Пређи на садржај

Комијска прашума — разлика између измена

Координате: 63° 37′ 33″ N 58° 57′ 9″ E / 63.62583° С; 58.95250° И / 63.62583; 58.95250
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м исправак интерпункције и козметичке измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Protected area of Russia}}
{{УНЕСКО кутијица
{{Infobox UNESCO World Heritage Site
⚫
| WHS = Комијске прашуме
| Image = Four_herous01.JPG
| WHS = Комијске прашуме
| Type = Природно добро
| State Party = {{застава|Русија}}
| Type = Природно добро
| image = Four herous01.JPG
| image_upright = 1.2
| Criteria = vii, ix
| ID =
| caption =
| location = [[Ural Mountains|Урал]], [[Komi Republic|Комија]], [[Russia|Русија]]
⚫
| Region = [[Списак места Светске баштине у Европи|Европа]]
| Year = 1995.
| includes = {{flatlist|
#[[Yugyd Va National Park|Југид-ва (Бистра вода) национални парк]]<ref>[http://www.yugydva.komi.com/publish/436.htm "Clear future for the 'Clear Water', or how Yugyd Va National Park is to develop"] ''Krasnoye Znamya'' (a local newspaper), 15 March 2006, No. 40.</ref>
⚫
| Session = 15.
#[[Pechora-Ilych Nature Reserve|Печоро-Иличскиј]] резерват природе
| Link = http://whc.unesco.org/en/list/980
#[[Yaksha, Komi Republic|Јакша]] шумски округ<ref>[http://www.pechora-portal.ru/biblio/pechorabook/ex.html?/biblio/pechorabook/1991pechorabook002.htm Alexander Nikolaevich Shuvalov (Александр Николаевич Шувалов), "Pechora's White Nights" (БЕЛЫЕ НОЧИ ПЕЧОРЫ)] (A guidebook). Moscow, Profizdat, 1991.</ref><ref>[http://www.cultinfo.ru/fulltext/1/001/007/079/79063.htm Печорские волока] (Pechora Portages) in [[Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary]]</ref><ref>[http://ru.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B5%D1%87%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D0%98%D0%BB%D1%8B%D1%87%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA&stable=0#.D0.A1.D1.81.D1.8B.D0.BB.D0.BA.D0.B8 Pechora-Ilych Nature Reserve]</ref>
}}
| criteria = {{UNESCO WHS type|(vii), (ix)}}(vii), (ix)
⚫
| ID = 719
⚫
| Region = [[Списак места Светске баштине у Европи|Европа]]
| coordinates = {{coord|63|37|33|N|58|57|9|E|format=dms|type:forest_region:RU_dim:500000|display=title, inline}}
| year = 1995
| area = {{convert|2645800|ha|sqmi|abbr=on}}
| buffer_zone = {{convert|650,000|ha|sqmi|abbr=on}}
| website = http://www.vfk.komi.com
| locmapin = European Russia#Europe
⚫
| map_caption = Локација Комијске прашуме
}}
}}


Ред 21: Ред 33:
Одмах по упису на списак Светске баштине заустављена је сеча коју је изводила француска фирма ''HUET'', али упркос заштити још увек траје бесправна сеча и уништавање околине коју чине трагачи злата. Влада републике Коми, упркос забрани, подупире експлоатацију извора злата и покушава померити границе заштићеног подручја како би северне делове парка Југид-ва, где се налазе налазишта, искључили из заштићеног подручја, што је недавно одбио Врховни суд<ref>[http://www.greenpeace.org/russia/ru/campaigns/90164/90173/ Извештај руског Greenpeace-a] {{Wayback|url=http://www.greenpeace.org/russia/ru/campaigns/90164/90173/ |date=20110202095132 }} Посећено 7. фебруара 2011. (rus.)</ref>.
Одмах по упису на списак Светске баштине заустављена је сеча коју је изводила француска фирма ''HUET'', али упркос заштити још увек траје бесправна сеча и уништавање околине коју чине трагачи злата. Влада републике Коми, упркос забрани, подупире експлоатацију извора злата и покушава померити границе заштићеног подручја како би северне делове парка Југид-ва, где се налазе налазишта, искључили из заштићеног подручја, што је недавно одбио Врховни суд<ref>[http://www.greenpeace.org/russia/ru/campaigns/90164/90173/ Извештај руског Greenpeace-a] {{Wayback|url=http://www.greenpeace.org/russia/ru/campaigns/90164/90173/ |date=20110202095132 }} Посећено 7. фебруара 2011. (rus.)</ref>.


== Извори ==
== Географија ==
{{рут}}
The Virgin Komi Forests belong to the [[Ural Mountains]] [[taiga]] [[ecoregion]].<ref name=brit>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/619028/Ural-Mountains Ural Mountains] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150429214610/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/619028/Ural-Mountains |date=29 April 2015 }}, Encyclopædia Britannica on-line</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=P0e8BQAAQBAJ&pg=PA42|title=Russian Regional Economic and Business Atlas|date=August 2013|publisher=International Business Publications|isbn=9781577510291|pages=42}}</ref> Dominant tree species include [[Siberian Spruce]],<ref name="Picea obovata">{{cite iucn |author=Farjon, A. |date=2013 |title=''Picea obovata'' |volume=2013 |page=e.T42331A2973177 |doi=10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42331A2973177.en |access-date=19 November 2021}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.conifers.org/pi/Picea_obovata.php |work=Gymnosperm Database |title=''Picea obovata'' Ledeb. 1833 |author=Christopher J. Earle |access-date=10 December 2014}}</ref><ref>{{cite journal|author=Konstantin V. Krutovskii|author2=Fritz Bergmann |year=1995 |title=Introgressive hybridization and phylogenetic relationships between Norway, ''Picea abies'' (L.) Karst., and Siberian, ''P. obovata'' Ledeb., spruce species studied by isozyme loci |journal=[[Heredity (journal)|Heredity]] |volume=74 |issue=5 |pages=464–480 |doi=10.1038/hdy.1995.67|doi-access=free }}</ref> [[Siberian Fir]]<ref name="Abies sibirica">{{Cite journal | author = Katsuki, T. | author2 = Rushforth, K. | author3 = Zhang, D. | title = ''Abies sibirica'' | journal = [[The IUCN Red List of Threatened Species]] | volume = 2011 | page = e.T42299A10681312 | publisher = [[IUCN]] | date = 2011 | url = http://www.iucnredlist.org/details/42299/0 | doi = 10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T42299A10681312.en | access-date = 10 January 2018}}</ref><ref Name="Ascomycetous fungi of Siberia">{{cite journal|last1=Morozova|first1=T. I.|last2=Vasilyeva|first2=L. N. |date=2003 |title=Ascomycetous fungi of Siberia. I. ''Delphinella balsameae'' - the causal agent of the shoot blight of Siberian fir.|language=RU |url=https://www.binran.ru/files/journals/MiF/MiF_2003_37_1.pdf |journal=Mikologiya i Fitopatologiya |volume=37 |issue=1 |pages=59-61 |ISSN=0026-3648}}</ref> and [[Siberian Larch]],<ref name="Larix sibirica">{{Cite journal | author = Farjon, A. | title = ''Larix sibirica'' | journal = [[The IUCN Red List of Threatened Species]] | volume = 2013 | page = e.T42317A2971987 | publisher = [[IUCN]] | date = 2013 | url = http://www.iucnredlist.org/details/42317/0 | doi = 10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42317A2971987.en | access-date = 12 December 2017}}</ref><ref name="262455-1" >{{cite web |url=http://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:262455-1 |title=''Larix sibirica'' Ledeb. |author=<!--Not stated--> |date=2017 |website=Plants of the World Online |publisher=Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew |access-date=11 April 2021 }}</ref> while the most prominent [[mammal]]s are the [[reindeer]], the [[sable]], the [[mink]] and the [[hare]].


The site corresponds to Russia's [[Pechora-Ilych Nature Reserve]] and [[Yugyd Va National Park]]. Its [[World Heritage Site]] status was recognised in 1995, making it the first natural World Heritage Site in the country. This recognition brought the site additional funding from abroad and saved it from imminent logging by a French company ([[HUET Holding]]). However, conservation threats remain, [[illegal logging]] and gold-mining in particular. Deposits of [[gold]] in the northern part of the Yugyd-Va National Park were to be mined prior to 1995.

== Опасности ==

Упркос томе што је ово подручје признато као место светске баштине, иницијативе вађења злата активно се воде од стране шефа републике и Министарства природе Комија.

== Галерија ==
<gallery widths="250px" heights="180px">
File:Virgin Komi Forests-119480.jpg|[[Sosnogorsk|Сосногорск]], Република Комија<ref>[http://www.yugydva.komi.com/publish/436.htm "Clear future for the 'Clear Water', or how Yugyd Va National Park is to develop"] ''Krasnoye Znamya'' (a local newspaper), 15 March 2006, No. 40.</ref>
File:Entrance to Pechora-Ilych Biosphere Reserve.jpg|alt=|Печоро-Иличскиј резерват природе<ref name="ecomap">{{cite web|title=Map of Ecoregions 2017|url=https://ecoregions2017.appspot.com/|publisher=Resolve, using WWF data|language=en|access-date=September 14, 2019}}</ref>
</gallery>

== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite web|author=Kottek, M., J. Grieser, C. Beck, B. Rudolf, and F. Rubel, 2006|title=World Map of Koppen-Geiger Climate Classification Updated|url=http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/pdf/Paper_2006.pdf|publisher=Gebrüder Borntraeger 2006|language=en|access-date=September 14, 2019}}
* {{cite web|title=Dataset - Koppen climate classifications|url=https://datacatalog.worldbank.org/dataset/world-maps-k%C3%B6ppen-geiger-climate-classification|publisher=World Bank|language=en|access-date=September 14, 2019}}
* [http://goliath.ecnext.com/coms2/summary_0199-30316_ITM Aleksandr V. Chalyshev, "Nutrient composition of milk from domesticated taiga moose during the lactation period"], ''Alces'', 01-JAN-2002
* [https://web.archive.org/web/20110706184646/http://bolt.lakeheadu.ca/~alceswww/Suppl2/Suppl2_93.pdf Nelly A. Moyseenko, "Components of red blood in young moose"], ''[[Moose|Alces]]'' Supplement 2: pp. 93-97 (2002)
* [https://doi.org/10.1023%2FA%3A1012615222837 T.I. Kochan, "Seasonal Adaptation of Metabolism and Energy in the Pechora Taiga Moose Alces alces"] [Journal of Evolutionary Biochemistry and Physiology],
Volume 37, Number 3 / May, 2001
* [https://www.jstor.org/stable/2741071 Paul F. Wilkinson, "Oomingmak: A Model for Man-Animal Relationships in Prehistory"] ''Current Anthropology'', Vol. 13, No. 1 (Feb., 1972), pp. 23-44.
* [https://www.jstor.org/stable/2460291 Charles T. Robbins, Barbara L. Robbins, "Fetal and Neonatal Growth Patterns and Maternal Reproductive Effort in Ungulates and Subungulates"] ''American Naturalist'', Vol. 114, No. 1 (Jul., 1979), pp. 101-116
* [http://press.alledu.ru/publication/432/959 Vladimir Golovner (Владимир ГОЛОВНЕР) "Primaeval forest, White nights, Dwarfed birches: Second Inter-Regional Schoolchildren's Expedition to the Northern Urals" (Лес первобытный, ночь белая, береза угнетенная: Вторая межрегиональная экологическая экспедиция школьников на Северный Урал)] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070928210834/http://press.alledu.ru/publication/432/959 |date=2007-09-28 }}. ''Uchitelskaya Gazeta'' (Учительская газета), 07-Oct-2003
* {{RussiaAdmMunRef|ko|adm|law}}
* {{RussiaAdmMunRef|ko|mun|list}}
* {{cite web | title = UCI World Cup Classics | work = UCI | url = http://www.uci.ch/imgArchive/Track/World%20Cup/2006-2007/info%20g%C3%A9n%C3%A9%20Moscou%20anglais.pdf | access-date=2008-02-28}}
* {{cite book|author=Geological Society of London|author-link=Geological Society of London|title=The Quarterly journal of the Geological Society of London|url=https://archive.org/details/bub_gb_dy8RAAAAIAAJ|year=1894|publisher=The Society|page=[https://archive.org/details/bub_gb_dy8RAAAAIAAJ/page/n74 53]}}
* {{cite book|last1=Murchison|first1=Roderick Impey|author-link1=Roderick Impey Murchison|author2=de Verneuil, Edouard |author3=Keyserling, Alexander |title=The Geology of Russia in Europe and the Ural Mountains|url=https://archive.org/details/bub_gb_06hAAAAAcAAJ|year=1845|publisher=John Murray|author-link2=Édouard de Verneuil|author-link3=Alexander Keyserling}}
