Brankovići

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Brankovići (višeznačna odrednica).

Brankovići
Država	Srbija Zemlja Brankovića (1371—1412) Srpska despotovina (1427—1459) Kraljevina Ugarska Titularni srpski despoti (1471—1502)
Posjedi	od Kosova
Osnivač	Mladen
Vladavina	nema precizno
Nacionalnost	srpska
Vjera	pravoslavna
nema direktnih

Brankovići su srpska vlastelinska i vladarska porodica iz 14. i 15. veka.

Istorijat dinastije

Brankov pojas

Rodonačelnik porodice bio je Mladen, koji je bio župan pod kraljem Milutinom Nemanjićem i vojvoda pod Stefanom Dečanskim. O njemu postoji podatak da je 1319. godine presudio jedan spor, o čemu je obavestio dubrovačkog kneza, a četiri godine kasnije je naterao neku trebinjsku vlastelu da naknadi Dubrovčanima štetu. U toku 1326. godine navodi se kao svedok na povelji Stefana Dečanskog. Upravljao je Trebinjem i Dračevicom, ne mnogo udaljenim od Huma, odakle navodno potiču Brankovići. Poslednji put se spominje 1326. godine među živima, a zna se i da je imao brata župana Nikolu, koji se spominje samo u dokumentu iz 1329. godine.

Njega je nasledio sin sevastokrator Branko Mladenović, on je imao dva sina, stariji Nikola Radonja (†1399) i mlađi Vuk Branković (†1397). Nikola Radonja se posle tragične smrti žene i dve ćerke zamonašio i živeo na Svetoj gori. Vuk Branković je bio oženjen Marom, ćerkom kneza Lazara i kneginje Milice. Tokom boja na Kosovu 1389. Vuk Branković je upravljao jednim krilom srpske vojske, drugim je upravljao Vlatko Vuković dok je knez Lazar upravljao centralnim delom. On je bio oblasni gospodar na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije (Priština, Vučitrn, Zvečan itd.).

Vuk Branković i Mara imali su tri sina: Grgura, Đurđa i Lazara. Grgur se zamonašio i kao monah Gerasim umro u Hilandaru 1408, Lazar je ubijen u toku bitke 1410. Kao jedini starešina domaćinstva ostao je Đurađ Branković. Pošto je njegov ujak despot Stefan Lazarević bio bez naslednika, Đurđa je proglasio svojim naslednikom i tako je u periodu 1427—1456. Đurađ Branković bio srpski despot.

Đurađ se ženio dva puta, ime prve žene nije sačuvano a druga je bila Jerina rođena Kantakuzin, praunuka vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina. Iz ta dva braka ukupno je imao četiri sina i tri ćerke. Ćerka Mara (1412—1487) poslata je 1435. u harem turskog sultana Murata II.

Za istoriju su značajni Đurđevi sinovi Grgur, Stefan i Lazar.

Grgur i Stefan Branković su oslepljeni 1441. naredbom turskog sultana Murata II. Grgur se pred smrt zamonašio i kao monah German umro 1459. u Hilandaru. Iz vanbračne veze imao je sina Vuka poznatijeg kao Zmaj Ognjenog Vuka.

Lazar je bio najmlađi sin despota Đurđa Brankovića i jedini koji nije bio oslepljen. Bio je vladajući despot Srbije od 1456. do svoje iznenadne smrti 1458. Oženjen je vizantijskom princezom Jelenom Paleolog, ćerkom despota Tome Paleologa i sinovicom vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa. Imali su tri ćerke Mariju (Jelaču), Jerinu i Milicu. Najstarija Marija (Jelača) bila je udata za bosanskog kralja Stjepana Tomaševića u aprilu 1459. sa ciljem da u miraz dobije srpsku despotovinu.

Stefan Branković, srednji sin despota Đurđa, je bio jedno kraće vreme vladajući despot Srbije, od Lazareve smrti 1458. do aprila 1459. kada je zbačen sa trona. Ubrzo je bio pad Smedereva pod tursku vlast, a takođe i pad Srbije. Stefan se 1460. oženio Angelinom. Živeli su u izbeglištvu, tu je i umro 1476. u zamku „Beograd“. Imali su sinove Đorđa i Jovana kao i dve ćerke Mariju i Milicu.

Đorđe Branković je bio jedno vreme despot, a onda se 1496. zamonašio i ostavio titulu mlađem bratu Jovanu. Postao je arhiepiskop Maksim i kao takav proglašen za svetitelja. Ni Đorđe ni Jovan kao ni njihov rođak Zmaj Ognjeni Vuk nisu imali muških potomaka i time je Đorđe kao arhipeiskop Maksim bio poslednji muški Branković.

