Blerio XI

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Blerio XI

Avion Blerio XI u letu
Avion Blerio XI u letu

Opšti podaci
Namena sportski avion.
Posada 1 pilot
Broj putnika 0
Proizvođač Louis Blériot
Probni let 23. Januar 1909
Dimenzije
Dužina 7,05 m
Visina 2,52 m
Raspon krila 7,81 m
Površina krila 14,0 m²
Masa
Prazan 320 kg
Normalna poletna 625 kg
Pogon
Broj motora 2 motora
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor Anzani 3 cilindra
Snaga KEM-a 18,4 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 74 km/h
Dolet 267 km
Plafon leta 1.000 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Blerio XI je bio jednokrilac i rađen u dve verzije jednosed i dvosed. U njega su ugrađivani razni motori i našao je široku primenu u takmičenjima i kao avion za obuku pilota. Vojnu verziju ovog aviona su kupile mnoge zemlje. Kao izviđački avion je služio u ratovima pre i za vreme Prvog svetskog rata. Tri ova aviona je 1912. godine kupila Kraljevina Srbija i već 1913. godine ih koristila u balkanskom i kasnije u Prvom svetskom ratu.[1][2]

Ovaj avion je ušao u istoriju vazduhoplovstva time što je njime Luj Blerio 25. jula 1909. napravio prvi let preko Lamanša.[3]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Blerio XI iznad Lamanša 25. jula 1909.
Crtež aviona Blerio XI u tri projekcije
Luj Blerio u letu sa avionom Blerio XI
Oskar Bider sa avionom Blerio XI preleće Alpe 1913.

Luj Blerio projektant i proizvođač aviona je svoju jedanaisticu napravio na bazi uspešnog aviona osmice sa kojom je u jesen 1908. godine preleteo razdaljinu od 28 km od Turija do Arteneja. U međuvremenu je napravio još dva aviona jedan jednokrilac (Blerio 9) a drugi dvokrilac (Blerio 10) ali njima nije bio zadovoljan. Najveći problem je bilo nepoznavanje osnovnih principa aerodinamike i nepouzdanost motora. Aerodinamičke probleme je rešavao eksperimentišući, što je bilo veoma opasno jer je Luj bio i probni pilot.

Da reši problem sa motorom Luj Blerio je stupio u kontakt sa Aleksandrom Ancinijem koji je pravio pouzdane motore za motocikle i od njega nabavio motor 3-o cilindrični Anzani "W" rasporeda cilindara snage 19 kW koji je ugradio u svoj avion i njime preleteo Lamanš 25. jula 1909. godine. Od tad počinje nagli razvoj avijacije ne samou Fracuskoj nego u celom svetu.

Posle ovog uspeha Luj Blerio je stekao svetsku slavu i prokrčio sebi put ka profesionalnom aviograditelju jer su porudžbine počele da pristižu sa svih strana sveta.

Blerio XI je odmah naišao na široku primenu, prvo je korišćen za obuku pilota, zatim za demonstracione letove i obaranje svetskih rekorda, za prenošenje pošte i vojne potrebe (za izviđanje i korekciju artiljerijske vatre).

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona Blerio XI je bio u stvari rešetkasta drvena konstrukcija napravljena od jasenovog drveta, čija su polja bila učvršćena žičanim zategama. U raznim fazama razvoja ovog aviona trup ili nije oblagan oplatom ili je oblagan platnom a kasnije i aluminijumskim limom. Sa prednje strane drvene konstrukcije trupa bio je postavljen nosač motora aviona napravljen od zavarenih čeličnih elemenata. Nosač motora je bio prilagođen motoru koji se ugrađivao u avion. Iza motora a ispred pilota nalazila su se dva rezervoara jedan za benzin a drugi za ulje. Kod aviona koji su imali ugrađene rotativne motore, ti motori su bili zaštićeni limenom oblogom. Iznad i ispod trupa aviona su bile čelične konstrukcije u obliku piramide koje su služile za postavljanje zatezača krila i točkića preko kojih su klizile sajle upravljačkog mehanizma aviona.

Pogonska grupa: U toku veka trajanja ovog aviona (razvoj + proizvodnja + eksploatacija) na avion su ugrađivani različiti motori počevši od 7-o cilindični linijski R.E.P snage 26 kW, 3-o cilindrični Anzani „W” rasporeda cilindara snage 19 kW, 3-o cilindrični Anzani „Y” rasporeda cilindara snage 22 kW, zatim rotativni radijalni motori Gnome 37 kW sa 7 cilindara, Gnome 7B snage 52 kW sa 7 cilindara, motor Gnome 9 cilindara i Le Rhone snage 60 kW do motora sa duplom zvezdom i 14 cilindara Gnome Double Lambda snage 100 kW. Na motor je bila pričvršćena od orahovog drveta napravljena dvokraka vučna elisa fiksnog koraka, prečnika 2 metra.

Trup aviona se završavao repom na kome se nalazilo vertikalno kormilo pravca. Kormilo pravca je bilo drvene konstrukcije obloženo platnom a čeličnim sajlama je bilo povezano sa upravljačkim mehanizmom. Visinsko kormilo se nalazilo ispod trupa aviona na repnom delu. Kod prvih varijanti aviona Blerio XI visinsko kormilo se sastojalo iz tri dela, centralni deo je bio fiksan a na njega su bila vezana dva poketna dela sa leve i desne strane upravljiva iz kabine pilota pomoću čeličnih užadi. Kasnije varijante ovog aviona su imale visinsko kormilo onako kako se nalazi na savremenim avionima (sa krilcima).

Krilo je bilo drvene konstrukcije sa dve remenjače koje su povezivale drvena rebra tankog aero profila krila. Prednja remenjača je žičanim zatezačima sa gornje strane bila fiksirana za čeličnu piramidu a sa donje strane aviona za drvenu konstrukciju trupa aviona. Zadnja ramenjača, koja je manjeg poprečnog preseka od prednje ramenjače i time omogućila veći savitljivost krila je bila čeličnim sajlama vezana za upravljački mehanizam aviona a upravljanje se ostvarivalo savijanjem dela krila aviona. Krila su bila presvučena impregniranim platnom. Krajevi krila su bili zaobljeni.

Radi lakšeg transporta kod kasnijih varijanti ovog aviona (naročito vojnih verzija) moglo se krilo na veoma lak način rastaviti od trupa aviona.

Stajni trap aviona je bio klasičnog tipa sa prednja dva točka kao kod bicikla a treća oslona tačka je bila drvena drljača postavljena ispod repnog dela trupa. Točkovi stajnog organa su se nalazili u viljuškama napravljenih od čeličnih cevi koje su bile pričvršćene za drvene nosače trupa. Amortizacija udara pri sletanju izvedena je pomoću opruga. Kod nekih varijanti ovog aviona se umesto drljače nalazili drveni klizači u obliku sanki ili je imao biciklistički točak.

Vaijante aviona Blerio XI[uredi | uredi izvor]

  • Blerio XI Militaire - Vojni jednosed sa motorom Gnome 50 KS (37 kW).
  • Blerio XI Artillerie - Sličan vojnoj verziji stom razlikom što se može rastaviti na dva dela radi transporta.
  • Blerio XI-2 - Standardni tandem dvosed za krstarenje, izviđanje i obuku sa rotativnim motorom Gnome 7B snage 70 KS (52 kW).
  • Blerio XI-2 bis - Dvoseda verzija sa sedištima jedno pored drugog, Dimenzije aviona dužina 8,32 m, razmah krila 10,97 m
  • Blerio XI-2 Hidroavion - Dvosedi hidroavion razmaha krila 11 m, pokreće ga motor Le Rhone 80 KS (60 kW).
  • Blerio XI-2 Artillerie - Vojna varijanta dvoseda pokreće ga motor snage 70 KS (52 kW) Gnome rotativni klipni zvezdasti motor.
  • Blerio XI-2 Génie - Vojna verzija projektovana za lakši transport, može se rastaviti na više delova, sastavljanje traje 25 minuta.
  • Blerio XI-2 BG - Dvoseda verzija sa visoko postavljenim krilom parasol model.
  • Blerio XI-3 - Troseda tandem verzija aviona, sa motorom dupla zvezda 14 cilindara Gnome Double Lambda snage 140 KS (100 kW). Razmah krila 11,35 m, dužina 8,5 m.
  • Blerio XI E1 - Jednoseda verzija za obuku pilota.
  • Blerio XI R1 Pinguin - Ruler avion za obuku pilota na zemlji sa skraćenim krilom, opremljen motorom Anzani snage 35 KS (26 kW) ili isluženim motorima Gnome snage 50 KS (37 kW).
  • Blerio XI Thulin A - Licencno proizveden avion Blerio XI u Švedskoj.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Odmah nakon preletanja kanala Lamanš došlo je do nagle popularizacije vazduhoplovstva uopšte i nastala je povećana potražnja aviona. Avioni su korišćeni pre svega za obuku pilota. Sam Luj Blerio je otvorio nekoliko škola za obuku pilota u Francuskoj u koju su dolazili učenici ne samo iz Evrope nego i iz clog sveta.