* {{Cite web|url=http://welcome-ural.ru/tours/309/|title=Climbing the highest mountains of the Nether-Polar Ural ::: Ural Expedition & Tours|website=welcome-ural.ru}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=UEFdDwAAQBAJ&dq=ural+mountains&pg=PA404|title=Geomorphology of Europe|year=2016|isbn=9781349173464|pages=404|last1=Embleton|first1=Clifford}}
* {{cite book|author=Brown, D. and Echtler, H. |year=2005|chapter=The Urals|editor=Selley, R. C.; Cocks, L. R. M. and Plimer, I. R. |title=Encyclopedia of Geology|volume=2|publisher= Elsevier|pages= 86–95|isbn=978-0126363807}}
* {{cite book|author=Cocks, L. R. M. and Torsvik, T. H. |year=2006|url=http://www.geodynamics.no/guest/GeolSoc06.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20090731085326/http://www.geodynamics.no/guest/GeolSoc06.pdf |url-status=dead |archive-date=2009-07-31 |chapter=European geography in a global context from the Vendian to the end of the Palaeozoic|editor=Gee, D. G. and Stephenson, R. A. |title=European Lithosphere Dynamics|publisher= Geological Society of London|volume=32|pages= 83–95|isbn=978-1862392120}}
* {{Cite journal | doi = 10.1144/SP327.9|url=https://www.researchgate.net/publication/249552596| title = The evolution of the Uralian orogen| journal = Geological Society, London, Special Publications| volume = 327| pages = 161–195| year = 2009| last1 = Puchkov | first1 = V. N.|issue=1|bibcode=2009GSLSP.327..161P|s2cid=129439058}}
* {{Cite journal | doi = 10.1016/j.earscirev.2008.05.001| title = Mountain building processes during continent–continent collision in the Uralides| journal = Earth-Science Reviews| volume = 89| issue = 3–4| pages = 177| year = 2008| last1 = Brown | first1 = D.| last2 = Juhlin | first2 = C.| last3 = Ayala | first3 = C.| last4 = Tryggvason | first4 = A.| last5 = Bea | first5 = F.| last6 = Alvarez-Marron | first6 = J.| last7 = Carbonell | first7 = R.| last8 = Seward | first8 = D.| last9 = Glasmacher | first9 = U.| last10 = Puchkov | first10 = V.| last11 = Perez-Estaun | first11 = sexbombA.| bibcode = 2008ESRv...89..177B|url=https://www.researchgate.net/publication/236880030}}
* {{Cite journal| doi = 10.1016/S0012-821X(00)00374-5| url = http://online.sfsu.edu/leech/papers/Leech2001.pdf| title = Arrested orogenic development: Eclogitization, delamination, and tectonic collapse| journal = Earth and Planetary Science Letters| volume = 185| pages = 149–159| year = 2001| last1 = Leech| first1 = M. L.| issue = 1–2| bibcode = 2001E&PSL.185..149L| access-date = 28 August 2015| archive-date = 23 April 2021| archive-url = https://web.archive.org/web/20210423101950/http://online.sfsu.edu/leech/papers/Leech2001.pdf| url-status = dead}}
* {{Cite journal| doi = 10.1144/0016-764901-147| url = http://hera.ugr.es/doi/15084310.pdf| title = Insights into orogenesis: Getting to the root of a continent-ocean-continent collision, Southern Urals, Russia| journal = Journal of the Geological Society| volume = 159| issue = 6| pages = 659| year = 2002| last1 = Scarrow| first1 = J. H.| last2 = Ayala| first2 = C.| last3 = Kimbell| first3 = G. S.| bibcode = 2002JGSoc.159..659S| s2cid = 17694777| access-date = 28 August 2015| archive-date = 17 June 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120617054227/http://hera.ugr.es/doi/15084310.pdf| url-status = live}}
* {{cite web|url=http://bse.sci-lib.com/article114360.html|title=Урал (географич.) (Ural (geographical))|publisher=[[Great Soviet Encyclopedia]]|access-date=22 June 2020|archive-date=9 April 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220409032152/http://bse.sci-lib.com/article114360.html|url-status=live}}
{{refend}}


== Спољашне везе ==
== Спољашне везе ==
Ред 29: Ред 83:
* [http://www.nhpfund.org/nominations/komi.html Komijske prašume] na [http://www.nhpfund.org/ Фондација заштите светске баштине]
* [http://www.nhpfund.org/nominations/komi.html Komijske prašume] na [http://www.nhpfund.org/ Фондација заштите светске баштине]
* [https://archive.today/20070610195308/http://www.unep-wcmc.org/sites/wh/komi.html UNEP-WCMC светска баштина Комијске прашуме]
* [https://archive.today/20070610195308/http://www.unep-wcmc.org/sites/wh/komi.html UNEP-WCMC светска баштина Комијске прашуме]
* [https://web.archive.org/web/20060823071007/http://www.trpk.ru/see/reserve.html Pechora-Ilych Nature Reserve]
* [https://web.archive.org/web/20061206011228/http://reserves.biodiversity.ru/pilych/index.html Pechora-Ilych National Biosphere Nature Reserve]
* [https://web.archive.org/web/20060823070757/http://www.trpk.ru/see/elk.html D.V. Zhitnev (Д.В.Житенев), M.M. Serebryanny (М.М.Серебрянный) "Research Activities in Pechora Ilych Nature Reserve. World's First Experimental Moose Farm". (Научная деятельность в Печоро-Илычском заповеднике. Первая в мире опытная лосеферма)] (1988)
* [http://losyzapovednik.narod.ru/ Pechora Ilych Reserve "moose farm", a recent trip report]
* [http://www.macaulay.ac.uk/livestocksystems/feasibility/moosefeas.pdf T.Lecomte, "La réintroduction de l'Elan (Alces alces) dans les zones humides: Un projet dans le cadre du développement durable des zones humides éfavorisées"] (Nov-1998)
* E.P. Knorre. "Change in the behavior of moose with age during the domestication", ''Le Naturaliste Canadien'', volume 101 (1974), No. 1-2, p.&nbsp;371-377.


{{Светска баштина у Русији}}
{{Светска баштина у Русији}}

Верзија на датум 1. април 2023. у 17:29

Комијска прашума
Светска баштина Унеска
Званично имеКомијске прашуме
МестоУрал, Комија, Русија
Координате63° 37′ 33″ N 58° 57′ 9″ E / 63.62583° С; 58.95250° И / 63.62583; 58.95250
Површина2.645.800 ha (10.215 sq mi)
Укључује
  1. Југид-ва (Бистра вода) национални парк[1]
  2. Печоро-Иличскиј резерват природе
  3. Јакша шумски округ[2][3][4]
КритеријумПриродна: Природно добро: 
Референца719
Упис1995 (19. седница)
Веб-сајтhttp://www.vfk.komi.com
Комијска прашума на карти Русије
Комијска прашума
Локација Комијске прашуме
Комијска прашума на карти Европе
Комијска прашума
Локација Комијске прашуме

Комијске прашуме (руски: Девственные леса Коми) је највећа европска прашума (32,800 км²). Налази се на северном делу Урала у руској републици Коми. Год. 1995, уписана је на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Европи као највеће подручје тајге, тундре и мочварних тресетишта с рекама и природним језерима, на којима успевају углавном четинари, али и врбе и брезе.

Највећи европски национални парк Југид-ва
Поштанске марке с мотивима Комијске прашуме из 2003. год.

Заштићено подручје одговара руским заштићеним подручјима природног резервата Печора-Иљич (Печоро-Илычский заповедник) и националног парка Југид-ва (Югыд ва), највећег у Русији и Европи (18.917 км²).

Најзаступљеније дрвеће су Сибирска смрека (Picea obovata), Сибирска јела (Abies sibirica) и Сибирски ариш (Larix sibirica). Фауна укључује више од 200 врста птица и многе врсте ретких риба, док су најзаступљенији сисари: ирвас (Rangifer tarandus), самур (Martes zibellina), Европски визон (Mustela lutreola) и зец (Lepus europaeus).

Одмах по упису на списак Светске баштине заустављена је сеча коју је изводила француска фирма HUET, али упркос заштити још увек траје бесправна сеча и уништавање околине коју чине трагачи злата. Влада републике Коми, упркос забрани, подупире експлоатацију извора злата и покушава померити границе заштићеног подручја како би северне делове парка Југид-ва, где се налазе налазишта, искључили из заштићеног подручја, што је недавно одбио Врховни суд[5].

Географија

The Virgin Komi Forests belong to the Ural Mountains taiga ecoregion.[6][7] Dominant tree species include Siberian Spruce,[8][9][10] Siberian Fir[11][12] and Siberian Larch,[13][14] while the most prominent mammals are the reindeer, the sable, the mink and the hare.

The site corresponds to Russia's Pechora-Ilych Nature Reserve and Yugyd Va National Park. Its World Heritage Site status was recognised in 1995, making it the first natural World Heritage Site in the country. This recognition brought the site additional funding from abroad and saved it from imminent logging by a French company (HUET Holding). However, conservation threats remain, illegal logging and gold-mining in particular. Deposits of gold in the northern part of the Yugyd-Va National Park were to be mined prior to 1995.

Опасности

Упркос томе што је ово подручје признато као место светске баштине, иницијативе вађења злата активно се воде од стране шефа републике и Министарства природе Комија.

Галерија

Референце

  1. ^ "Clear future for the 'Clear Water', or how Yugyd Va National Park is to develop" Krasnoye Znamya (a local newspaper), 15 March 2006, No. 40.
  2. ^ Alexander Nikolaevich Shuvalov (Александр Николаевич Шувалов), "Pechora's White Nights" (БЕЛЫЕ НОЧИ ПЕЧОРЫ) (A guidebook). Moscow, Profizdat, 1991.
  3. ^ Печорские волока (Pechora Portages) in Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary
  4. ^ Pechora-Ilych Nature Reserve
  5. ^ Извештај руског Greenpeace-a Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2011) Посећено 7. фебруара 2011. (rus.)
  6. ^ Ural Mountains Архивирано 29 април 2015 на сајту Wayback Machine, Encyclopædia Britannica on-line
  7. ^ Russian Regional Economic and Business Atlas. International Business Publications. август 2013. стр. 42. ISBN 9781577510291. 
  8. ^ Farjon, A. (2013). „Picea obovata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2013: e.T42331A2973177. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42331A2973177.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  9. ^ Christopher J. Earle. „Picea obovata Ledeb. 1833”. Gymnosperm Database. Приступљено 10. 12. 2014. 
  10. ^ Konstantin V. Krutovskii; Fritz Bergmann (1995). „Introgressive hybridization and phylogenetic relationships between Norway, Picea abies (L.) Karst., and Siberian, P. obovata Ledeb., spruce species studied by isozyme loci”. Heredity. 74 (5): 464—480. doi:10.1038/hdy.1995.67 Слободан приступ. 
  11. ^ Katsuki, T.; Rushforth, K.; Zhang, D. (2011). „Abies sibirica”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2011: e.T42299A10681312. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T42299A10681312.en. Приступљено 10. 1. 2018. 
  12. ^ Morozova, T. I.; Vasilyeva, L. N. (2003). „Ascomycetous fungi of Siberia. I. Delphinella balsameae - the causal agent of the shoot blight of Siberian fir.” (PDF). Mikologiya i Fitopatologiya (на језику: руски). 37 (1): 59—61. ISSN 0026-3648. 
  13. ^ Farjon, A. (2013). „Larix sibirica”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2013: e.T42317A2971987. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42317A2971987.en. Приступљено 12. 12. 2017. 
  14. ^ „Larix sibirica Ledeb.”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2017. Приступљено 11. 4. 2021. 
  15. ^ "Clear future for the 'Clear Water', or how Yugyd Va National Park is to develop" Krasnoye Znamya (a local newspaper), 15 March 2006, No. 40.
  16. ^ „Map of Ecoregions 2017” (на језику: енглески). Resolve, using WWF data. Приступљено 14. 9. 2019. 

Литература

Volume 37, Number 3 / May, 2001

Спољашне везе

Комијска прашума на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комијска_прашума&oldid=25660765”