Egejsko more

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ne poistovećivati sa Belo more.
Za vizantijsku temu pogledajte stranicu Egejsko more (tema).
Egejsko more
Satelitski snimak Egejskog mora
LokacijaSredozemno more
Zemlje basena Grčka
 Turska[1]
Nastanakmiocen do pliocena
Maks. dužina~610 km
Maks. širina~300 km
Površina~214.000[2] km2
Maks. dubina~1.000 m
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Egejsko more (grč. Αιγαίο Πέλαγος [Aigaío Pélagos], tur. Ege Denizi; arhaično: Belo more, Jegejsko more) je deo Sredozemnog mora, a leži između Grčke i Turske.[3] Preko Bosfora, Mramornog mora i Dardanela je povezano s Crnim morem. Smatra se kolevkom dve velike antičke kulture, Mikenske i grčke. Kasnije su tim morem vladali Persijanci, Rimljani, Vizantinci, Đenovljani i Mlečani, kao i Osmanlije. Danas Egejsko more dele Grčka (veći deo) i Turska (manji deo).[3]

Dobilo je ime po Egeju (grč. Αιγεύς), mitskom kralju Atine. Ostrva u Egejskom moru se mogu podeliti na sedam arhipelaga: Trakijska ostrva, Istočnoegejska ostrva, Severni Sporadi, Kikladska ostrva, Saronska ostrva, Dodekani ili Južni Sporadi, i Krit

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Arhaičan naziv za ovo more u srpskom, makedonskom i bugarskom je Belo more.[4][5] Prema legendi, mornari i trgovci koji su tokom srednjeg veka plovili ovim morem, nazvali su ga tako zbog njegove mirnoće i prijateljskih uslova plovidbe, za razliku od, tada opasnog, Crnog mora.

Ekonomija i politika[uredi | uredi izvor]

Mnoga ostrva u Egejskom moru imaju sigurne luke i zalive. U davna vremena, plovidba morem bila je lakša nego putovanje po grubom terenu grčkog kopna, a donekle i priobalnih područja Anadolije. Mnoga ostrva su vulkanska, a mermer i gvožđe se kopaju na drugim ostrvima. Veća ostrva imaju plodne doline i ravnice.

Jermenska kraljevska dinastija Ahemenidi napravila je jedan od najvećih puteva antičkog sveta. Zvao se „Kraljevski put”, dužine 2400 km, a nalazio se između Persijskog carstva i Egejskog mora. Deo puta je prošao pored jugozapada Jermenije, što je dalo odličnu priliku za učešće u međunarodnoj trgovini.

Od glavnih ostrva u Egejskom moru, dva pripadaju Turskoj – Bozdžada (Tenedos) i Gokčada (Imbros); ostala pripadaju Grčkoj. Između dve zemlje postoje politički sporovi oko nekoliko aspekata političke kontrole nad egejskim prostorom, uključujući veličinu teritorijalnih voda, kontrolu vazduha i razgraničenje ekonomskih prava na epikontinentalni prag. Ova pitanja su poznata kao Egejski spor.

Transport[uredi | uredi izvor]

Više luka nalazi se duž grčke i turske obale Egejskog mora. Luka Pirej u Atini je glavna luka u Grčkoj, najveća putnička luka u Evropi[6][7] i treća po veličini u svetu,[8] koja opslužuje oko 20 miliona putnika godišnje. Sa propusnošću od 1,4 miliona TEU-a, Pirej je stavljen među prvih deset luka u kontejnerskom saobraćaju u Evropi i u najbolju kontejnersku luku u istočnom Mediteranu.[9] Pirej je takođe komercijalno središte grčkog brodarstva. Pirej svake dve godine deluje kao fokus za veliku konvenciju o brodarstvu, poznatu kao Posidonija, koja privlači profesionalce u pomorskoj industriji iz celog sveta. Pirej je trenutno treća luka u Grčkoj po broju tona prevezene robe, iza Agioj Tieodoroj i Soluna.[10] Centralna luka opslužuje trajektne rute do skoro svakog ostrva u istočnom delu Grčke, ostrva Krit, Kiklada, Dodekaneza i većeg dela severnog i istočnog Egejskog mora, dok se zapadni deo luke koristi za teretne usluge.

Od 2007. godine, luka Solun je bila druga najveća kontejnerska luka u Grčkoj posle luke Pirej, što je čini jednom od najprometnijih luka u Grčkoj. U 2007. godini, luka Solun je pretovarila 14.373.245 tona tereta i 222.824 TEU. Palokija, na ostrvu Salamina, je glavna putnička luka.

