао Филипо Инзаги. Гол је постигнут у 45. минуту, након слободног ударца који је извео Пирло. Лопта се одбила од рамена Инзагија и „преварила“ голмана Ливерпула.[29] Успорени снимак напада касније је показао да је лопта погодила Инзагија у руку, али главни судија тај догађај није окарактерисао као играње руком .[30] Инзаги је касније изјавио „да је постојала намера да се лопта од њега одбије, али да он ни у ком случају није намеравао да лопту дотакне руком“[31] .

Друго полувреме

[уреди | уреди извор]
Фудбалери Милана прослављају победу у финалној утакмици

На самом почетку другог полувремена Ливерпул је играо веома офанзивно, тако да је посед лопте у потпуности био на његовој страни. У 62. минуту Ливерпул је створио најбољу прилику на утакмици до тог тренутка. Стивен Џерард, капитен Ливерпула, искористио је грешку Ђенара Гатуза и нашао се испред голмана Диде, али није имао снаге да упути довољно јак шут ка голу, тако да је голман Милана остао несавладан. Настојећи да његов тим што пре изједначи резултат, тренер Ливерпула Рафаел Бенитез извршио је измену која је умногоме утицала на коначан резултат утакмице[29]. Из игре је изашао Хавијер Маскерано, а у игру је ушао Питер Крауч. Међутим, улога Маскерана је била да стриктно маркира Каку, тако да је његовим изласком из игре Кака добио много више слободног простора на терену.

Фудбалери Милана су у 82. минуту искористили ту предност јер је Филипо Инзаги, избегавши офсајд позицију након веома прецизног додавања од стране Каке, успео да постигне свој други гол на утакмици и да доведе Милан у вођство од 2–0. Дирк Кајт је у 89. минуту постигао гол за Ливерпул, након што је Агер одбио главом лопту изведену из корнера. Међутим, резултат се до краја утакмице није мењао, тако да су фудбалери Милана победили резултатом 2–1[29].

Након утакмице

[уреди | уреди извор]

Мишел Платини, председник УЕФЕ, уручио је пехар Паолу Палдинију, капитену Милана у почасној ложи Олимпијског стадиона у Атини. Платини је приликом доделе признања играчима истакао да „је веома пријатно изненађен чињеницом да фудбалери оба тима поново добијају признања у почасној ложи стадијума, односно међу навијачима“. Претходних година је било уобичајено да играчи добијају признања на специјално конструисаном подијуму, постављеном на центру игралишта. Ово је био први случај да пехар капитену победниче екипе предаје председник УЕФЕ који је против њега играо у прошлости. Наиме, у време када је Платини играо своје последње утакмице за Јувентус, Паоло Малдини, у то тоба тинејџер, тек је започињао фудбалску каријеру, играјући прве утакмице за Милан.[27]

Детаљи са утакмице

[уреди | уреди извор]
Лига шампиона 2006/07.
Милан Италија2—1Ливерпул Енглеска
Инзаги Гол 45, 82’ Извештај Кајт Гол 89’
Гледалаца: 63.000[1]
Судија: Њемачка Херберт Фандел[32]
Милан
Ливерпул
МИЛАН:
Г 1 Бразил Дида
О 44 Италија Масимо Одо
О 13 Италија Алесандро Неста
О 3 Италија Паоло Малдини (c)
О 18 Чешка Марек Јанкуловски Жути картон 54’ Изашао из игре — замењен 80’
С 8 Италија Ђенаро Гатузо Жути картон 40’
С 21 Италија Андреа Пирло
С 23 Италија Масимо Амброзини
С 10 Холандија Кларенс Седорф Изашао из игре — замењен 90+2’
Н 22 Бразил Кака
Н 9 Италија Филипо Инзаги Изашао из игре — замењен 88’
Измене:
Г 16 Аустралија Жељко Калаћ
О 2 Бразил Кафу
О 4 Грузија Каха Каладзе Ушао у игру 80’
О 19 Италија Ђузепе Фавали Ушао у игру 90+2’
С 27 Бразил Сержињо
С 32 Италија Кристијан Броки
Н 11 Италија Алберто Ђилардино Ушао у игру 88’
Тренер:
Италија Карло Анчелоти
ЛИВЕРПУЛ:
Г 25 Шпанија Хосе Мануел Реина
О 3 Република Ирска Стив Финан Изашао из игре — замењен 88’
О 23 Енглеска Џејми Карагер Жути картон 60’
О 5 Данска Данијел Агер
О 6 Норвешка Јон Арне Рисе
С 14 Шпанија Шаби Алонсо
С 20 Аргентина Хавијер Маскерано Жути картон 58’ Изашао из игре — замењен 78’
С 16 Енглеска Џермејн Пенант
С 32 Холандија Будевајн Зенден Изашао из игре — замењен 59’
С 8 Енглеска Стивен Џерард (c)
Н 18 Холандија Дирк Кајт
Измене:
Г 1 Пољска Јержи Дудек
О 2 Шпанија Алваро Арбелоа Ушао у игру 88’
О 4 Финска Сами Хипија
С 7 Аустралија Хари Кјуел Ушао у игру 59’
С 11 Чиле Марк Гонзалез
Н 15 Енглеска Питер Крауч Ушао у игру 78’
Н 17 Велс Крејг Белами
Тренер:
Шпанија Рафаел Бенитез

Играч утакмице:

Италија Филипо Инзаги[33]