Grof Đorđe Branković (1645—1711), koji je poticao iz srpske plemićke porodice u Erdelju, tvrdio je da vodi poreklo od srednjovekovne dinastije Branković. Brat grofa Đorđa bio je erdeljski mitropolit Sava II Branković.

• 
  Oblast Brankovića u Srpskom carstvu, u vreme cara Uroša
• 
  Zemlja Vuka Brankovića krajem 14. veka
• 
  Srpska despotovina u vreme Đurđa Brankovića 1433.
• 
  Srpska despotovina pod vlašću Brankovića 1455-1459.
• 
  Posedi Brankovića i drugih srpskih despota severno od Save i Dunava, 15-16. vek

Spisak vladara

Vladar	Portret	Vladao	Napomene	Zadužbina
Vuk		1371–1396	Gospodin Srba i Podunavlja Vladao do svoje smrti.	Sveti Pavle (obnova)
Đurađ		1396–1456	Sin Vuka; Gospodin Srba i Podunavlja 1396–1412, Despot Srbije 1427–1456 Vladao do svoje smrti.	Vršački zamak
Lazar		1456–1458	Sin Đurađa; Vladao do svoje smrti.
Stefan		1458–1459	Sin Đurađa; Smenjen neposredno pred pad Srpske despotovine	Fenek
Vuk		1471–1485	Sin Grgura Brankovića; Nosio titulu despota Srbije	Grgeteg
Đorđe		1486–1496	Sin Stefana; Nosio titulu despota Srbije	Krušedol
Jovan		1496–1502	Sin Stefana; Nosio titulu despota Srbije	Središte

Rodoslov

• sevastokrator Branko Mladenović
  • Nikola Radonja (monah Gerasim)
  • Grgur ~ Teodora
  • Vuk Branković ~ Mara Lazarević
    • Grgur Vuković Branković
    • Đurađ Branković ~ Jerina Kantakuzin
      • Teodor
      • Mara ~ Murat II
      • Grgur Branković
        • Despot Vuk Branković
      • Stefan Branković ~ Angelina
        • Despot Đorđe Branković
        • Jovan Branković ~ Jelena Jakšić
          • Jelena Rareš (pet kćeri despota Jovana)
        • Marija Branković
      • Lazar Branković ~ Jelena Paleolog
        • Jelena ~ Stefan Tomašević
        • Jerina
        • Milica
      • Katarina ~ Ulrih II Celjski
    • Lazar Vuković Branković

Svetitelji

Manastir Kutlumuš

Manastir Staro Hopovo

U srednjovekovnoj Srbiji prva je bila svetorodna dinastija Nemanjića, njihov izdanak je bila dinastija Lazarevića a njihov dinastija Brankovića. Dinastija Lazarevića imala je svetitelje kneza Lazara, kneginju Milicu i despota Stefana. Dinastija Brankovića kao njihov nastavljač imala je svetitelje:

• Stefan Slepi, sveti - despot Branković (9. oktobar/22. oktobar)
• Angelina, prepodobna - despotica (30. jul/12. avgust i 10/23. decembar)
• Maksim, svetitelj - arhiepiskop - Despot Đorđe Branković (18/31. januar)
• Jovan Novi, sveti - despot Branković (10. decembar/23. decembar)
• Svetitelj je i Sava II Branković, svetitelj - mitropolit erdeljski (24. april/7. maj) koji pripada erdeljskim Brankovićima.

Zadužbine

Manastir Novo Hopovo

• Nikola Radonja i Vuk Branković — obnovili i donirali za Hilandar, Kutlumuš i Manastir Svetog Pavla
• Đurađ Branković — Vršački zamak
• Đorđe i Angelina Branković — Krušedol
• Đorđe Branković — Staro Hopovo, Novo Hopovo
• Jovan Branković — Središte, Sveti Đurađ, Đipša i Mesić

Zanimljivosti

U slavonskom selu Kruševica kod Slavonskog Šamca, žive kroatizirani katolici Brankovići, koji još u porodičnom predanju čuvaju spomen da su potomci srpske dinastije Brankovića. Slavonski Brod se pre i u vreme turske vladavine zvao Despot Brod, po despotu Vuku Brankoviću. Spomen na Vuka Despota kao starog hrišćanskog vladara u tim krajevima se još dugo održao u nekim selima oko Sl. Broda (u Bickom selu, Vranovcima, Donjoj Vrbi, Gornjoj Bebrini), a starija tvrđava u Brodu se zvala Vukovac.

Literatura

• Kljajić, Josip (1998). Brodska tvrđava. Hrvatski institut za povijest - podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod. ISBN 953-6659-00-X. 
• Zirdum, Andrija (2001). Počeci naselja i stanovništvo brodskog i gradiškog krja 1698.-1991. Hrvatski institut za povijest - podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje, Slavonski Brod. ISBN 953-6659-11-5. 
• Andrić, Stanko (2016). „Saint John Capistran and Despot George Branković: An Impossible Compromise”. Byzantinoslavica. 74 (1-2): 202—227. 
• Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Bubalo, Đorđe (2001). „Povelje Mare Branković i sinova joj Grgura, Đurđa i Lazara manastiru Hilandaru”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 65-66 (1999-2000): 77—105. 
• Veselinović, Andrija (1995). Država srpskih despota (1. izd.). Beograd: Vojska. 
• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2002). Rodoslovi srpskih dinastija. Novi Sad: Platoneum. 
• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (2. izd.). Beograd: Službeni glasnik. 
• Gelčić, Josip. Monumenta Ragusina (I izd.). str. 93—94. 
• Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini. Novi Sad: Matica Srpska. 
• Kalić, Jovanka (1967). Beograd u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Kalić, Jovanka (2001). Srbi u poznom srednjem veku (2. izd.). Beograd: Istorijski institut. 
• Kalić, Jovanka (2006). Evropa i Srbi: Srednji vek. Beograd: Službeni list SRJ. 
• Paizi-Apostolopoulou, Machi (2012). „Appealing to the Authority of a Learned Patriarch: New Evidence on Gennadios Scholarios' Responses to the Questions of George Branković”. The Historical Review. 9: 95—116. 
• Purković, Miodrag. O braći Vuka Brankovića. 
• Spremić, Momčilo (1976). „Despot Đurađ Branković i Mačvanska banovina”. Istorijski časopis. 23: 23—37. 
• Spremić, Momčilo (1982). „Početak vladavine Đurđa Brankovića”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 218—229. 
• Spremić, Momčilo (1994). Despot Đurađ Branković i njegovo doba. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Spremić, Momčilo (2004). „La famille serbe des Branković - considérations généalogiques et héraldiques” (PDF). Zbornik radova Vizantološkog instituta (na jeziku: francuski). 41: 441—452. 
• Spremić, Momčilo (2005). Prekinut uspon: Srpske zemlje u poznom srednjem veku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Spremić, Momčilo (2005). „Kantakuzina (Katarina) Branković”. Varaždinski apostol: Povodom 550 godina od nastanka. Beograd-Zagreb: Muzej Srpske pravoslavne crkve. str. 19—47. 
• Spremić, Momčilo (2006). Đurađ Branković 1427-1456. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Spremić, Momčilo (2006). „Brankovići u Ohridu”. Vardarski zbornik. 5: 1—7. 
• Spremić, Momčilo (2007). „Srpski despoti u Sremu”. Srem kroz vekove: Slojevi kultura Fruške gore i Srema. Beograd: Vukova zadužbina, Institut za književnost i umetnost. str. 45—73. 
• Spremić, Momčilo (2008). „Despot Stefan Lazarević i gospodin Đurađ Branković” (PDF). Istorijski časopis. 56: 49—68. 
• Spremić, Momčilo (2008). „Brankovići - ktitori manastira Krušedola”. Anali Ogranka SANU u Novom Sadu. 4: 25—35. 
• Spremić, Momčilo (2010). „Despot Stefan Branković Slepi”. Glas SANU. 414: 115—143. 
• Spremić, Momčilo (2010). „Kantakuzina (Katarina) Branković” (PDF). Mons Aureus: Časopis za književnost, umetnost i društvena pitanja. 8 (30): 81—108. 
• Spremić, Momčilo (2012). „Borbe za oslobođenje Smedereva (1459-1485)”. Smederevski zbornik. 3: 13—29. 
• Spremić, Momčilo (2012). „Despotica Jelena Branković-Berislavić”. Glas SANU. 420: 125—138. 
• Spremić, Momčilo (2013). „Despot Lazar Branković” (PDF). Zbornik radova Vizantološkog instituta. 50 (2): 899—911. 
• Spremić, Momčilo (2014). „Le Despote Stefan Lazarević et Sieur Djuradj Branković” (PDF). Balcanica. 45: 145—163. 
• Ćirković, Sima (1982). „Poslednji Brankovići”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 445—464. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Ferjančić, Božidar (1960). Despoti u Vizantiji i južnoslovenskim zemljama (PDF). Beograd: Naučno delo. 
• Fine, John V. A. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 

Spoljašnje veze

• Rodoslov Brankovića(jezik: engleski)
• Fajfrić, Željko. Sveta loza Brankovića. Šid: Grafosrem. ISBN 978-86-85269-09-7. 
• Ljubav, vera, nada - sremski Brankovići, poslednja srpska srednjovekovna dinastija, Politikin zabavnik, Marko Pištalo, br. 3205, 2013.
• Sveti izdanci vladarske porodice (SPC, 11. avgust 2016) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2016)