Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Спартаков устанак

„Спартаков пад”
„Спартаков пад”

Спартаков устанак, Гладијаторски устанак или Трећи устанак робова био је устанак робова који се десио између 73. и 71. године п. н. е. и последњи у низу неуспелих и међусобно неповезаних устанака које су дизали робови против Римске републике, познат под заједничким именом Устанци робова. Спартаков устанак је био једини устанак који је директно претио Италији и који је забринуо Римљане зато што су устаници у почетку имали доста успеха у борбама с римском војском. Устанак је на крају угушен захваљујући успесима, Марка Лицинија Краса, али су се последице овог устанка осећале у римској политици.

Између 73. и 71. године п. н. е., група одбеглих робова — првобитно група од неких 70 одбеглих гладијатора која је ускоро прерасла у групу од више од 120.000 људи, жена и деце — лутала је Италијом и пљачкала и пустошила све пред собом. Група је имала неколико вођа, међу којима је био и гладијатор Спартак. За борбу способни мушкарци ове групе, били су невероватно ефектна војска која је низала успех за успехом у сукобима са римском војском. Плутарх је описао њихове акције као покушај римских робова да побегну од својих господара кроз Цисалпску Галију, док су Апијан и Флор окарактерисали устанак као грађански рат у коме су робови имали за крајњи циљ да заузму и сам Рим. Римски сенат је био узнемирен вестима о непрестаним војним успесима ове групе, као и о њиховим нападима на римске градове и села, што га је навело на одлуку да пошаље осам легија под строгим али ефикасним вођством Марка Лицинија Краса. Рат се завршио 71. године п. н. е. након дугих и огорчених борби када су робови, повлачећи се пред Красовим легијама, схватили да су легије Помпеја и Марка Теренција Варона Лукула кренуле да им зађу с леђа и да им поставе замку, те су се бацили у последњи и одлучујући напад на Красове легије, и том приликом претрпели су потпун пораз и били сасвим уништени.

Добар чланак

Бурлаци на Волги

Слика
Слика

Бурлаци на Волги(рус. Бурлаки на Волге) или Тегљачи баржи на Волги је слика из 1870–1873 уметника Иље Рјепина. Приказује 11 мушкараца како физички вуку баржу на обалама реке Волге. Они су пред тачком колапса од исцрпљености, притиснути тешким, врућим временом. Дело је осуда профита од нехуманог рада. Иако су представљени као стоички и прихватајући своје ситуације, мушкарци су поражени; само се младић у центру издваја и заузима херојску позу.

Рјепин је слику осмислио током свог путовања по Русији као младић и приказује стварне ликове које је срео. Привукао је међународне похвале за реалистичан приказ тешкоћа радника и покренуо његову каријеру. Убрзо након завршетка, слику је откупио велики кнез Владимир Александрович и излагана је широм Европе као обележје руског реалистичког сликарства. Бурлаци на Волги су описани као „можда најпознатија слика покрета Передвижници [због]... непоколебљивог приказа тешког рада”.

Изабрани списак

Награда Греми за најбољи рок албум

Четвороструки добитник награде, група Foo Fighters
Четвороструки добитник награде, група Foo Fighters

Награда Греми за најбољи рок албум (енгл. Grammy Award for Best Rock Album) признање је које се додељује музичким извођачима за најбољи албум рок музике. Награда Греми се додељује почев од 1958. године када је носила назив Gramophone Awards. Представља категорију Награде Греми. Награду сваке године додељује Академија за дискографску уметност и науку (енгл. National Academy of Recording Arts and Sciences, NARAS) за свеобухватни уметнички допринос и техничку поткованост албума, не рачунајући његов успех на топ-листама и број продатих примерака.

Први добитник Награде за најбољи рок албум је група The Rolling Stones и од тада се назив категорије није променио. Почев од 1996. године, заједно са добитником награде одликовања добијају и музички продуценти и инжењери звука који су радили са извођачем на награђеном албуму. Рекордер са четири освојене награде је бенд Foo Fighters, док две поседују Шерил Кроу, Green Day, U2 и Muse. Foo Fighters и Нил Јанг су шест пута били номиновани за награду, више од било ког другог извођача. Јанг такође држи рекорд по броју номинација без освајања награде.

Недавни догађаји

Вести

Новак Ђоковић
На данашњи дан

17. август

Ахмед Сукарно
Занимљивости

Да ли сте знали

Пупољци лале
Пупољци лале
  • … да се цвет лала назива још и тулипан. Латински назив tulipa настао је од персијске речи dulbant, што значи турбан, на шта овај цвет и подсећа?
  • … да су папирнe тапетe пронађенe у Кини убрзо пошто је начињен и сам папир? У Европу су стиглe у 16. веку.
  • … да је тридесетих година 20. века Дизнијев јунак Мики вредео на филмској берзи колико и Грета Гарбо?
  • … да постоји реч за некога ко даје мишљење о нечему о чему ништа не зна - Ultracrepidarian?
  • … да je лого Чупа Чупс-а дизајнирао је Салвадор Дали 1969. године?
  • … да je кечап се некада продавао као лек? Преписиван и продаван је људима који имају пробавне потешкоће, још од 1834. године.
  • … да je најдужа непрекинута дистанца на свeту коју можете прећи пешице дужине 22.530 км? Рута почиње у Магадану и завршава се у Кејптауну.

Изабрана слика

Импресија, рађање сунца, слика француског сликара Клода Монеа, по којој је правац импресионизам добио име. Импресионизам је сликарски покрет настао у Француској у деветнаестом веку. Одликују га кратки, танки али видљиви покрети четкице, отворена композиција, сликање свакодневних појава, неуобичајени углови посматрања и кретња као кључни елемент искуства посматрања. Када се појавио, импресионизам је изазвао оштре критике тадашњих уметничких кругова због непоштовања правила сликарства која су важила у то време.
Импресија, рађање сунца, слика француског сликара Клода Монеа, по којој је правац импресионизам добио име. Импресионизам је сликарски покрет настао у Француској у деветнаестом веку. Одликују га кратки, танки али видљиви покрети четкице, отворена композиција, сликање свакодневних појава, неуобичајени углови посматрања и кретња као кључни елемент искуства посматрања. Када се појавио, импресионизам је изазвао оштре критике тадашњих уметничких кругова због непоштовања правила сликарства која су важила у то време.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,5 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 692.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 380.194 корисника отворила налог, а од тога су 694 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти