Споменик Незнаном јунаку

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменик Незнаном јунаку
Monument au soldat inconnu mont Avala.jpg
Споменик Незнаном јунаку
Опште информације
Место Београд
Општина Вождовац
Држава  Србија
Време настанка 1938.
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Београд
Адреса Калемегдан 14. 11000
Званични веб-сајт

Споменик Незнаном јунаку на Авали је монументални маузолеј на врху планине Авала на југоистоку Београда (општина Вождовац). Творац овог споменика је хрватски и југословенски вајар Иван Мештровић. Подигнут је 1938. године.

Историја[уреди]

Свечан помен Незнаном јунаку на Авали 1922.
Разарање минама града на Авали 1934.

У близини средњовековног утврђеног града Жрнова (12-15.век) на врху Авале становници околних села подигли су 1922. године камени споменик на месту гроба непознатог палог ратника из Првог светског рата.

Након нешто више од једне деценије, по жељи краља Александра I Карађорђевића, а у складу са општом акцијом подизања споменика Незнаном јунаку у другим земљама савезницама у том рату (од 1920. године Француској, Енглеској, Италији, Белгији, Канади, САД), порушени су остаци града Жрнова и на том простору изграђено монументално спомен обележје – маузолеј Незнаном јунаку, најмонументалнији јавни споменик на највишој коти Београда. То је постало симболично место одавања почасти свим палим ратницима у ратовима 1912-1918. године.

Ово јe архитектонско-скулпторско дело изведено према нацртима Ивана Мештровића, изузетно ангажованог скулптора у Краљевини Југославији. Уметник је изабран по снази којом је требало да делује споменик таквог значаја. У осмишљавању програмског концепта, поред Мештровића учествовао је и преломну одлуку у избору пројекта донео сам краљ Александар.

Изградња[уреди]

Поглед на споменик са Авалског торња
Споменик Незнаном јунаку

Необрађени блокови гранита, чврстог сивкасто-црног камена (габро) из државног каменолома „Јабланица“, код Мостара у долини Неретве, допремани су до железничке станице у Рипњу код Београда. Одатле су уским колосеком довожени до врха Авале, где су извођени завршни радови полирања и глачања. У ту сврху су до градилишта били доведени струја и вода. Недалеко од старог споменика биле су подигнуте бараке са клесарским радионицама и простором за складиштење материјала. Mонументалне скулптуре каријатида стизале су из Мештровићеве радионице Сплиту у подножје Авале, а затим су као и камени блокови подизане извлачењем до врха вагонетима. Затим су биле постављане дизалицом на високу скелу изграђену око постамента споменика.

Изградња је почела 18. јуна 1934. и трајала је пуне четири године. Темељ као и језгро споменика су изграђени од армираног бетона, а затим су на њега постављани блокови од племенитог тамног камена. Први гранитни блок је положен 19. августа 1935.[1]. Стручњаци Техничке дирекције Управе краљевског двора водили су надзор над подизањем споменика, руководилац радова био је инжењерски пуковник Стеван Живановић, а у израдњи, обради камена и монтирању блокова учествовали су припадници југословенске краљевске војске и морнарице.

На Видовдан 1934. године краљ Александар I Карађорђевић је повељу о подизању меморијала положио у темељ споменика, који је потом освештан. При врху саркофага уклесан је натпис: „АЛЕКСАНДАР I КРАЉ ЈУГОСЛАВИЈЕ НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ“, а на супротној страни година завршетка споменика „MCMXXXVIII“ (1938).

Мештровић је припремио две варијанте изгледа споменика који треба достојанствено да носи идеју славе и одавања почасти. Да би се исказала таква идеја изабрана је једноставна форма, али која чува у себи традицију маузолеја и других очуваних споменика још из периода ране античке уметности. Коначно није одабрана форма храма или светилишта према првобитној замисли, већ монументални саркофаг (камени ковчег) кроз који се пролази – гробница на петостепеном постаменту, симболу петовековног ропства Србије под Турцима. Тако се у овом споменику меморијалног и гробног карактера (маузолеја) прожимају облици и значења античког храма и жртвеника, али и гробнице, а саркофаг истиче континуитет честе форме гробног обележја, нарочито владарских или значајнијих личности, од времена антике и током средњег века. Нарочито је као узор за овај споменик послужила раноантичка гробница персијског владара Кира у старој престоници Пасаргаду, у данашњем Ирану. У постаменту споменика Незнаном јунаку је скривена крипта, подземна просторија, у којој се налази ковчег са посмртним остацима непознатог ратника. Висина споменика је 14,5 м, дужина 36 м, ширина у подножју износи 26 м, док је степениште са прилазне стране дуго 93 м. Првобитно је део концепта била и кружна фонтана, која је касније ипак уклоњена са пролазне осе споменика.

Кирова гробница у иранскоме Пасаргаду престолници некадашњег Ахеменидског царства.

Изглед споменика[уреди]

степенишни прилаз
Споменик Незнаном јунаку на Авали

До маузолеја се стиже каскадним степенишним прилазима, којим су постигнуте изузетне визуре од подножја ка врху споменика. Кроз њега се пролази по подужној оси саркофага, кроз две капије, наглашене удвојеним паровима монументалних каријатида (женских фигура у улози стубова) које су окренуте ка самом пролазу, чиме је указано на важност правца кретања посетиоца. Каријатиде високе 4 метра, исклесане су из једног комада камена од истог материјала као и камени блокови споменика. То су масивне скулптуре на улазу-капији, одевене у различиту народну одећу украшену богатим накитом. У начину обраде одеће спроведена је модерна геометријска стилизација, док су лица реалистична, нека карактеризирана, а нека неутрална. Монументалне босоноге чуварице, достојанственог и неемотивног израза и става, смирене и озбиљне, али нестатичне, стоје у контрапосту (једном ногом опуштено ослоњеном), са рукама прислоњеним уз тело у различитим положајима. Оне су младолике, односно вечно младе жене, симболи мајки свих палих ратника које упућују на идеје вечне, ванвременске славе и идеју југословенства, уједињавања свих националности у Краљевини Југославији, са представама „Босанке, Црногорке, Далматинке, Хрватице, Словенке, Војвођанке, Србијанке и Јужносрбијанке.“ Мештровић је потпуно одговорио захтевима краља Александра, остваривши величанствено дело веома складних пропорција, изузетно прецизне и врхунске уметничке израде који одају утисак дивљења.

По изградњи новог монументалног споменика 1938. године посмртни остаци непознатог српског ратника су из старог спомен обележја, које је потом порушено, положени у нову крипту. Остаци других ратника, који су ту такође били сахрањени, пренети су у костурницу код цркве Ружице на простору Београдске тврђаве, док су војнички предмети предати Војном музеју у Београду. Конзерваторско-рестаураторски радови на споменику су извођени 1967. и 1989. године, а Завод за заштиту споменика културе града Београда израдио је 1993. године пројекат санације и ревитализације споменика. Споменик Незнаном јунаку је утврђен за споменик културе 1984. године, а 1987. за културно добро од изузетног значаја.

Референце[уреди]

  1. "Политика", 20. август 1935, стр. 5. digitalna.nb.rs (приступ. 22. јан. 2016.)

Литература[уреди]

  • Б. М. Степановић, Национални тестамент краља Александра I, Београд 2005 (фототипско изд.издања из 1936)
  • С. Живановић, Споменик незнаном јунаку на Авали 1938-1968, Београд 1968.
  • И. Мештровић, Успомене на политичке људе и догађаје, Загреб 1969.
  • О. Манојловић, Традиције Првог светског рата у београдској јавности 1918-1941, Филозофски факултет 1996. (магистарски рад)
  • Љ. Димић, Културна политика краљевине Југославије 1918 – 1941, књ.1, Београд 1996.
  • Е. Б. Вахтел, Стварање нације, разарање нације, књижевност и културна политика у Југославији, Београд 2001.
  • О. Манојловић Пинтар, Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије, Филозофски факултет 2004. (докторски рад)
  • А. Игњатовић, Од историјског сећања до замишљања националне традиције: споменик Незнаном јунаку на Авали (1934-38), у зборнику Историја и сећање: студије историјске свести, Београд 2006.
  • М.Јовановић, Да ли је срушен само Жрнов ?, Гласник ДКС, бр. 30, Београд 2006.
  • А. Игњатовић, Југословенство у архитектури 1904-1941, Београд 2007.
  • С. и Д. Вицић, Поздрав из Београда 1895 – 1941, књ. 2, Београд 2008.
  • Споменик незнаном јунаку, досије споменика културе, Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда

Спољашње везе[уреди]