Црква Светог Ђорђа у Годовику

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светог Ђорђа у Годовику
Manastir Sv. Đorđa, Godovik, Požega.jpg
Црква Светог Ђорђа
Опште информације
МестоГодовик
ОпштинаПожега
Држава Србија
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеКраљево
АдресаЦара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Црква Светог Ђорђа у Годовику у непосредној околини Пожеге, обновљен је у другој половини 17. века, представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја, као и непосредно окружење које је због својих амбијеталних вредности заштићено, а у којој се налазе кућа Василија Поповића из угледне годовичке свештеничке породице, саграђена око 1875. године, чесма на локалитету „Пијаца”, зидана каменом са две луле подигнута као задужбина двадесетих година овог века, као и црква Светог Илије, на чијој се западној фасади налазе спомен плоче са уклесаним именима ратника палим у ослободилачким ратовима 19121918, саграђена 1855. године у барокном стилу са карактеристичним звоником.

Историјат[уреди]

Црква посвећена Светом великомученику Георгију-Ђурђицу, по предању је подигнута у 14. веку, када и црква Светог Ахилија у Ариљу и био је метох првобитног Ариљског манастира. [1]

Не постоје писани трагови који прате судбину цркве све до друге половине 17. века, када је обновљен и од тада функционише као црква. Тада је освећен од стране Патријарха Арсенија III, 1692. године, што доказује сачувани антиминс, који се чува у Црквеном суду у Краљеву. По доласку јеромонаха Јосифа 1780. године и његовим ангажовањем дозидан конак и камени зид око конака и цркве који данас не постоје. Обнављан је поново 1808. године, када је дограђена припрата, да би 1813. године поново разрушен. Кнез Милош је 1832. године поклонио звоно за звонару, које је за време Првог светског рата закопано преко пута нове цркве да га Аустријанци не би претопили за муницију. Средином 19. века престаје са радом изградњом нове, веће цркве. Педесетих година доживљава још једно рушење због отварања каменолома у његовој близини. Последњи пут се обнавља 1985. године на залагање Завода за заштиту споменика културе. Од 1997. године поново је у функцији.

Архитектура[уреди]

Њена архитектонска вредност изражена просторном концепцијом и појединим детаљима одликују се обележјима традиционалног градитељства. Црква представља једнобродну грађевину са кубетом изнад наоса, са квадратном основом и полукружном апсидом на источној страни. Засведена је полуобличастом сводом, а апсида полукалотом. Грађена је од сиге и камена вулканског порекла сиве боје. Везивни материјал је кречни малтер. [2]

Иконостас је из 1813. године о чему сведочи запис на престоној икони Исуса Христа и радио га је Алексије Лазовић из Задра. На иконостасу су свети апостоли Петар и Павле који у руци држе макету цркве по којој је рађена последња рекострукција. Полијелеј је рађен у дуборезу и дар је Радослава Јовановића. Звоник поред манастира, односно данашње цркве, је од дрвета и урађен је 2001. године. Улазна врата су изузетно мала, нарочито северна која су висока 120 cm.[3]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]