Assistant referees:

Њемачка Carsten Kadach

Њемачка Volker Wezel

Fourth official:

Њемачка Florian Meyer

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „2. Finals” (PDF). UEFA Champions League Statistics Handbook 2016/17. Nyon, Switzerland: Union of European Football Associations. 2017. стр. 3. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 6. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2017. 
  2. ^ „Tactical Line-ups – Final – Wednesday 23 May 2007” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 23. 5. 2007. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 12. 9. 2011. 
  3. ^ „Regulations of the UEFA Champions League 2006/07” (PDF). UEFA. 2006. стр. 7—9: §§1.01—1.02 Entries for the competitions. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 3. 2007. г. Приступљено 16. 7. 2008. 
  4. ^ Regulations of the UEFA Champions League 2006/07, pp. 38: Annex 1a: Access List for the 2006/07 UEFA Club Competitions
  5. ^ а б „Milan to play in Champions League”. bbc.co.uk. 2. 8. 2006. Приступљено 16. 7. 2008. 
  6. ^ а б Hughes, Rob (30. 7. 2006). „Soccer: Europeans are facing tough calls: UEFA must rule on safety of teams and integrity of league”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала 8. 10. 2012. г. 
  7. ^ Regulations of the UEFA Champions League 2006/07, pp. 8–9: §§4.03-4.06: Group stage
  8. ^ Regulations of the UEFA Champions League 2006/07, pp. 9–10: §§4.07-4.10: First knock-out round / Quarter-finals / Semi-finals; §5.01: Away goals, extra time
  9. ^ „UEFA Champions League: Season 2006 - 2007: Third qualifying round”. UEFA. Приступљено 16. 7. 2008. 
  10. ^ „UEFA Champions League: Season 2006 - 2007: Group C”. UEFA. Приступљено 16. 7. 2008. 
  11. ^ „UEFA Champions League: Season 2006 - 2007: Group H”. UEFA. Приступљено 16. 7. 2008. 
  12. ^ „UEFA Champions League: Season 2006 - 2007: First knockout round”. UEFA. Приступљено 16. 7. 2008. 
  13. ^ „UEFA Champions League: Season 2006 - 2007: Quarter-finals”. UEFA. Приступљено 16. 7. 2008. 
  14. ^ „UEFA Champions League: Season 2006 - 2007: Semi-finals”. UEFA. Приступљено 16. 7. 2008. 
  15. ^ „The Stadium”. The FSF Champions League Final Guide to Athens. The Football Supporters' Federation. 2007. Архивирано из оригинала 27. 06. 2007. г. Приступљено 26. 7. 2007. 
  16. ^ „Deadline passes for ticket applications”. UEFA.com. 19. 5. 2007. Приступљено 26. 7. 2007. 
  17. ^ а б „Caborn & Platini hold Reds talks”. BBC Sport. 5. 6. 2007. Приступљено 5. 6. 2007. 
  18. ^ а б „LIVERPOOL FANS RETURN AFTER DEFEAT”. SportingLife. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 28. 5. 2007. 
  19. ^ „Uefa blame English fans for ticket chaos”. telegraph.co.uk. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала 21. 10. 2007. г. Приступљено 4. 9. 2007. 
  20. ^ „Uefa blames Reds fans for chaos”. BBC Sport. 24. 5. 2007. Приступљено 24. 5. 2007. 
  21. ^ „Liverpool are 'the worst fans in Europe' says Uefa report”. The Independent on Sunday. 4. 6. 2007. Архивирано из оригинала 04. 09. 2007. г. Приступљено 24. 5. 2007. 
  22. ^ „Uefa backtracks on Liverpool fans”. BBC Sport. 5. 6. 2007. Приступљено 29. 7. 2007. 
  23. ^ „Sports minister to quiz Platini over ticket debacle”. ESPN Soccernet. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала 02. 10. 2012. г. Приступљено 28. 5. 2007. 
  24. ^ „Match Ball”. Athens 2007. UEFA.com. 9. 3. 2007. Приступљено 27. 7. 2007. 
  25. ^ „UEFA Champions League - Top Scorers - 2006”. ESPN Soccernet. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступљено 24. 4. 2008. 
  26. ^ „All white for Milan in Athens”. UEFA.com. 4. 5. 2007. Приступљено 27. 7. 2007. 
  27. ^ а б „Athens all set for Europe's finest”. UEFA.com. 23. 5. 2007. Приступљено 19. 8. 2007. 
  28. ^ Charlie Henderson (23. 5. 2007). „AC Milan 2-1 Liverpool: As it happened”. BBC Sport. Приступљено 23. 5. 2007. 
  29. ^ а б в г „Inzaghi inspires Milan to glory”. UEFA.com. 24. 5. 2007. Приступљено 19. 8. 2007. 
  30. ^ „Technocrat to blame for Athens anti-climax”. The Guardian. 26. 5. 2007. Приступљено 28. 5. 2007. 
  31. ^ „Deflected glory goes to Inzaghi with no comeback”. The Times. 24. 5. 2007. Архивирано из оригинала 26. 07. 2008. г. Приступљено 28. 5. 2007. 
  32. ^ „Fandel to keep order in Athens”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 22. 5. 2007. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 12. 9. 2011. 
  33. ^ „Statistics”. UEFA.com. 23. 5. 2007. Приступљено 19. 8. 2007. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_шампиона_2007.&oldid=28507499”