Juraj Rukavina
Juraj Rukavina | |
|---|---|
| Datum rođenja | 4. februar 1898. |
| Mesto rođenja | Perušić, Austrougarska |
| Datum smrti | jun 1945. |
| Mesto smrti | Zagreb, DF Jugoslavija |
Juraj (Juco) Rukavina (Perušić, 4. februar 1898 — Zagreb, jun 1945) bio je hrvatski ustaša, komandant koncentracionog logora Jadovno i vođa Velebitskog ustanaka 1932. godine. Za vreme NDH, pukovnik Ustaške vojnice. Uz Antu Pavelića i Maksa Luburića, jedan je od trojice najodgovornijih za zločine ustaškog režima.[1] Osuđen na smrt i streljan u junu 1945. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rukavina je bio bivši poručnik austrijske i jugoslovenske vojske. U ustaški pokret zavrbovao ga je Andrija Artuković i zadužio ga da stvara ustašku organizaciju u perušićkom srezu.[2] Postavljen je i za tabornika perušićkog sreza.[3] Rukavina je zajedno sa Artukovićem, Markom Došenom i Josipom Tomljenovićem bio organizator Velebitskog ustanka.[4] Pokušaj ustanka je propao, a Rukavina je bio jedini od organizatora koji nije pobegao u italijanski Zadar.[5] Uhapšen je i pred Državnim sudom za zaštitu države je osuđen na smrt vešanjem, ali ga je kralj Aleksandar pomilovao i preinačio kaznu na doživotnu robiju.[5]
Rukavina je pomilovan i pušten iz zatvora. Za razliku od većine ustaša koje su bile pronemački nastrojene, Rukavina je spadao u manju u grupu ustaša koja je bila za Italiju i Pavelića.[6] Ova grupa je postajala sve uticajnija, naročito od 1940. kada je Pavelić uspeo da ponovo reorganizuje ustaški pokret u Italiji nakon smene Milana Stojadinovića.[6]
Posle Aprilskog rata i uspostave NDH, Pavelić je Rukavinu postavio na kratko za prvog komandanta Ustaške vojnice, pre nego što ga je na tom mestu zamenio pukovnik Franjo Lukac.[7] U maju 1941. Rukavina je obrazovao logor Jadovno na Velebitu, ali nije bio njegov upravnik.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Tomasevich 2002, str. 556.
- ^ Basta 1986, str. 64.
- ^ Basta 1986, str. 47.
- ^ Basta 1986, str. 32.
- ^ a b Basta 1986, str. 33.
- ^ a b Basta 1986, str. 50.
- ^ Basta 1986, str. 118.
- ^ Basta 1986, str. 128–129.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 izd.). Beograd: Privredni pregled.
- Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber, Školska knjiga.
- Krizman, Bogdan (1978). Ante Pavelić i ustaše. Zagreb: Globus. ISBN 978-86-343-0130-4.
- Krizman, Bogdan (1980). Pavelić između Hitlera i Musolinija. Zagreb: Globus.
- Krizman, Bogdan (1983). Ustaše i Treći Reich. 1. Zagreb: Globus.
- Krizman, Bogdan (1983). Ustaše i Treći Reich. 2. Zagreb: Globus.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
