Црква брвнара у Сечој Реци
Црква брвнара у Сечој Реци | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Сеча Река |
Општина | Косјерић |
Држава | Србија |
Време настанка | 1812. |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Црква брвнара у Сечој Реци, општина Косјерић у Златиборском округу, убраја се у споменике културе од великог значаја.[1][2] Поред цркве брвнаре подигнута је у периоду од 1900. до 1903. године зидана црква истог посвећења. Између цркви је зидани звоник, за кога се зна да је старији од нове цркве.
Историјат
[уреди | уреди извор]Постојање цркве у селу Сеча Река може се пратити од 1786. године, па до 1812. године када је на месту спаљеног старијег храма 1805. године, довршена и освећена постојећа брвнара посвећена великомученику Георгију (Светом Ђорђу). Међутим, археолошки остаци на неким локацијама у непосредном окружењу основ су за претпоставку да је црква у Сечој Реци постојала знатно раније, можда још у време средњовековне српске државе. Последња црква која је претходила садашњој, обновљеној цркви, такође је била од дрвета и саграђена на истом месту. Током 1805. године када су се око града Ужица водиле борбе између устаничке војске и турског гарнизона, црква је спаљена.
Изглед цркве
[уреди | уреди извор]Цркву брвнару чине полигонални олтарски простор, наос, припрата са хором и трем. Кров покривен шиндром има јако изражену слемењачу. Врата на западном и северном зиду носе богату бојену резбарену декорацију у виду прецизно изведених розета на касетираној површини.
Унутрашњост цркве је издељена двема преградама на припрату, наос и олтарски простор са обележеним простором за проскомидију. Ентеријером доминира дрвени резбарени и бојени полијелеј, дело осаћанских неимара, испод којег је камена амвонска розета, као и бројне иконе, хронолошки углавном везане за 19. век. Међу њима се издвајају царске двери и надверје Симеона Лазовића, који се сврставају у његова најлепша остварења. Истом мајстору се приписује и шкриња у којој се чувао прибор за причешћивање, а чији је поклопац осликан представама Богородице са Христом, Светог Николе и Светог Луке.
Око цркве су постављени споменици-крајпуташи, подигнути у периоду 1912—1918. ратницима изгинулим у Балканским и Првом светском рату. У порти цркви у каснијем периоду подигнута су два настрешице-лапидаријума под којима се такође налазе споменици. Над споменицима је урађена конзервација и освежени су бојама.
На цркви конзерваторски радови вршени су 1952. и 1975.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- Сеча Река
- Црква Светог Георгија у Сечој Реци
- Крајпуташи из Сече Реке
- Списак споменика културе у Златиборском округу
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Два века Цркве брвнаре у Сечој Реци”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013.
- ^ РТС- Два века цркве брвнаре
- ^ „Завод за заштиту споменика културе Краљево”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Црква брвнара у Сечој Реци (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- Црква Светог Ђорђа у Сечој Реци чува предмете старије од грађевине (Пасаж, Милунка Николић, 11. октобар 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2019)
- „Црква брвнара — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Непокретна културна добра
- Листа споменика