Главна страна
Естонија
Естонија (ест. Eesti), или званично Република Естонија (ест. Eesti Vabariik), суверена је држава смештена у балтичком региону северне Европе. Држава је стешњена између акваторије Балтичког мора на северу и западу, Чудско-псковског језера и Русије на истоку и територије Републике Летоније на југу. Са површином од 45.339 km² територијално је најмања међу земљама које излазе на обале Балтичког мора. Прве људске насеобине на тлу данашње Естоније основане су пре око 11.000 година, а угро-фински преци савремених Естонаца населили су се на ово подручје пре 1800. п. н. е. Након векова тевтонске, данске, шведске и руске власти Естонија се по први пут изборила за своју независност након Првог светског рата. Након стицања независности од СССР, савремена Естонија је демократска парламентарна република.
Држава се налази у зони умереноконтиненталне климе подложне јаким маритимним утицајима са Балтика. Територија је доста ниска, са просечном надморском висином од око 50 м, а надморска висина постепено расте идући ка југу, до максималних 318 м. Укупна дужина обалне линије је 3.794 km, док је дужина копнених граница 657 km. Од око 1.400 језера величином се издваја језеро Пејпус (Чудско језеро) које Естонија дели са Русијом. Реке су бројне, али су углавном мањих дужина, бројне су мочваре и тресаве. Држава је подељена на 15 округа. Главни и највећи град је Талин са нешто мање од пола милиона становника, а већи градови су још и Тарту, Нарва, Кохтла-Јарве и Пјарну. Са укупно око 1,3 милиона становника Естонија се налази међу земљама са најмањом популацијом у Европи. Чланица је Уједињених нација, Европске уније, Савета Европе и НАТО пакта. Такође је и део Шенгенске зоне, Еврозоне, чланица је Светске банке и других међународних институција.
Галија (брод)
Галија (грч. γαλέα /galea/) је антички брод којег су у потпуности покретали веслачи, а користио се за ратовање и трговину. Извори у којима се помиње употреба весала потичу из времена египатског Старог краљевства. Многе галије су имале јарболе и весла, како би их користиле када су ветрови били повољни.
Разни типови галија доминирали су у поморском ратовању на Средоземном мору од Хомеровог доба до развоја ефикасне морнаричке топничке вештине у 15. и 16. веку. Галије су биле коришћене у ратовима старе Персије, Грчке, Картагине и Рима, све до 4. века. Након пада Римског царства, галије се такође користе у византијској морнарици и осталим наследницама Римског царства, као и у новим муслиманским државама, додуше, у мањем обиму. Средњовековне медитеранске државе, посебно италијанске приморске републике, укључујући Венецију, Пизу и Ђенову, користиле су галије све до појаве океанских ратних бродова, када су постале превазиђене. Битка код Лепанта 1571. године била је једна од највећих поморских битака у којима су галије одиграле одлучујућу улогу. Галије су се користиле као главни пловило све до увођења широкотрупних ратних бродова са једрима на Медитерану у 17. веку, након чега је њихова употреба настављена али у мањем обиму све до појаве парног погона, када су потпуно избачене из употребе.
Дискографија групе Нирвана
Дискографија групе Nirvana , америчког гранџ бенда, састоји се од 3 студијска албума, 3 уживо албума, 4 компилације, 6 видео-албума, 2 ЕП-а, 2 бокс сета и 21 сингла.
Групу су основали гитариста Курт Кобејн и басиста Крист Новоселић, а бубњари су се често смењивали, а на том месту се најдуже задржао последњи бубњар Дејв Грол. Свој први студијски албум Bleach Nirvana је издала у сарадњи са издавачком кућом Sub Pop. Свој други студијски албум Nevermind постао је један од најпродаванијих алтернативних албума 1990-их. Трећи студијски албум In Utero је такође доживео велики успех иако није достигао број продатих копија као што је то био случај са Nevermind. Након Кобејнове смрти бенд је престао да постоји и неколико песама је издато постхумно што је проузроковало сукоб између осталих чланова бенда са Кобејновом удовицом Кортни Лав. Укупно гледано, бенд је продао око 27.600.000 албума у САД и преко 75.000.000 широм света.
Вести
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
- 21. јул — Председник САД Џо Бајден је одустао од кандидатуре за председника Сједињених Америчких Држава на предстојећим изборима.
- 14. јул — Фудбалска репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Енглеску резултатом 2 : 1.
- 13. јул — Бивши председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рањен је у атентату на предизборном скупу у Батлеру у Пенсилванији.
- 4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер.
- 30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
- 28. јун — Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.
31. јул
- 1201 — Јован Комнин Дебели је на кратко преузео византијски престо од Алексија III Анђела, али је ускоро ухваћен и погубљен.
- 1423 — Енглеска и бургундска војска су у Стогодишњем рату поразили Французе у бици код Кравана близу Осера.
- 1498 — Шпански морепловац Кристoфeр Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад.
- 1919 — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република.
- 1954 — Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8.611 метара.
- 1964 — Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Месеца.
- 1991 — Председници СССР и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета (на слици).
Да ли сте знали
- … да је грчка игра сиртаки настала 1964. године за потребе филма Грк Зорба?
- … да је Џејмс Бјукенан (на слици) једини амерички председник до сада који је био нежења?
- … да је до 1896. Мајами био село са 300 становника, а за нешто више од 100 година тај број се попео на око 404.000 у самом граду?
- … да је лик стрип јунака Корта Малтезеа рађен по лику глумца Берта Ланкастера?
- … да се фобија од дугих речи зове хипотомностросесквипедалиофобија?
- … да мачке у просеку спавају 15 часова дневно?
- … да су колачићи судбине креирани у САД?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,4 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 378.385 корисника отворило налог, а од тога су 702 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице