Jezero
Iz projekta Википедија
- Za ostale upotrebe, pogledajte Jezero (višeznačna odrednica).
.
Jezero je prirodno udubljenje, depresija, na kopnu ispunjeno vodom, koje nije direktno povezano sa svetskim morem, a koje je relativno velikih dimenzija. Zvanično u klasifikaciji se ne primenjuje minimalna površina koju treba da zahvata jezero, ali se često pominje da jezero ne bi trebalo da ima površinu ispod 1 hektara.
Jezera mogu imati pritoke, otoke, a jezero koje ima i pritoku i otoku zove se protočno jezero. Najveća i najdublja jezera su tektonskog porekla. U njima se nalazi preko 95% ukupne količine jezerske vode. Ova jezera ispunjavaju udubljenja nastala tektonskim pokretima, odnosno tektonskim poremećajima Zemljine površine. Najveće jezero (po površini i količini vode) je Kaspijsko jezero. Najniže jezero je Mrtvo more (oko 400 m ispod nivoa mora), najdublje Bajkalsko jezero (1620 m). Najbrojnija su lednička jezera.
Termin jezero takođe se koristi za opisivanje prirodnih obeležja poput jezera Ajre koje je većinu vremena suvo ali se napuni tokom sezonskih obilnih kiša. Mnoga jezera su veštačka pa se stvaraju za hidroelektričnu proizvodnju (pretvaranje hidro u električnu energiju - struju), rekreaciju (plivanje...), snadbevanje vodom, itd.
Finska je poznata kao država hiljadu jezera, a Minesota kao zemlja deset hiljada jezera. Velika jezera Severne Amerike poreklom su iz ledenog doba. Preko 60% svetskih jezera nalazi se u Kanadi pretežno zato jer ovom zemljom dominira neulančani sistem oticanja.
Jezera su važna za privredu i saobraćaj (Jezera u Severnoj Americi, Kaspijsko jezero); dobijaju se soli (Mrtvo more); neka su bogata ribom, služe za snadbevanje vodom i regulisanje vodostaja na rekama.
Sadržaj |
[uredi] Podela jezera
Jezera se dele po načinu nastanka korita ili po hidrografskim, fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama.
Hemijski, prema koncentraciji soli u vodi jezera se dele na: slatkovodna i slana jezera.
Podela po mestu i načinu nastanka:
- meteorska (kosmična) - nastala usled udara meteorita
- tektonska - nastala usled tektonskih pokreta (zemljotresi).
- lednička - nastala glacijalnim procesom, radom lednika (uglavnom su uska i duboka sa strmim obalama)
- vulkanska - nastala radom vulkana (u kraterima vulkana ili pregrađivanjem reka potocima lave)
- priobalna - nastala povlačenjem mora iz zaliva
- kraška - nastala u depresijama u kraškim terenima
- rečna - nastala menjanjem toka reke (napuštanjem starog korita)
- eolska - nastala radom vetra (u depresijama nastalim eolskim procesom, koje voda potom ispuni)
[uredi] Najpoznatija jezera
- Kaspijsko jezero, slano jezero, površine oko 394.299 km².
- Gornje jezero, slatkovodno jezero, površine oko 82.414 km².
- Bajkalsko jezero, najdublje na svetu, dubine 1.741 m.
- Jezero Titikaka, najviše plovno jezero, 3821 mnv.
- Mrtvo more, jezero sa najvećom koncentracijom soli i najniže na svetu, -396 mnv.
- Jezero Toba, vulkansko jezero, najveće jezero smešteno u kalderi na ostrvu Sumatra.
[uredi] Najveća jezera po kontinentima
- Afrika - Viktorijino jezero, takođe drugo po veličini sltkovodno na Zemlji koje se koristi za snabdevanje pitkom vodom.
- Antarktik - Jezero Vostok, ledničko.
- Azija - Kaspijsko jezero, najveće na svetu.
- Australija - Jezero Iri.
- Evropa - Jezero Ladoga, severozapadna Rusija.
- Severna Amerika - Jezero Superior.
- Južna Amerika - Jezero Titikaka.