Ribolov[uredi | uredi izvor]

Riba je drugi najveći poljoprivredni izvoz u Grčkoj, a Grčka ima najveću ribarsku flotu u Evropi.[11] Uhvaćene ribe uključuju sardine, skuše, škarpine, cipale, brancine i ljuskavke. Postoji značajna razlika između ulova ribe između pelagične i demerzalne zone;[12] što se tiče pelagijskog ribolova, ulovima iz grupacije severnog, centralnog i južnog Egejskog mora dominiraju, respektivno, sardele, safridi i Boops. Za domersalni ribolov, ulovom iz grupacije severnog i južnog Egejskog područja dominiraju sivi cipali i gira oblica (Spicara smaris), respektivno.

Industrija je bila pod uticajem Velike recesije. Prekomerni lov ribe i uništavanje staništa takođe predstavljaju problem, ugrožene su populacije škarpine i morske ljuskavke, što rezultira po nekim procenama u 50% opadanja ulova ribe.[13] Radi rešavanja ovih zabrinutosti, grčkim ribarima je vlada ponudila nadoknadu. Iako su neke vrste definisane kao zaštićene ili ugrožene prema zakonodavstvu EU, nekoliko ilegalnih vrsta kao što su mekušci Pinna nobilis, Charonia tritonis i Lithophaga lithophaga, mogu se kupiti u restoranima i ribljim pijacama širom Grčke.[14]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Turisti u gradu Mikonos, deo Kiklada

Egejska ostrva u Egejskom moru su značajne turističke destinacije. Turizam na egejskim ostrvima doprinosi značajnom delu turizma u Grčkoj, posebno od druge polovine 20. veka.[15] Na Egejskim ostrvima nalazi se ukupno pet mesta svetske baštine Uneska; tu spadaju manastir Svetog Jovana Bogoslova i pećina Apokalipse na Patmosu,[16] Pitagorejon i Herejon sa Samosa,[17] Nea Moni sa Hiosa,[18] ostrvo Delos,[19] i srednjovekovni grad Rodos.[20]

Grčka je jedna od najposećenijih zemalja u Evropi i svetu sa preko 33 miliona posetilaca u 2018,[21] i turističkom industrijom oko četvrtine grčkog bruto domaćeg proizvoda.[22] Ostrva Santorini, Krit, Lezbos, Delos i Mikonos su uobičajene turističke destinacije. Procenjuje se da 2 miliona turista poseti Santorini godišnje.[23] Međutim, poslednjih godina pojavila se zabrinutost u vezi sa prekomernim turizmom, kao što su pitanja neadekvatne infrastrukture i prenaseljenosti.[24] Pored Grčke, Turska je takođe bila uspešna u razvoju odmarališta i privlačenju velikog broja turista,[25] doprinoseći turizmu u Turskoj. Izraz „Plavo krstarenje“ odnosi se na rekreativna putovanja duž Turske rivijere, uključujući i Egejsko more.[26] Drevni grad Troja, mesto svetske baštine, nalazi se na turskoj obali Egejskog mora.[27]

Grčka i Turska učestvuju u programu sertifikacije plaža sa Plavom zastavom Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini. Sertifikacija se dodeljuje plažama i marinama koje ispunjavaju stroge standarde kvaliteta uključujući zaštitu životne sredine, kvalitet vode, bezbednost i kriterijume usluga.[[28] Prema podacima od 2015, Plava zastava je dodeljena za 395 plaže i 9 marina u Grčkoj. Plaže južnog Egeja na turskoj obali uključuju Mulu, sa 102 plaže nagrađene plavom zastavom, zajedno sa Izmirom i Ajdinom, koji imaju 49, odnosno 30 plaža, respektivno.[29][30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Drainage Basin of the Mediterranean Sea” (PDF). Second Assessment of Ocean (Izveštaj). UNECE. novembar 2011. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. 
  2. ^ „Aegean Sea | Mediterranean Sea”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 14. 6. 2019. 
  3. ^ a b „Egejsko more”. Enciklopedija. Pristupljeno 21. 1. 2019. 
  4. ^ Hyginus, Fab. 43; Serv. Verg. A. 3.74; Scriptores rerum mythicarum Latini, ed. Bode, i. p. 117 (Second Vatican Mythographer 125).
  5. ^ Zbornik Matice srpske za društvene nauke: (1961), Volumes 28–31, p.74
  6. ^ "Presentation". www.olp.gr. Archived from the original Arhivirano 20 decembar 2008 na sajtu Wayback Machine on 20 December 2008. Retrieved 27 December 2008.
  7. ^ „Piraeus by Maritime Database”. www.maritime-database.com. Arhivirano iz originala 16. 4. 2019. g. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  8. ^ "ANEK Lines – Piraeus". www.anek.gr. Archived from the original[mrtva veza] on 3 December 2008. Retrieved 27 December 2008.
  9. ^ "Container terminal". www.olp.gr. Archived from the original Arhivirano 20 decembar 2008 na sajtu Wayback Machine on 20 December 2008. Retrieved 27 December 2008.
  10. ^ „Maritime transport – Goods (gross weight) – Annual data – All ports – by direction”. Eurostat. 2010. Pristupljeno 2. 12. 2011. 
  11. ^ Forelle, Charles; Kantchev, Georgi; Kelly, Mark (20. 8. 2015). „A Way of Life Drowned by Greece's Crisis”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Pristupljeno 16. 6. 2019. 
  12. ^ Stergiou, Pollard (avgust 1994). „A spatial analysis of the commercial fisheries catches from the Greek Aegean Sea”. Fisheries Research. 20 (2–3): 109—135. doi:10.1016/0165-7836(94)90078-7. 
  13. ^ „As stocks deplete, Greek fishermen scrap boats and livelihoods”. Reuters. 3. 7. 2018. Pristupljeno 16. 6. 2019. 
  14. ^ „Fisheries”. Archipelagos. Arhivirano iz originala 15. 06. 2022. g. Pristupljeno 16. 6. 2019. 
  15. ^ Bramwell, Bill (2004). Coastal Mass Tourism: Diversification and Sustainable Development in Southern Europe. Channel View Publications. ISBN 1845413733. 
  16. ^ Centre, UNESCO World Heritage. "The Historic Centre (Chorá) with the Monastery of Saint-John the Theologian and the Cave of the Apocalypse on the Island of Pátmos". whc.unesco.org. Retrieved 8 September 2016.
  17. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Pythagoreion and Heraion of Samos”. UNESCO World Heritage Centre (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  18. ^ "Monasteries of Daphni, Hosios Loukas and Nea Moni of Chios". UNESCO. Retrieved 30 September 2012.
  19. ^ Centre, UNESCO World Heritage. "Delos". whc.unesco.org. Retrieved 7 September 2016.
  20. ^ Centre, UNESCO World Heritage. "Medieval City of Rhodes". whc.unesco.org. Retrieved 7 September 2016.
  21. ^ "Tourism Ministry statistics impress". Retrieved 30 January 2019.
  22. ^ „Αλέξανδρος Βασιλικός: Ο τουρισμός είναι υπόθεση όλων μας”. Marketing Greece. 5. 2. 2019. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  23. ^ Smith, Helena (28. 8. 2017). „Santorini's popularity soars but locals say it has hit saturation point”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  24. ^ Smith, Oliver (6. 6. 2018). „Overwhelmed: Greece the latest country to be overrun by tourists”. Traveller (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  25. ^ Gülcan, Yaprak; Kuştepeli, Yeşim; Akgüngör, Sedef (oktobar 2009). „Public Policies and Development of the Tourism Industry in the Aegean Region”. European Planning Studies. 17 (10): 1509—1523. S2CID 154452680. doi:10.1080/09654310903141722. 
  26. ^ Holliday, Taylor (2. 7. 2006). „Where to Raise the Sails, or Just a Glass”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  27. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Archaeological Site of Troy”. UNESCO World Heritage Centre (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  28. ^ „FEE – Foundation for Environmental Education”. 15. 8. 2008. Arhivirano iz originala 15. 8. 2008. g. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  29. ^ „Blue Flag Beaches in Turkey | Go Turkey Tourism”. www.goturkeytourism.com. Arhivirano iz originala 27. 06. 2018. g. Pristupljeno 15. 6. 2019. 
  30. ^ D'Alessandro, W.; Bellomo, S.; Brusca, L.; Kyriakopoulos, K.; Calabrese, S.; Daskalopoulou, K. (april 2017). „The impact of natural and anthropogenic factors on groundwater quality in an active volcanic/geothermal system under semi-arid climatic conditions: The case study of Methana peninsula (Greece)”. Journal of Geochemical Exploration. 175: 110—119. doi:10.1016/j.gexplo.2017.01.003. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Egejsko more na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Егејско_море&oldid=27244371”