Druga oblast primene aviona je bila sportsko turistička, a teća avioni su korišćeni za demonstracije, aeromitinge kao cirkuska atrakcija, i za obaranje svetskih rekorda u vazduhoplovstvu što je sve više uzimalo maha tako da su se pravili specijalni avioni za ovu namenu. Sa avionom Blerio XI su oborena tri puta svetski rekord u brzini: prvi put 24. avgusta 1909. sa pilotom Luis Bleriom od 74,318 km/h, drugi put 29. oktobra 1910. pilot Alfred Leblank je postigao rekord od 109,756 km/h i treći put isti pilot 12. januara 1911. sa brzinom od 125,000 km/h.[4]

Zabeleženo je da je avion Blerio XI korišćen u Australiji za prenos pošte, pilot Maurice Guillaux je svojim avionom 16. jula 1914. godine preneo na liniji Melburn-Sidnej 2000 poštanskih karti i određen broj pisama, taj avion se danas čuva u muzeju vazduhoplovstva u Sidneju.

Najmasovnija upotreba aviona Blerio je bila za vojne potrebe jer je većina vojski prepoznala u avionu korisno višenamensko sredstvo. Za avion Blerio bila su vezana imena mnogih poznatih pilota kao što su: Oskar Bider-prvi preleteo Alpe, Jean Conneau-preleteo rutu Rim-Pariz, Roland Garros-prvi leteo na visini 5.000 m i ostali.

Korišćenje aviona Blerio XI u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Avion Blerio XI iz sastava Srpske Vojske 1915.
Avion Blerio XI Pingvin Prva srpska pilotska škola Požarevac 1915.

Prvi avioni Blerio XI u Vojsku Kraljevine Srbije su uvedeni 27. decembra 1912 to su bili avioni Blerio XI-2 Artillerie i Blerio XI-2 bis, treći avion Blerio XI-2 je zaplenjen 16. novembra 1913. godine od bugarske vojske. Još dva aviona Blerio XI-2 Génie su stigla iz Francuske aprila meseca 1915. godine.

Prvi borbeni let srpskog vazduhoplovstva avionom Blerio izveden je 29. aprila 1912. godine nad Skadrom gde su ovim avionom poručnik Ž. Stanković i narednik M. Tomić izviđali utvrđene položaje turske vojske za potrebe crnogorske vojske i srpske artiljerije kod opsade Skadra[5].

U toku Prvog svetskog rata Srpska avijatika je uzela aktivno učešće u ratnim operacijama izviđajući položaje Austrougarske vojske preko Drine, Save i Dunava, leteći sa aerodroma Stupničko polje kod Loznice, Banjice kod Beograda, Požarevca i osmatranje bugarske teritorije sa aerodroma Niš i Stracin.

Na avion Blerio XI sa nazivom "Oluj" je ugrađen jedan mitraljez Švarcloze 1915. godine i to je bio prvi naoružani avion u Srpskoj avijatici. Ovaj avion je korišćen za izviđanje Banata, ometanje komunikacija Austrougarske vojske a korišćen je i za zaštitu srpske teritorije od naleta austrougarskih aviona, pa je na taj način postao prvi srpski lovac u smislu tog vremena.

Ovi avioni su aktivno korišćeni i u toku velike ofancive 1915. godine. Služili su za održavanje veza i prenosa ličnih naređenja sa jednog na drugi kraj fronta, koja je obavljana sa već starim dotrajalim avionima. Jedan od ovih aviona je uništen u toku povlačenja kod Kruševca 1915. godine, a drugi je ("Oluj") preleteo Albaniju sa pilotom Tomićem i mehaničarem.[6] Dva rulera Blerio XI R1 Pinguin i Ecol, koji su korišćeni u pilotskoj školi u Požarevcu tamo su i uništeni 1915. godine[7].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dimitrijević, Miladinović & Micevski 2012.
  2. ^ Dragan A. Lazić; Razvoj Jugoslovensnjkog vazduhoplovstva od 1918. do 1939. godine, Beograd, Vojno Delo, leto/2012,
  3. ^ Janić 1988
  4. ^ Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  5. ^ Janić Č., Petrović O., (2011), Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji, Beograd, Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
  6. ^ Janić Č., Petrović O., (2010), Vek avijacije u Srbiji 1910-2010: 225 značajnih letilica, Beograd, Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
  7. ^ Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (1988). Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva. Beograd: Vuk Karadžić. ISBN 978-86-307-0087-3. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije : [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović, P.; Micevski, M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 30. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Janić Č., Petrović O., (2011), Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji, Beograd, Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Blerio XI na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Блерио_XI&oldid=27614632”